Daunov sindrom - Zbog čega kada se kaže anomalija, najčešće se misli na Daunov sindrom?

Daunov sindrom - Zbog čega kada se kaže anomalija, najčešće se misli na Daunov sindrom?

- Zbog toga što je u poslednjih nekoliko godina, zbog napretka u načinu dijagnostike, ova anomalija u žiži interesovanja javnosti. Ipak, radi se o retkom poremećaju. Otprilike na 500 do 700 porođaja se rodi jedan mongoloid.

Da li amniocenteza daje odgovor na pitanje da li je sa bebom sve u redu?

- Zabluda je da amniocenteza daje odgovor na sve. Kamo sreće da je tako!

Prvo, amniocenteza nije intervencija bez rizika. Uloga ginekologa je da trudnici objasni koji su rizici da beba ima poremećaj hromozoma, ali i rizici da zbog same intervencije izgubi trudnoću. Na 200 amniocenteza jedna trudnoća se izgubi zbog intervencije. Sa druge strane, amniocenteza i slični invazivni postupci (biopsija čupica posteljice, kordocenteza) praktično otkrivaju samo poremećaje hromozoma ploda (u okviru kojih je Daunov sindrom daleko najčešći). Ove malformacije čine samo oko 20-25 odsto anomalija ploda.

Za dijagnozu svih ostalih anomalija, koje je moguće otkriti u trudnoći, neophodni su detaljni ultrazvučni pregledi ploda. Prema tome, relativno česta rečenica trudnice koju čujem u kliničkoj praksi: ‚‚Da uradim amniocentezu, pa ću znati da li beba ima anomaliju ili ne”, daleko je od istine.

Dr med.sci.dr Vojisla Živanić - ginekolog i akušer Opšte bolnice Analife  

Važna napomena:

Veća količina masnog tkiva na trbuhu izrazito otežava prolazak ultrazvučnih talasa. Zbog toga, kod gajaznih trudnica, često nije moguće uraditi detaljan (ekspertski) 4D pregled ploda.

#Analifezdravlje #Analifelepota

Pratite nas na Instagramu, Facebook - u i Youtube kanalu