Brzo zamaranje – kada je potrebno da se javite kardiologu?

Povremeni umor nakon većeg fizičkog napora potpuno je očekivan. Međutim, ukoliko se brzo zamarate pri svakodnevnim aktivnostima ili primetite da vam je potreban sve manji napor da biste ostali bez daha, važno je otkriti uzrok ovih tegoba.

Brzo zamaranje može biti povezano sa bolestima srca, pluća, poremećajima metabolizma, anemijom i mnogim drugim stanjima.

👉 Više o dijagnostičkim pregledima pročitajte na stranici Ultrazvučna dijagnostika.

Kada zamaranje nije uobičajeno?

Pregled se preporučuje ukoliko:

• ranije niste imali ovakve tegobe
• brzo se umarate pri hodu ili penjanju uz stepenice
• osećate nedostatak vazduha
• javlja se pritisak ili bol u grudima
• primetite ubrzan ili nepravilan rad srca
• tegobe se postepeno pogoršavaju.

Koji mogu biti uzroci brzog zamaranja?

Brzo zamaranje može biti povezano sa različitim zdravstvenim stanjima, uključujući:

• bolesti srca
• srčanu slabost
• koronarnu bolest srca
• bolesti srčanih zalistaka
• poremećaje srčanog ritma
• bolesti pluća
• anemiju
• poremećaje rada štitaste žlezde
• infekcije
• hronične sistemske bolesti
• lošu fizičku kondiciju.

Zbog velikog broja mogućih uzroka važno je utvrditi šta dovodi do pojave simptoma.

Kada se preporučuje kardiološki pregled?

Pregled može biti posebno koristan ukoliko se zamaranje javlja zajedno sa:

• bolom ili stezanjem u grudima
• nedostatkom vazduha
• oticanjem nogu
• preskakanjem ili lupanjem srca
• vrtoglavicom ili nesvesticom.

U ovim situacijama potrebno je utvrditi da li su tegobe povezane sa bolestima srca ili drugim zdravstvenim problemima.

Šta može obuhvatiti dijagnostika?

Nakon razgovora i pregleda lekar može preporučiti:

• internistički pregled
• kardiološki pregled
• EKG
• ultrazvuk srca
• laboratorijske analize
• rendgenski snimak srca i pluća
• test opterećenja ili druge dijagnostičke procedure kada postoje medicinske indikacije.

Vrsta dijagnostike određuje se individualno, u skladu sa simptomima i nalazom pregleda.

Kada treba hitno potražiti pomoć?

Odmah se javite lekaru ukoliko se uz zamaranje pojave:

• jak bol u grudima
• gušenje u mirovanju
• gubitak svesti
• izrazita malaksalost
• hladan znoj
• plavičasta boja usana ili kože.

Ovi simptomi mogu ukazivati na hitno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku procenu.

Zaključak

Brzo zamaranje ne treba posmatrati kao normalnu posledicu godina ili svakodnevnog stresa. Kada se javlja bez jasnog razloga ili je praćeno drugim simptomima, važno je utvrditi njegov uzrok. Pravovremeni internistički i kardiološki pregled omogućavaju postavljanje dijagnoze i planiranje odgovarajućeg lečenja.

👉 Više o dijagnostičkim pregledima pročitajte na stranici Ultrazvučna dijagnostika.

Najčešća pitanja

Da li je brzo zamaranje uvek znak bolesti srca?

Ne. Zamaranje može imati brojne uzroke, uključujući bolesti pluća, anemiju, poremećaje rada štitaste žlezde, lošu fizičku kondiciju i druga zdravstvena stanja.

Kada treba otići kod kardiologa zbog zamaranja?

Ako se zamaranje javlja pri malom fizičkom naporu, pogoršava se ili je praćeno bolom u grudima, nedostatkom vazduha ili lupanjem srca, preporučuje se pregled.

Koji pregledi mogu pomoći u otkrivanju uzroka?

U zavisnosti od simptoma mogu biti preporučeni EKG, ultrazvuk srca, laboratorijske analize, rendgenski snimak srca i pluća ili druge dijagnostičke procedure.

Da li loša kondicija može izazvati brzo zamaranje?

Može. Međutim, pre nego što se tegobe pripišu isključivo lošoj kondiciji, važno je isključiti druge moguće medicinske uzroke.