A PHP Error was encountered

Severity: Notice

Message: Undefined variable: home_page

Filename: include/header.php

Line Number: 100

Uspešno ste prijavljeni na našu mailing listu. Hvala!
Vaš komentar je poslat na odobrenje administratora. Hvala!

Mr sci. med. dr Branislava Todić

specijalista interne medicine i kardiologije

Interna

Usluge

Kardiološki pregled

Kardiološki pregled podrazumeva inspekciju, palpaciju, auskultaciju, merenje tenzije i EKG.

Ehokardiografija

Ultrazvuk srca omogućava da vidimo ukupnu pokretljivost srca,i kretanje pojedinih srčanih segmenata.

Holter EKG-a

Holter monitoring EKG-a je dijagnostička procedura,gde nosenjem beleži elektrokardiogram pacijenta.

Holter pritiska

Holter monitoring EKG-a je dijagnostička procedura,gde nosenjem beleži elektrokardiogram pacijenta.

Centar za hipertenziju

Cilj je da sprečimo nastanak hipertenzije, a ako već postoji  da je kontrolišemo ili izlečimo.

Kolonoskopija

Kolonoskopija je nesumnjivo “zlatni standard” u dijagnostici raka  debelog creva.

Gastroskopija

Gastroskopija je zlatni standard u dijagnostici raka želuca

Pulmološki pregledi

Kompletni pulmološki dijagnostički pregledi i terapije

Moj problem je

Kardiologija - Imam glavobolje, skok krvnog pritiska
Imam potiljačne glavobolje, zujanje u ušima, zamućen vid, crvenilo i osećaj vrućine u glavi, skok krvnog pritiska

Potiljačna glavobolja, zujanje u ušima, zamućen vid, crvenilo i osećaj vrućine u glavi, često su simptomi povišenog krvnog pritiska i znak za obavezan kardiološki pregled.
Povišen sistolni, odnosno gornji srčani pritisak preko 140mmHg, i skok dijastolnog (donjeg krvnog pritiska) iznad 90mmHg, smatraju se hipertenzijom.
FAKTORI RIZIKA za arterijsku hipertenziju kao i neishranjenost srčanog mišića (anginu pektoris) i šećernu bolest su sledeći: genetska sklonost, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, povišene masnoće u krvi, stres. 
 
Povišen krvni pritisak je najčešća bolest od svih kardioloških oboljenja. Na žalost, vrlo često ostaje neotkrivena i nelečena, čak i godinama.
U početnoj fazi hipertenzije (faza labilne  hipertenzije), skokovi krvnog pritiska nisu svakodnevni, javljaju se povremeno, vezano za uticaj vremenskih prilika, visinu atmosferskog pritiska, uzimanje slane, masne i začinjene hrane, alkohola, konzumiranje cigareta i emotivni stres. Simptomi su vrlo blagi (potiljačne glavobolje, zujanje u ušima i sl.) ili nedostaju.
Osobe koje dugo vremena imaju nelečen visok krvni pritisak, često nemaju nikakve simptome, jer se organizam adaptirao. Međutim, šteta koju hipertenzija čini velikim i malim krvnim sudovima svih organa je ogromna.  Kaže se da ljudi ne umiru od hipertenzije, već od njenih posledica. A posledice su dramatične i ozbiljnje.
Posledice dugogodišnje nelečene hipertenzije su: akutni infarkt miokarda (srčani udar), infarkt mozga (moždani udar ili šlog), hronična bubrežna insuficijencija (popuštanje i slabost bubrežne funkcije sve do stadijuma kada je potrebna dijaliza).
 
Zato je vrlo važno obavljati kardiološke preglede bar jednom godišnje, naročito u slučaju pojave pomenutih simptoma. Jedino se pravovremenim lečenjem povišenog krvnog pritiska, mogu sprečiti posledice ove podmukle bolesti, koja se u medicini kao i šećerna bolest često naziva „ tihi ubica“.
 
Kardiologija - Zamaranje
ZAMARANJE
 
Zamaranje je potpuno normalan osećaj, ali može biti i posledica mnogih bolesti u medicini.
 
ÄŒesto zamaranje i na lakši fizički napor, na hladno i maglovito vreme, sa osećajem nedostatka vazduha i nelagodnosti u grudima, jedan je od osnovnih simptoma srčane slabosti ili angine pektoris (nedovoljne ishranjenosti srčanog mišića).
 
Zamaranje može biti posledica upale srčanog mišića i srčane ovojnice usled virusa, bakterija, sistemskih bolesti vezivnog tkiva, autoimunih oboljenja itd. Takođe, prekomerno zamaranje uzrokuju i različite upale, plućne i hronične bolesti, poremećaji u radu štitne žlezde.
 
Uzimajući u obzir širok spektar bolesti koje daju isti simptom-zamaranje, neophodno je obaviti internistički i kardiološki pregled radi utvrđivanja uzroka tegoba. Dodatne metode koje nam omogućavaju postavljanje tačne dijagnoze su analize krvi ( vrstu analize indikuje kardiolog nakon obavljenog kliničkog pregleda), ultrazvučni pregled srca, radiografija srca i pluća. Dijagnostički pristup se određuje individualno za svakog pacijenta.
Kardiologija - Ubrzan rad srca, preskakanje, lupanje srca
Ubrzan rad srca, preskakanje, lupanje srca

Poremećaji srčanog ritma su vrlo čest razlog javljanja lekaru. Tegobe mogu da se jave iznenada, u mirovanju, čak i u toku noći, uz prekid sna. Pacijenti osećaju kao da srce “zastane na trenutak”, pa zatim jako “zalupa”, ili na trenutak “zatreperi i preskače”.
Poremećaji srčanog ritma mogu biti benigni (bezopasni), ali mogu biti i vrlo ozbiljni , čak životno ugrožavajući.
 
Najčešći razlozi ozbiljnijih poremećaja srčanog ritma su:
·         promene u srčanom mišiću i sprovodnim putevima u kojima se stvara i provodi srčani impuls
·         upala srčanog mišića
·         poremećaj rada štitne žlezde
·         različita organska oboljenja 
 
Bezopasni poremećaji ritma se javljaju kod mladih osoba, osoba pod stresom, kao posledica povećanog konzumiranja kafe, koka kole, guarane, energetskih pića, alkohola, cigareta, nedovoljnog spavanja.
 
Benigni poremećaji srčanog ritma su normalan nalaz i kod osoba koje se intenzivno bave sportom, ili onih koji su naglo i bez pripreme, počeli da se bave fizičkom aktivnošću radi zdravlja, lepote ili fizičkog izgleda.
 
U svim slučajevima poremećaja srčanog ritma koji se ponavlja, neophodan je kardiološki pregled sa snimkom EKG-a. Najmerodavnije rezultate o vrsti i trajanju aritmije dobijamo Holter EKG monitoringom, kada 24h snimamo srčanu aktivnost (nošenjem malog aparata koji registruje srčani rad). Ultrazvučni pregled srca takođe nam daje veliki broj informacija o mogućem uzroku arimija.
Kardiologija - Vrtoglavice, krize svesti
Vrtoglavice, krize svesti

Vrtoglavica je simptom koji se u početku često ne shvata ozbiljno. Pacijent se žali da, prilikom ustajanja, oseti omaglicu i pomračenje pred očima, nestabilnost pri hodu, zujanje u ušima i vrtoglavicu. Tegobe postaju uporne, neprijatne, ograničavaju osobu u normalnom obavljanju svakodnevnih aktivnosti, često dovode do straha od pada ili gubitka svesti.
Problem vrtoglavice u medicini nije jasno definisan, te se njime bave različiti specijalisti: kardiolozi, neurolozi, otorinolaringolozi i fizijatri.
Uzrok vrtoglavice može biti isključivo kardiološki:
  • ubrzanje srčanog ritma (tahikardije), ili pojava zastoja u srčanom radu (srčanog bloka)
  • nagli pad srčanog pritiska usled promena karotidnih arterija vrata, što pri naglom pokretu glave dovodi do trenutne neishranjenosti mozga
Uzroci vrtoglavice mogu biti i nekardiološki, usled poremećaja centra za ravnotežu koji se nalazi u srednjem uvu ili usled suženja pršljenova vratne kičme. Relativno čest razlog vrtoglavica je i anemija (slaba krvna slika).
U svim slučajevima vrtoglavica, neophodan je kardiološki (pregled, EKG, ultrazvuk srca i holter EKG) i neurološki pregled. Takođe je potrebno obaviti i kontrolu krvne slike, Dopler ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata, snimak vratne kičme i ORL pregled centra za ravnotežu.
 
KRIZE SVESTI

Krize svesti mogu se podeliti na kolaps i sinkopu. 
Nagli gubitak i vraćanje svesti posle par sekundi je kolaps.
Sinkope su ozbiljniji zdravstveni problem. Osoba bez ikakve najave i prethodnih simptoma odjednom izgubi svest na nekoliko minuta, pri tome dolazi do povređivanja pri padu i potpune amnezije za događaj (pacijent se ne seća koliko je bio bez svesti i šta se dogodilo tačno).
Uzrok kriza sveti može biti srčani blok ili ozbiljan poremećaj ritma srčanih komora, što zahteva ugradnju pejsmejkera ili kardioverter defibrilatora.
ÄŒest neurološki uzrok gubitka svesti je epilepsija.
 
U svim slučajevima kriza svesti neophodan je kardiološki pregled sa ultrazvukom srca i 24h Holter EKG-a, kao i neurološki pregled.
 
Kardiologija - Oticanje nogu
Oticanje nogu
 
Oticanje skočnih zglobova i potkolenica može biti posledica srčane slabosti, zbog čega se u donjim ekstremitetima nakuplja tečnost. Tada pacijenti često osećaju i bol ispod desnog rebarnog luka zbog otoka jetre, koji takođe nastaje zbog popuštanja srca.
Otoci nogu se mogu javiti i kao neželjeni efekat nekih antihipertenzivnih lekova. ÄŒest uzrok otoka su i proširene vene nogu, oboljenja bubrega itd.
 
U svim slučajevima oticanja donjih ekstremiteta, u cilju utvrđivanja uzroka tegoba, potreban je kardiološki pregled sa ultrazvukom srca, kao i pregled vaskularnog hirurga sa Dolper ultrazvučnim pregledom dubokih i površnih vena nogu.              

Komentari (0)


Finansiranje i Kreditiranje

Za usluge Opšte Bolnice Analife možete plaćati na više načina.

Načini Plaćanja

Za usluge Opšte Bolnice Analife možete plaćati na više načina.

Zakazivanje pregleda

Ponedeljak-petak od 09-20h
Subotom od 09-15h

Adresa

Opšta Bolnica Analife
Skadarska 5
(Zemun), Beograd

bolnica@analife.rs