Bol u kolenu – kada artroskopija može da pomogne?

Bol u kolenu ne predstavlja jednu dijagnozu. Može nastati zbog povrede meniskusa, oštećenja hrskavice, ligamenata, upale, problema sa čašicom ili degenerativnih promena koje nazivamo artrozom.

Zato se odluka o lečenju ne donosi samo na osnovu toga da pacijent ima bol ili da je na snimku opisana početna artroza. Najpre treba utvrditi koja struktura kolena izaziva tegobe i da li se problem može rešavati konzervativno ili postoji opravdana indikacija za operaciju.

U Centru za ortopediju i artroskopsku hirurgiju Analife plan lečenja određuje se nakon ortopedskog pregleda i odgovarajuće dijagnostike.

Koji su najčešći uzroci bola u kolenu?

Bol može biti povezan sa:

• akutnom ili degenerativnom povredom meniskusa
• oštećenjem zglobne hrskavice
• povredom prednjeg ili zadnjeg ukrštenog ligamenta
• problemom sa čašicom
• upalom zglobne kapsule
• slobodnim telom u zglobu
• početnom ili uznapredovalom artrozom
• preopterećenjem tetiva i mišića
• povredom nastalom tokom sporta ili pada.

Isti simptom može imati više uzroka, pa sama lokacija bola nije dovoljna za postavljanje dijagnoze.

Kada treba da se javite ortopedu?

Pregled je posebno važan ako:

• bol traje duže i ne smanjuje se
• koleno otiče
• ne možete potpuno da ga savijete ili ispravite
• koleno se blokira ili „zaključava“
• osećate preskakanje ili nestabilnost
• ne možete normalno da se oslonite na nogu
• tegobe su nastale nakon povrede
• bol remeti san, hodanje ili svakodnevne aktivnosti.

Iznenadan veliki otok, deformitet, nemogućnost oslonca ili crvenilo praćeno temperaturom zahtevaju hitniju procenu.

Kako se utvrđuje uzrok bola?

Dijagnostika najčešće obuhvata:

• razgovor o nastanku i trajanju tegoba
• klinički ortopedski pregled
• rendgenski snimak kolena
• ultrazvučni pregled kada postoji indikacija
• magnetnu rezonancu za detaljniju procenu meniskusa, ligamenata, hrskavice i drugih mekih tkiva
• laboratorijske analize ako postoji sumnja na zapaljensko ili drugo oboljenje.

Magnetna rezonanca nije automatski potrebna svakom pacijentu. Ortoped određuje koji pregled može promeniti dalji plan lečenja.

Šta je početna artroza kolena?

Artroza je degenerativno oboljenje kod kojeg se postepeno menjaju zglobna hrskavica, kost ispod nje, zglobna kapsula i druge strukture kolena.

Početne promene mogu izazvati:

• bol pri dužem hodanju
• tegobe pri silasku ili penjanju stepenicama
• ukočenost nakon mirovanja
• povremeni otok
• krckanje ili osećaj trenja
• smanjenje pokretljivosti.

Nalaz početne artroze na snimku ne znači automatski da je potrebna operacija. Lečenje se prilagođava simptomima, stepenu oštećenja, telesnoj težini, fizičkim zahtevima i drugim karakteristikama pacijenta.

Kako se najpre leči početna artroza?

Kod većine pacijenata lečenje počinje konzervativnim merama, koje mogu uključivati:

• individualno prilagođene vežbe
• jačanje mišića natkolenice
• kontrolu telesne težine kada je potrebna
• prilagođavanje fizičke aktivnosti
• lekove protiv bola i zapaljenja prema preporuci lekara
• fizikalnu terapiju
• ortoze ili druga pomagala kod odabranih pacijenata
• intraartikularne terapije kada postoji opravdana indikacija.

Cilj je smanjenje bola i poboljšanje funkcije, a ne samo promena nalaza na snimku.

Šta je artroskopija kolena?

Artroskopija je minimalno invazivna operacija tokom koje ortoped kroz male rezove uvodi kameru i specijalne instrumente u koleno.

Na ovaj način moguće je pregledati unutrašnjost zgloba i, kada postoji jasna indikacija:

• popraviti ili delimično ukloniti oštećeni deo meniskusa
• ukloniti slobodno zglobno telo
• tretirati određena ograničena oštećenja hrskavice
• ukloniti nestabilne delove tkiva koji mehanički smetaju
• rekonstruisati određene povrede ligamenata
• sprovesti druge artroskopske procedure.

Artroskopija nije postupak kojim se može obnoviti kompletno istrošena hrskavica niti trajno zaustaviti rasprostranjena artroza.

Da li se artroskopijom leči svaka početna artroza?

Ne.Samo prisustvo artroze nije dovoljan razlog za artroskopsko „čišćenje“ kolena. Artroskopija se razmatra kada postoji konkretan problem koji može biti hirurški rešiv i koji odgovara tegobama pacijenta.

To može biti, na primer:

• simptomatsko slobodno telo u zglobu
• određena povreda meniskusa
• jasno ograničeno oštećenje hrskavice
• mehanička blokada kolena
• druga promena za koju ortoped proceni da je uzrok simptoma.

Zato je važno razlikovati bol zbog rasprostranjene artroze od bola koji potiče od posebne, operabilne promene unutar zgloba.

Kako se leči oštećeni meniskus?

Meniskusi su elastične strukture koje raspoređuju opterećenje, doprinose stabilnosti i štite zglobnu hrskavicu.

Način lečenja zavisi od:

• toga da li je povreda akutna ili degenerativna
• vrste i mesta rupture
• stabilnosti oštećenog dela
• godina i aktivnosti pacijenta
• postojanja artroze
• simptoma poput blokade ili preskakanja kolena.

Kada se meniskus može sačuvati?

Kad god je moguće, cilj je sačuvati što više funkcionalnog meniskusa. Određene akutne rupture, naročito u delu koji ima bolju cirkulaciju, mogu se artroskopski ušiti.

Kada se radi parcijalna meniscektomija?

Ako oštećeni deo nije moguće stabilno popraviti i izaziva jasne mehaničke tegobe, može se ukloniti samo nestabilni deo meniskusa, uz maksimalno čuvanje zdravog tkiva.

Kod degenerativnih ruptura udruženih sa artrozom operacija se ne preporučuje automatski, jer bol često ne potiče samo od meniskusa.

Šta je artroskopski debridman?

Debridman predstavlja uklanjanje nestabilnih, oštećenih ili slobodnih delova tkiva koji mehanički smetaju unutar zgloba.

Može se uraditi kada postoji jasno ograničena promena, ali nije isto što i obnavljanje istrošene hrskavice.

Debridman ne treba predstavljati kao univerzalno „čišćenje kolena“ koje rešava svaku artrozu. Korist zavisi od tačno postavljene indikacije i anatomskog nalaza.

Šta su mikrofrakture hrskavice?

Mikrofrakture su operativna tehnika koja se može koristiti kod određenih, jasno ograničenih defekata zglobne hrskavice.

Tokom procedure u kosti ispod oštećenog područja prave se mali otvori. Krv i ćelije iz koštane srži dolaze do defekta i učestvuju u stvaranju reparacionog tkiva.

Važno je znati:

• mikrofrakture nisu namenjene svakom oštećenju hrskavice
• ne stvaraju potpuno istu hrskavicu kao prirodna zglobna hrskavica
• rezultat zavisi od veličine i mesta defekta, godina, telesne težine i aktivnosti pacijenta
• nisu standardno rešenje za rasprostranjenu artrozu celog kolena
• zahtevaju pažljivo planiranu postoperativnu rehabilitaciju.

O tome da li pacijent ispunjava kriterijume odlučuje ortoped nakon pregleda snimaka i procene stanja celog kolena.

Šta je PRP terapija?

PRP ili plazma obogaćena trombocitima dobija se obradom krvi samog pacijenta. Koncentrat koji sadrži povećan broj trombocita zatim se ubrizgava u tretiranu regiju.

Trombociti oslobađaju biološki aktivne materije -fktore rasta koje stimulisu maticne celije da se transformisu u okolne ostecene celije. U ovom slucaju to su celije hrskavice i na taj nacin učestvuju u procesima zarastanja i regulaciji zapaljenske reakcije.

Kod pojedinih pacijenata sa simptomatskim degenerativnim promenama PRP može doprineti privremenom smanjenju bola i poboljšanju funkcije, ali:

• rezultat nije isti kod svih pacijenata
• ne obnavlja pouzdano potpuno istrošenu hrskavicu
• ne može zameniti operaciju kada postoji jasna mehanička indikacija
• nije odgovarajuća terapija za svakog pacijenta.

Da li se PRP daje tokom artroskopije?

Kod određenih pacijenata PRP se može primeniti kao dodatna biološka terapija, ali njegova upotreba nije obavezni deo svake artroskopije.

Odluka zavisi od:

• vrste oštećenja
• primenjene operativne tehnike
• kvaliteta tkiva
• godina i aktivnosti pacijenta
• dostupnih dokaza i procene ortopeda.

PRP ne treba predstavljati kao garanciju stvaranja nove, potpuno zdrave hrskavice.

Zašto je rehabilitacija važna?

Bez obzira na to da li se bol leči konzervativno ili operativno, rehabilitacija je važna za:

• vraćanje pune pokretljivosti
• smanjenje otoka
• jačanje mišića natkolenice
• poboljšanje stabilnosti
• pravilno opterećenje kolena
• povratak hodanju, poslu i sportu.

Program nije isti nakon meniscektomije, šivenja meniskusa ili mikrofraktura. Posle određenih procedura opterećenje se dozvoljava rano, dok se kod drugih mora ograničiti kako bi tretirano tkivo imalo vreme za zarastanje.

U Centru za ortopediju i artroskopsku hirurgiju Analife operativno lečenje i rehabilitacija planiraju se prema vrsti oštećenja i potrebama pacijenta.

Kada se može očekivati smanjenje bola?

Vreme oporavka zavisi od:

• uzroka bola
• vrste operacije
• stanja hrskavice
• telesne težine
• mišićne snage
• pridruženih bolesti
• sprovođenja rehabilitacije.

Kod jednostavnijih artroskopskih procedura oporavak može biti kraći, dok posle šivenja meniskusa, mikrofraktura ili složenijih rekonstrukcija traje duže.

Nije moguće garantovati da će svaki bol potpuno nestati, naročito ako su u kolenu prisutne rasprostranjene degenerativne promene.

Koje su moguće komplikacije artroskopije?

Pre zahvata ortoped objašnjava šta se artroskopijom realno može postići i koja ograničenja postoje.

Najčešća pitanja

Da li se svaka početna artroza kolena leči artroskopijom?

Ne. Lečenje najčešće počinje konzervativnim merama. Artroskopija se razmatra kada postoji posebna promena koju je opravdano operativno tretirati.

Da li oštećen meniskus uvek mora da se operiše?

Ne. Odluka zavisi od vrste povrede, simptoma, godina, aktivnosti i postojanja artroze.

Da li artroskopija može da obnovi svu oštećenu hrskavicu?

Ne. Artroskopijom se mogu tretirati određene lokalizovane promene, ali se ne može obnoviti kompletno istrošena hrskavica kod uznapredovale artroze.

Da li su mikrofrakture pogodne za svakog pacijenta?

Ne. Namenjene su pažljivo odabranim pacijentima sa ograničenim defektima hrskavice.

Da li je PRP isto što i terapija matičnim ćelijama?

Ne. PRP je koncentrat trombocita sa faktorima rasta iz krvi pacijenta koji stimulisu maticne celije

Da li PRP stvara novu hrskavicu?

Ne može se garantovati obnavljanje potpuno zdrave zglobne hrskavice. Kod pojedinih pacijenata PRP može ublažiti simptome i poboljšati funkciju.

Da li je rehabilitacija obavezna posle artroskopije?

Kod većine pacijenata rehabilitacija predstavlja važan deo oporavka, ali se njen sadržaj i trajanje prilagođavaju urađenoj proceduri.

Da li je pregled neophodan pre odluke o operaciji?

Da. Tek nakon pregleda i odgovarajuće dijagnostike ortoped može proceniti da li bol potiče od meniskusa, hrskavice, ligamenata, artroze ili drugog problema.