Glavobolja, zujanje u ušima, zamućen vid i povišen krvni pritisak mogu biti znaci hipertenzije. Saznajte kada je potreban kardiološki pregled.
Povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija) jedna je od najčešćih hroničnih bolesti odraslih. Kod mnogih osoba dugo ne izaziva nikakve tegobe, zbog čega se često otkriva tek tokom rutinskog pregleda ili kada se razviju komplikacije.
Kod pojedinih pacijenata prvi simptomi mogu biti glavobolja, zujanje u ušima ili zamućen vid, ali ovi simptomi nisu specifični samo za hipertenziju. Zato je važno da se krvni pritisak pravilno izmeri i da se po potrebi obavi kardiološki pregled.
👉 Više o dijagnostičkim pregledima pročitajte na stranici Ultrazvučna dijagnostika.
Koji simptomi mogu pratiti povišen krvni pritisak?
Kod nekih osoba mogu se javiti:
- potiljačna glavobolja
- zujanje u ušima
- zamućen vid
- osećaj toplote ili crvenila lica
- vrtoglavica
- osećaj pritiska u glavi.
Važno je naglasiti da veliki broj ljudi sa hipertenzijom nema nikakve simptome, zbog čega se bolest često naziva „tihim ubicom".
Kada govorimo o povišenom krvnom pritisku?
Arterijska hipertenzija se postavlja na osnovu ponovljenih merenja krvnog pritiska i procene lekara.
Kao orijentacione vrednosti, krvni pritisak od 140/90 mmHg ili viši, izmeren u ordinaciji u odgovarajućim uslovima, može ukazivati na hipertenziju, ali dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog pojedinačnog merenja.
Faktori rizika za razvoj hipertenzije
Rizik od razvoja povišenog krvnog pritiska povećavaju:
- nasledna sklonost
- gojaznost
- fizička neaktivnost
- pušenje
- povišene masnoće u krvi
- dijabetes
- prekomeran unos soli
- hronični stres
- starije životno doba.
Zašto je važno lečiti hipertenziju?
Ukoliko se ne leči, dugotrajno povišen krvni pritisak može oštetiti:
- srce
- mozak
- bubrege
- krvne sudove
- oči.
Zbog toga predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj:
- infarkta miokarda
- moždanog udara
- srčane slabosti
- hronične bolesti bubrega.
Pravovremenim otkrivanjem i odgovarajućim lečenjem rizik od ovih komplikacija može se značajno smanjiti.
Kako se postavlja dijagnoza?
Posle razgovora sa pacijentom i pregleda lekar može preporučiti:
- višekratno merenje krvnog pritiska
- EKG
- ultrazvuk srca
- laboratorijske analize
- pregled očnog dna prema potrebi
- 24-časovni Holter krvnog pritiska kada postoji indikacija.
Dijagnostički plan određuje se individualno.
Kada treba zakazati pregled?
Preporučuje se pregled ukoliko:
- imate često povišen krvni pritisak;
- glavobolje se ponavljaju;
- krvni pritisak ostaje visok uprkos terapiji;
- prisutni su bol u grudima ili nedostatak vazduha;
- postoji porodična istorija hipertenzije ili kardiovaskularnih bolesti.
Zaključak
Povišen krvni pritisak često ne izaziva simptome, ali može dovesti do ozbiljnih komplikacija ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme. Redovne kontrole krvnog pritiska i kardiološki pregled omogućavaju rano postavljanje dijagnoze i odgovarajuće lečenje.
👉 Više o dijagnostičkim pregledima pročitajte na stranici Ultrazvučna dijagnostika.
Najčešća pitanja
Da li glavobolja uvek znači da je krvni pritisak visok?
Ne. Glavobolja može imati brojne uzroke, pa je potrebno izmeriti krvni pritisak i po potrebi obaviti pregled.
Da li hipertenzija može dugo da ne daje simptome?
Da. Mnogi pacijenti godinama nemaju tegobe, zbog čega su redovne kontrole veoma važne.
Koliko često treba meriti krvni pritisak?
Učestalost merenja zavisi od životnog doba, faktora rizika i preporuke lekara.
Kada je potreban pregled kardiologa?
Ako su vrednosti krvnog pritiska često povišene ili postoje simptomi poput glavobolje, vrtoglavice, bola u grudima ili nedostatka vazduha, preporučuje se pregled kardiologa.
Pitajte doktora