Bol u ramenu – zašto rame boli i kada artroskopija može da pomogne?

Bol u ramenu može otežati oblačenje, češljanje, umivanje, spavanje i podizanje ruke. Neki pacijenti imaju bol samo pri određenim pokretima, dok drugi vremenom gotovo potpuno izgube pokretljivost ramenog zgloba.

Bol u ramenu može otežati oblačenje, češljanje, umivanje, spavanje i podizanje ruke. Neki pacijenti imaju bol samo pri određenim pokretima, dok drugi vremenom gotovo potpuno izgube pokretljivost ramenog zgloba.

Izraz „sindrom bolnog ramena“ ne predstavlja jednu dijagnozu. Iza sličnih tegoba mogu se nalaziti različita oboljenja tetiva, burze, kapsule, hrskavice, mišića ili samog zgloba. Zbog toga se artroskopija ne preporučuje samo zato što rame boli, već tek kada se utvrdi uzrok tegoba i kada za operaciju postoji jasna indikacija.

U Centru za ortopediju i artroskopsku hirurgiju Analife način lečenja određuje se nakon ortopedskog pregleda i odgovarajuće dijagnostike.

Koji su najčešći uzroci bola u ramenu?

Bol može nastati zbog:

• upale ili oštećenja tetiva rotatorne manžetne;
• parcijalne ili potpune rupture tetive;
• subakromijalnog burzitisa;
• kalcifikata u tetivama;
• smrznutog ramena;
• nestabilnosti i iščašenja ramena;
• oštećenja labruma;
• artroze ramenog ili akromioklavikularnog zgloba;
• povrede duge glave bicepsa;
• preloma ili posledica ranije povrede;
• problema koji potiču iz vratne kičme;
• ređe, drugih neuroloških ili sistemskih bolesti.

Jedan pacijent može istovremeno imati više promena, pa je važno utvrditi koja od njih zaista izaziva tegobe.

Koji simptomi prate bolno rame?

U zavisnosti od uzroka mogu se javiti:

• bol pri podizanju ruke;
• bol pri oblačenju ili stavljanju ruke iza leđa;
• noćni bol i nemogućnost spavanja na bolnoj strani;
• slabost pri podizanju predmeta;
• krckanje, preskakanje ili osećaj nestabilnosti;
• smanjena pokretljivost;
• nagli gubitak snage nakon povrede;
• bol koji se širi niz nadlakticu.

Trnjenje koje se spušta do šake i prstiju nije tipičan simptom samo ramenog zgloba. Može ukazivati i na problem sa vratnom kičmom ili perifernim nervima, zbog čega je potrebna šira procena.

Šta je smrznuto rame?

Smrznuto rame ili adhezivni kapsulitis je stanje kod kojeg kapsula ramenog zgloba postaje zadebljana i zategnuta, zbog čega se postepeno razvijaju bol i izrazita ukočenost.

Karakteristično je da su ograničeni:

• aktivni pokreti koje pacijent izvodi sam;
• pasivni pokreti koje lekar pokušava da izvede dok je ruka pacijenta opuštena.

Posebno je ograničena spoljašnja rotacija ramena. Bol često može biti jači noću i ozbiljno remetiti svakodnevno funkcionisanje.

Da li su bolno rame i smrznuto rame isto?

Ne.

Bolno rame je širok opis simptoma koji može imati mnogo uzroka.

Smrznuto rame je posebna dijagnoza sa karakterističnim ograničenjem pokretljivosti zglobne kapsule.

Pacijent sa rupturom rotatorne manžetne može imati bol i slabost, ali lekar često može pasivno da mu pomeri rame. Kod pravog smrznutog ramena ograničeni su i aktivni i pasivni pokreti.

Ko ima povećan rizik za smrznuto rame?

Smrznuto rame se može pojaviti bez jasnog povoda, ali se češće viđa:

• posle duže imobilizacije ruke;
• nakon povrede ili operacije;
• kod osoba sa dijabetesom;
• kod pojedinih poremećaja štitne žlezde;
• nakon moždanog udara ili drugih stanja koja ograničavaju pokretanje ruke;
• kod osoba srednje i starije životne dobi.

Prisustvo faktora rizika ne znači da će svaka osoba razviti ovo stanje.

Kada treba da se javite ortopedu?

Pregled je potreban ako:

• bol traje i ne smanjuje se;
• rame je izrazito ukočeno;
• ne možete da podignete ruku;
• bol Vas budi noću;
• osećate značajnu slabost;
• tegobe su nastale posle pada ili povrede;
• rame se iščašilo ili deluje nestabilno;
• pojavili su se veliki otok, deformitet ili modrice;
• prethodno lečenje nije dalo rezultat.

Iznenadna nemogućnost pokreta nakon povrede, deformitet, gubitak osećaja ili cirkulacije u ruci zahtevaju hitniju procenu.

Kako se utvrđuje uzrok bola?

Dijagnostika može obuhvatiti:

• detaljan razgovor o tegobama;
• klinički ortopedski pregled;
• poređenje aktivne i pasivne pokretljivosti;
• testiranje snage i stabilnosti;
• pregled vratne kičme i nerava;
• rendgenski snimak;
• ultrazvuk tetiva i burze;
• magnetnu rezonancu kada je potrebno proceniti rotatornu manžetnu, labrum, hrskavicu ili druge strukture;
• laboratorijske analize kada postoji sumnja na zapaljensku ili sistemsku bolest.

Ne treba svaki pacijent automatski da uradi magnetnu rezonancu. Ortoped bira dijagnostiku koja može promeniti plan lečenja.

Kako se bolno rame najpre leči?

Kod velikog broja pacijenata lečenje počinje neoperativno i može uključivati:

• privremeno prilagođavanje aktivnosti;
• lekove protiv bola ili zapaljenja prema preporuci lekara;
• individualno odabrane vežbe;
• fizikalnu terapiju;
• korekciju posture i rada lopatice;
• postepeno jačanje rotatorne manžetne;
• injekcionu terapiju kada postoji jasna indikacija;
• lečenje pridruženih bolesti.

Većina uobičajenih problema ramena najpre se pokušava rešiti konzervativnim metodama.

Kako se najpre leči smrznuto rame?

Lečenje je usmereno na:

• smanjenje bola;
• održavanje i postepeno povećavanje pokretljivosti;
• sprečavanje dodatnog ukočenja;
• omogućavanje svakodnevnog funkcionisanja.

Može uključivati:

• analgetike i antiinflamatorne lekove;
• pažljivo dozirane vežbe istezanja;
• fizikalnu terapiju;
• kortikosteroidnu injekciju kod određenih pacijenata;
• hidrodilataciju ili druge procedure kada postoji indikacija.

Previše agresivno istezanje u bolnoj fazi može pojačati tegobe. Program mora biti prilagođen fazi bolesti i toleranciji pacijenta.

Fizikalna terapija i vežbe za očuvanje fleksibilnosti predstavljaju osnovu početnog lečenja. Oporavak može trajati mesecima, a kod nekih pacijenata i duže.

Kada se preporučuje artroskopija ramena?

Artroskopija se razmatra kada postoji promena koju je moguće hirurški tretirati i kada neoperativno lečenje nije dalo odgovarajući rezultat.

Indikacije mogu uključivati:

• određene rupture rotatorne manžetne;
• ponavljanu nestabilnost ramena;
• oštećenje labruma;
• slobodna zglobna tela;
• određene povrede duge glave bicepsa;
• upornu ukočenost kod smrznutog ramena;
• pojedine promene akromioklavikularnog zgloba;
• druga jasno definisana oštećenja.

Artroskopija nije automatsko rešenje za svaki bol niti se radi samo zato što su tegobe dugo prisutne.

Šta je artroskopija ramena?

Artroskopija je minimalno invazivna operacija tokom koje ortoped kroz male pristupe uvodi kameru i specijalne instrumente u rame.

Na taj način moguće je:

• pregledati unutrašnjost zgloba;
• tretirati povredu labruma;
• stabilizovati rame;
• rekonstruisati rotatornu manžetnu;
• ukloniti slobodna tela;
• osloboditi zategnutu zglobnu kapsulu;
• tretirati određene promene tetive bicepsa;
• izvršiti druge procedure kada postoji indikacija.

Većina rekonstrukcija rotatorne manžetne danas se može obaviti artroskopskim pristupom.

Šta je artroskopsko oslobađanje kapsule?

Kod smrznutog ramena koje ostaje izrazito bolno i ukočeno uprkos pravilno sprovedenom neoperativnom lečenju može se razmotriti artroskopsko oslobađanje kapsule.

Tokom procedure hirurg kamerom ulazi u zglob i kontrolisano preseca zadebljane i skraćene delove kapsule kako bi povećao opseg pokreta.

Operacija se ne radi rutinski u početnoj fazi bolesti. Namenjena je odabranim pacijentima sa dugotrajnim, funkcionalno ozbiljnim problemom koji nije dovoljno reagovao na druge metode.

Da li se tokom artroskopije rame „čisti“?

Izraz „čišćenje ramena“ nije dovoljno precizan.

Tokom artroskopije hirurg mora tačno da zna koju promenu tretira. To može biti:

• odstranjivanje slobodnog tela;
• debridman nestabilnog oštećenog tkiva;
• popravka tetive;
• stabilizacija labruma;
• oslobađanje kapsule;
• druga ciljana procedura.

Samo postojanje upale ili bola nije dovoljno da se opravda neodređeno „čišćenje“.

Da li se kod svakog pacijenta radi akromioplastika?

Ne.Akromioplastika podrazumeva oblikovanje dela akromiona kako bi se povećao prostor iznad rotatorne manžetne. Nekada se radila veoma često, ali se danas ne preporučuje automatski uz svaku operaciju rotatorne manžetne.

Odluka zavisi od anatomije, vrste oštećenja i operativnog nalaza. Savremene smernice ne podržavaju rutinsku akromioplastiku kod svakog pacijenta tokom rekonstrukcije rotatorne manžetne.

Kako izgleda rehabilitacija posle artroskopije?

Rehabilitacija zavisi od urađene procedure.

Nije isti program nakon:

• dijagnostičke artroskopije;
• kapsularnog oslobađanja;
• stabilizacije ramena;
• rekonstrukcije rotatorne manžetne;
• operacije bicepsa;
• uklanjanja slobodnog tela.

Posle kapsularnog oslobađanja

Pokreti se često započinju rano kako bi se očuvao dobijeni opseg i smanjio rizik od ponovnog ukočenja. Nasa preporuka su CPM masine-robot za rame

Posle rekonstrukcije rotatorne manžetne

Tetivi je potrebno vreme da zaraste za kost. Ruka se štiti ortozom, a pokreti se uvode po fazama. Prebrzo aktivno podizanje i opterećenje mogu ugroziti zarastanje.

Posle stabilizacije ramena

Ograničavaju se određeni pokreti kako bi se omogućilo zarastanje popravljenih struktura, a zatim se postepeno vraćaju pokretljivost, snaga i kontrola

Koju ulogu ima CPM-robot za kompjuterski odredjene pokrete ramena?

Kod pacijenata koji imaju problem smrznutog ramena, uspešno koristimo CPM robot za rame.

Može pomoći:

• ranom kontrolisanom pokretanju;
• održavanju opsega pokreta;
• smanjenju straha od pokreta;
• sprovođenju određenog rehabilitacionog protokola.

Posle dobijanja pasivnog punog pokreta preporuka je

• aktivne vežbe;
• jačanje mišića;
• rad lopatice;
• trening koordinacije;
• funkcionalni povratak poslu ili sportu.

Njegova primena zavisi od operacije, stanja tkiva i naloga operatera.

Kada rehabilitacija počinje?

Početak zavisi od procedure.

Posle oslobađanja ukočene kapsule pokreti se često uvode rano. Posle šivenja tetive ili stabilizacije određeni pokreti moraju privremeno biti ograničeni.

Cilj nije pokrenuti rame „što više i što brže“, već u pravom trenutku i u bezbednom opsegu.

Program rehabilitacije u Centru za ortopediju i artroskopsku hirurgiju Analife usklađuje se sa operativnim nalazom i uputstvom ortopeda.

Koliko traje oporavak?

Trajanje zavisi od:

• dijagnoze;
• vrste operacije;
• veličine i kvaliteta oštećenog tkiva;
• toga da li je rađena rekonstrukcija;
• trajanja ukočenosti pre operacije;
• starosti i zdravstvenog stanja;
• redovnog sprovođenja rehabilitacije;
• zahteva posla i sporta.

Posle jednostavnijih procedura funkcija se može vraćati brže, dok nakon rekonstrukcije tetiva ili stabilizacije ramena potpuni oporavak može trajati više meseci.

Kada se pacijent vraća poslu i sportu?

Povratak zavisi od vrste aktivnosti.

Kancelarijski posao obično je moguć ranije od:

• fizičkog rada;
• rada iznad nivoa glave;
• podizanja tereta;
• plivanja;
• tenisa;
• borilačkih i kontaktnih sportova.

Odluka se donosi prema pokretljivosti, snazi, odsustvu bola i kontroli ramena, a ne samo prema broju dana od operacije.

Koje su moguće komplikacije artroskopije ramena?

Mogući rizici bice vam objasnjeni na pregledu hirurga dr Glišića

Kod kapsularnog oslobađanja posebno je važna odgovarajuća rehabilitacija kako bi se očuvao postignuti opseg pokreta.

Najčešća pitanja

Da li je sindrom bolnog ramena isto što i smrznuto rame?

Ne. Bolno rame je opšti naziv za tegobe koje mogu imati različite uzroke. Smrznuto rame je posebno stanje sa ograničenim aktivnim i pasivnim pokretima.

Da li svaki bol u ramenu zahteva magnetnu rezonancu?

Ne. Potrebna dijagnostika određuje se nakon pregleda. Nekada su dovoljni klinički pregled i rendgen ili ultrazvuk.

Da li se smrznuto rame odmah operiše?

Ne. Lečenje najčešće počinje lekovima, vežbama, fizikalnom i po potrebi injekcionom terapijom. Operacija se razmatra kod dugotrajnih i teških slučajeva.

Da li artroskopija rešava svaki uzrok bola?

Ne. Artroskopija pomaže samo kod promena koje se mogu hirurški tretirati i za koje postoji jasna indikacija.

Da li se rotatorna manžetna može popraviti artroskopski?

Mnoge rupture mogu se rekonstruisati artroskopski, ali izbor pristupa zavisi od vrste i veličine oštećenja.

Da li se posle operacije odmah pokreće rame?

Zavisi od procedure. Posle oslobađanja kapsule pokreti se uvode rano, dok se posle rekonstrukcije tetive određeni pokreti privremeno ograničavaju.

Da li je dovoljno pet terapija na uređaju za rame?

Ne može se unapred odrediti isti broj terapija za sve pacijente. Rehabilitacija se prilagođava dijagnozi, operaciji i napretku pacijenta.

Da li trnjenje do prstiju potiče od ramena?

Može biti povezano sa određenim problemima, ali često zahteva procenu vratne kičme i nerava jer nije tipičan simptom samo ramenog zgloba.

Da li je noćni bol karakterističan za smrznuto rame?

Može biti veoma izražen kod smrznutog ramena, ali se javlja i kod oštećenja rotatorne manžetne i drugih stanja.

Da li je pregled obavezan pre odluke o operaciji?

Da. Pregled omogućava ortopedu da razlikuje problem tetiva, kapsule, nestabilnost, artrozu, vratnu kičmu i druge moguće uzroke bola.