Bol, otok, blokada ili osećaj da koleno „beži“ mogu nastati zbog različitih oštećenja. Kod jednog pacijenta problem može biti pokidan meniskus, kod drugog ruptura ligamenta, slobodno zglobno telo ili ograničeno.
Bol, otok, blokada ili osećaj da koleno „beži“ mogu nastati zbog različitih oštećenja. Kod jednog pacijenta problem može biti pokidan meniskus, kod drugog ruptura ligamenta, slobodno zglobno telo ili ograničeno oštećenje hrskavice.
Zbog toga artroskopija nije univerzalno rešenje za svaki bol u kolenu. Pre odluke o operaciji potrebno je utvrditi koja struktura izaziva tegobe i da li se problem može rešiti neoperativnim lečenjem ili postoji jasna indikacija za hirurški zahvat.
U Centru za ortopediju i artroskopsku hirurgiju Analife način lečenja određuje se nakon ortopedskog pregleda i odgovarajuće dijagnostike.
Šta je artroskopija kolena?
Artroskopija kolena je minimalno invazivna operacija tokom koje ortoped kroz male hirurške rezove uvodi kameru i specijalne instrumente u zglob.
Kamera prikazuje unutrašnjost kolena na monitoru i omogućava hirurgu da pregleda:
- meniskuse;
- zglobnu hrskavicu;
- prednji i zadnji ukršteni ligament;
- čašicu i njen odnos sa drugim strukturama;
- slobodna zglobna tela;
- druge promene unutar zgloba.
Kroz dodatne male pristupe mogu se uvesti instrumenti kojima se otkrivena promena tretira. Artroskopija se koristi za dijagnostiku i lečenje određenih oštećenja hrskavice, ligamenata i drugih struktura kolena.
Da li se artroskopija radi samo radi postavljanja dijagnoze?
Dijagnostička artroskopija danas se radi ređe nego ranije, jer magnetna rezonanca i druge metode mogu detaljno prikazati brojne strukture kolena.
Artroskopija se najčešće planira kada već postoji opravdana sumnja na promenu koju je moguće istovremeno pregledati i operativno tretirati.
Ipak, konačan nalaz u kolenu ponekad se razlikuje od nalaza magnetne rezonance, pa hirurg tokom operacije procenjuje sve strukture zgloba i prilagođava postupak onome što zaista vidi.
Koji simptomi mogu ukazivati na problem unutar kolena?
Pacijenti se najčešće javljaju zbog:
- bola pri hodanju ili opterećenju;
- otoka koji se ponavlja;
- blokiranja ili „zaključavanja“ kolena;
- nemogućnosti potpunog savijanja ili opružanja;
- preskakanja i škljocanja;
- osećaja da koleno „beži“;
- nestabilnosti pri promeni pravca;
- bola pri čučnju;
- nemogućnosti povratka sportu;
- tegoba nakon povrede ili pada.
Ovi simptomi nisu specifični samo za jednu povredu. Na primer, blokadu mogu izazvati pokidan meniskus, slobodno zglobno telo ili drugo mehaničko oštećenje.
Kada treba hitnije da se javite ortopedu?
Brža procena je potrebna ako:
- ne možete da se oslonite na nogu;
- koleno je deformisano;
- veliki otok je nastao neposredno nakon povrede;
- koleno je potpuno blokirano;
- ne možete da ga ispravite;
- postoji izrazito crvenilo i povišena temperatura;
- osećate slabost ili gubitak osećaja u nozi;
- bol se naglo pogoršava.
Kod akutnih povreda važno je isključiti prelom, iščašenje, veliku ligamentarnu povredu ili infekciju.
Kako se utvrđuje uzrok bola, blokade ili nestabilnosti?
Dijagnostika može obuhvatiti:
- razgovor o nastanku tegoba;
- ortopedski pregled;
- testove stabilnosti;
- procenu obima pokreta;
- rendgenski snimak;
- ultrazvučni pregled u određenim slučajevima;
- magnetnu rezonancu;
- CT kada je potrebna preciznija procena kosti;
- laboratorijske analize ako postoji sumnja na infekciju ili zapaljensko oboljenje.
Magnetna rezonanca može prikazati meniskuse, ligamente, hrskavicu i druga meka tkiva, ali se odluka o operaciji ne donosi samo prema pisanom nalazu. Snimak se mora povezati sa simptomima i kliničkim pregledom.
Koja se stanja mogu lečiti artroskopijom kolena?
Kod pažljivo odabranih pacijenata artroskopija se može koristiti za:
- povrede meniskusa;
- slobodna zglobna tela;
- određene defekte zglobne hrskavice;
- simptomatske sinovijalne plike;
- sinovitis;
- rekonstrukciju prednjeg ukrštenog ligamenta;
- rekonstrukciju zadnjeg ukrštenog ligamenta;
- stabilizaciju čašice i rekonstrukciju medijalnog patelofemoralnog ligamenta;
- određene infekcije zgloba;
- druge jasno definisane promene.
Artroskopija nije odgovarajuće rešenje za svaku bolest kolena niti može obnoviti potpuno istrošenu hrskavicu kod uznapredovale artroze.
Kako se artroskopski leči pokidan meniskus?
Meniskusi su polumesečaste strukture koje raspoređuju opterećenje i štite zglobnu hrskavicu.
Način lečenja zavisi od:
- vrste rupture;
- mesta povrede;
- dotoka krvi u povređenu zonu;
- starosti pacijenta;
- vremena proteklog od povrede;
- prisustva artroze;
- stabilnosti pokidanog dela;
- simptoma pacijenta.
Ušivanje meniskusa
Kada postoje uslovi za zarastanje, meniskus se može artroskopski ušiti. Cilj je očuvanje njegove funkcije i zaštite zgloba.
Popravka meniskusa čuva amortizacionu funkciju između butne i golenjačne kosti, ali zahteva duži period zaštite i rehabilitacije.
Parcijalna meniscektomija
Ako deo meniskusa nije moguće stabilno popraviti, uklanja se samo nestabilni i nepopravljivi deo, uz maksimalno očuvanje zdravog tkiva.
Potpuno uklanjanje meniskusa danas se izbegava kad god je moguće, jer meniskus ima važnu ulogu u zaštiti zglobne hrskavice.
Da li se svaki pokidan meniskus operiše?
Ne.
Brojne degenerativne rupture mogu se najpre lečiti vežbama, prilagođavanjem aktivnosti i drugim konzervativnim metodama. Operacija se češće razmatra kod blokade, jasnih mehaničkih simptoma, nestabilnog fragmenta ili tegoba koje nisu reagovale na pravilno sprovedeno neoperativno lečenje.
Kako se uklanjaju slobodna zglobna tela?
Slobodno zglobno telo može biti deo kosti, hrskavice ili druge strukture koja se nalazi unutar kolena.
Može izazvati:
- iznenadnu blokadu;
- preskakanje;
- bol;
- otok;
- ograničenje pokreta.
Tokom artroskopije telo se pronalazi i uklanja, a hirurg procenjuje odakle se odvojilo i da li postoji dodatno oštećenje hrskavice ili kosti.
Fizikalna terapija može ublažiti otok i slabost mišića, ali ne može ukloniti čvrstu mehaničku prepreku iz unutrašnjosti zgloba.
Kako se tretiraju oštećenja hrskavice?
Način lečenja zavisi od veličine, dubine i položaja defekta, kao i od godina, telesne težine i aktivnosti pacijenta.
Artroskopske mogućnosti mogu uključivati:
- uklanjanje nestabilnih delova hrskavice;
- debridman;
- mikrofrakture;
- tehnike stimulacije koštane srži;
- pripremu za druge rekonstruktivne procedure.
Mikrofrakture se koriste kod određenih ograničenih defekata. Ne stvaraju identičnu prirodnu hijalinu hrskavicu i nisu namenjene rasprostranjenoj artrozi celog kolena.
Kod većih oštećenja mogu biti potrebne složenije procedure transplantacije ili obnove hrskavično-koštanog defekta.
Da li se početna ili uznapredovala artroza leči artroskopijom?
Samo prisustvo artroze dovoljno je opravdanje za artroskopiju.
Kod degenerativnog bola bez jasne mehaničke prepreke lečenje najčešće uključuje:
- artroskopiju
- kontrolu telesne težine;
- prilagođavanje aktivnosti;
- lekove prema preporuci lekara;
- fizikalnu terapiju;
- druga konzervativna rešenja.
Artroskopija se razmatra ako uz degenerativne promene postoji posebna operabilna promena, kao što je simptomatsko slobodno telo ili određena ruptura meniskusa koja izaziva blokiranje.
Kod uznapredovale artroze mogu biti potrebne druge operacije, uključujući korektivne procedure ili ugradnju veštačkog zgloba.
Kako se rešava nestabilno koleno?
Nestabilnost može nastati zbog povrede:
- prednjeg ukrštenog ligamenta;
- zadnjeg ukrštenog ligamenta;
- bočnih ligamenata;
- stabilizatora čašice;
- više struktura istovremeno.
Nije svako nestabilno koleno automatski za operaciju. Odluka zavisi od stepena nestabilnosti, aktivnosti pacijenta, sportskih ciljeva, pridruženih povreda i odgovora na rehabilitaciju.
Kod pacijenata sa funkcionalnom nestabilnošću koji žele povratak sportovima sa promenama pravca može se preporučiti rekonstrukcija ligamenta.
Šta je ligamentoplastika prednjeg ukrštenog ligamenta?
Kod ligamentoplastike se pokidani prednji ukršteni ligament najčešće rekonstruiše graftom, odnosno odgovarajućom tetivom.
Tokom artroskopske operacije:
- pregledaju se strukture kolena;
- tretiraju se pridružene povrede kada postoji indikacija;
- pripremaju se koštani kanali;
- graft se postavlja u odgovarajući položaj;
- učvršćuje se implantatima.
Cilj je vraćanje stabilnosti, ali sama operacija nije dovoljna. Potrebna je višemesečna, kriterijumski vođena rehabilitacija.
Kako se rešava nestabilnost čašice?
Kod ponavljanog iščašenja ili nestabilnosti čašice može biti oštećen medijalni patelofemoralni ligament.
Kod odabranih pacijenata može se uraditi njegova rekonstrukcija. Međutim, pre operacije mora se proceniti:
- položaj čašice;
- oblik zglobnih površina;
- osovina noge;
- koštana anatomija;
- stanje hrskavice;
- druge anatomske okolnosti.
Nekada sama rekonstrukcija ligamenta nije dovoljna, pa se planira kombinovani operativni pristup.
Da li artroskopija ostavlja ožiljke?
Artroskopija se izvodi kroz nekoliko malih rezova, najčešće dužine nekoliko milimetara.
Svaki hirurški pristup ostavlja ožiljak, ali su artroskopski ožiljci obično mnogo manji od onih kod otvorenih operacija.
Na izgled ožiljka utiču:
- kvalitet kože;
- način zarastanja;
- infekcija ili druge komplikacije;
- zaštita od sunca;
- individualna sklonost ka stvaranju izraženih ožiljaka.
Koje su prednosti artroskopskog pristupa?
Moguće prednosti uključuju:
- male operativne pristupe;
- neposrednu vizualizaciju unutrašnjosti zgloba;
- manju traumu pojedinih mekih tkiva;
- mogućnost ciljane popravke;
- manji ožiljak;
- raniji početak određenih delova rehabilitacije;
- kraći boravak u bolnici kod jednostavnijih procedura.
Ipak, artroskopija je prava operacija i može imati komplikacije. Manji rezovi ne znače da je svaki zahvat mali ili da je oporavak uvek kratak.
U kojoj anesteziji se izvodi artroskopija kolena?
U zavisnosti od procedure, zdravstvenog stanja i protokola ustanove, artroskopija se može raditi u:
- spinalnoj anesteziji;
- regionalnoj anesteziji;
- opštoj anesteziji;
- analgosedaciji uz odgovarajući oblik lokalne ili regionalne anestezije kod odabranih procedura.
Izbor donose anesteziolog i ortoped nakon pregleda pacijenta i procene planiranog zahvata.
Da li se posle artroskopije ostaje u bolnici?
Brojne jednostavnije artroskopske procedure mogu se obaviti u okviru jednodnevne hirurgije.
Pacijent može biti otpušten istog dana kada:
- potpuno se oporavi od anestezije;
- bol je pod kontrolom;
- cirkulacija i osećaj u nozi su uredni;
- može bezbedno da koristi štake ako su potrebne;
- nema drugog medicinskog razloga za nadzor.
Posle složenijih rekonstrukcija, pridruženih bolesti ili problema tokom oporavka može biti potreban duži bolnički nadzor.
Kada je dozvoljeno hodanje?
Režim oslonca zavisi od urađene procedure.
Nakon jednostavnije parcijalne meniscektomije ili uklanjanja slobodnog tela oslonac se često uvodi ranije. Posle:
- šivenja meniskusa;
- mikrofraktura;
- rekonstrukcije ligamenta;
- operacije hrskavice;
- drugih složenijih zahvata
oslonac može biti ograničen ili postepeno dozvoljen.
Neki pacijenti nakon jednostavne artroskopije mogu rano da opterete nogu, dok su drugima potrebne štake i duža zaštita. Uputstvo operatera uvek ima prednost.
Kako izgleda rehabilitacija?
Program zavisi od dijagnoze i operacije. U bolnici Analife u cenu operacije uključeno je i 5 sati na CPM masinama, tzv.robotima. Takav način pocetka rehabilitacije omogućava brži oporavak.
Najčešći ciljevi su:
- smanjenje bola i otoka;
- vraćanje punog opružanja;
- postepeno poboljšanje savijanja;
- aktivacija kvadricepsa;
- vraćanje normalnog hoda;
- jačanje mišića noge;
- vežbe ravnoteže i propriocepcije;
- priprema za posao i sport.
Posle meniscektomije program je drugačiji nego posle šivenja meniskusa, mikrofraktura ili rekonstrukcije prednjeg ukrštenog ligamenta.
Koju ulogu ima CPM -robot za koleno?
CPM uređaj kompjuterski programirano savija i opruža koleno bez aktivnog naprezanja pacijenta.
Kod naših pacijenata može pomoći u:
- kontrolisanom ranom pokretanju;
- održavanju opsega pokreta;
- smanjenju straha od savijanja;
- sprovođenju određenog postoperativnog protokola.
Međutim, CPM uređaj:
- nije dovoljan kao jedina rehabilitacija;
- ne zamenjuje aktivne vežbe, one se nastavljaju posle vracanja pasivnih pokreta
- ne vraća samostalno snagu;
Odluku o njegovoj primeni donosi operater prema urađenoj proceduri.
Da li je pet sati na CPM uređaju dovoljno za oporavak?
Ne. Ne postoji unapred određen broj sati ili terapija koji može vratiti funkciju svakom pacijentu.
Trajanje rehabilitacije zavisi od:
- dijagnoze;
- obima operacije;
- stanja hrskavice;
- toga da li je meniskus ušiven ili delimično uklonjen;
- ligamentarne rekonstrukcije;
- početne mišićne snage;
- godina i telesne težine;
- sportskih i profesionalnih zahteva;
- reakcije kolena na opterećenje.
Cilj rehabilitacije nije samo savijanje kolena, već vraćanje snage, stabilnosti, koordinacije i bezbedne funkcije.
Koliko traje oporavak?
Oporavak nakon artroskopije može trajati od približno jedne nedelje do više meseci, u zavisnosti od zgloba, urađene popravke i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Na primer:
- oporavak posle jednostavnog uklanjanja slobodnog tela obično je kraći;
- posle parcijalne meniscektomije povratak je brži nego posle šivenja meniskusa;
- mikrofrakture zahtevaju zaštitu tretirane hrskavice;
- ligamentoplastika zahteva višemesečnu rehabilitaciju;
- povratak zahtevnom sportu traje duže od povratka lakim svakodnevnim aktivnostima.
Zbog toga se pacijentu ne može unapred obećati tačan datum punog oporavka.
Kada se pacijent vraća sportu?
Povratak sportu zavisi od:
- urađene operacije;
- odsustva bola i otoka;
- punog ili potrebnog obima pokreta;
- mišićne snage;
- stabilnosti;
- kontrole čučnja, skoka i doskoka;
- sposobnosti trčanja i promene pravca;
- sportskih testova;
- odobrenja ortopeda i rehabilitacionog tima.
Pacijent se ne vraća sportu samo zato što je rana zarasla ili zato što može da savije koleno.
Koje su moguće komplikacije?
Rizik i očekivani rezultat zavise od vrste procedure i zdravstvenog stanja pacijenta.
Najčešća pitanja
Da li je artroskopija potrebna kod svakog bola u kolenu?
Ne. Najpre treba utvrditi uzrok bola. Brojna stanja uspešno se leče bez operacije.
Da li artroskopija može da pokaže šta nije u redu sa kolenom?
Da. Kamera omogućava neposredan pregled unutrašnjosti zgloba, ali se artroskopija najčešće planira kada već postoji indikacija za mogući operativni tretman.
Da li se svaki pokidan meniskus operiše?
Ne. Odluka zavisi od vrste rupture, simptoma, godina, aktivnosti i postojanja degenerativnih promena.
Da li se ceo meniskus uklanja?
Ne. Savremeni cilj je očuvanje što većeg dela meniskusa. Kada je moguće, meniskus se ušiva, a kada nije, uklanja se samo nestabilni deo.
Da li artroskopija leči artrozu kolena?
Ne može obnoviti rasprostranjeno istrošenu hrskavicu. Može se razmatrati samo kada uz artrozu postoji konkretna promena koju je moguće operativno tretirati.
Da li se prednji ukršteni ligament može rekonstruisati artroskopski?
Da. Ligamentoplastika se najčešće izvodi artroskopskim pristupom, uz upotrebu grafta i odgovarajućih implantata.
Da li artroskopija ostavlja ožiljke?
Minijaturne, od par milimetara.
Da li se posle operacije odmah hoda?
Zavisi od urađene procedure. Posle jednostavnijih zahvata oslonac može biti dozvoljen ranije, dok se posle šivenja meniskusa, mikrofraktura ili rekonstrukcija uvodi prema posebnom protokolu.
Da li je CPM uređaj obavezan?
Ne. U bolnici Analife koristi se jer je pokazano da ubrzava oporavak
Da li pet terapija može potpuno da rehabilituje koleno?
Ne postoji isti broj terapija za sve pacijente. Potreban program zavisi od dijagnoze, operacije i napretka pacijenta.
Kada mogu da se vratim poslu?
Zavisi od vrste posla i zahvata. Kancelarijski posao obično je moguć ranije od fizičkog rada, dugog stajanja i nošenja tereta.
Kada mogu da se vratim sportu?
Kada koleno ima potrebnu pokretljivost, snagu, stabilnost i funkcionalnu kontrolu i kada povratak odobre ortoped i rehabilitacioni tim.
Da li je pregled obavezan pre artroskopije?
Da. Pregled i dijagnostika omogućavaju da se utvrdi uzrok tegoba i da li će artroskopija zaista pomoći.
Pitajte doktora