Lupanje srca, preskakanje i ubrzan rad srca – kada je potreban pregled kardiologa?

Lupanje srca, osećaj preskakanja otkucaja ili ubrzan rad srca spadaju među najčešće razloge zbog kojih se pacijenti obraćaju kardiologu.

Kod nekih osoba tegobe se javljaju povremeno i bez ozbiljnog uzroka, dok kod drugih mogu predstavljati znak poremećaja srčanog ritma koji zahteva dijagnostiku i lečenje.

👉 Više o dijagnostičkim pregledima pročitajte na stranici Ultrazvučna dijagnostika.

Kako pacijenti opisuju tegobe?

Najčešće navode:

• preskakanje srca
• osećaj da je srce na trenutak „stalo"
• naglo i jako lupanje srca
• ubrzan ili nepravilan rad srca
• osećaj podrhtavanja u grudima.

Kod pojedinih osoba tegobe se javljaju u mirovanju, tokom noći ili nakon fizičkog napora.

Šta može biti uzrok?

Poremećaji srčanog ritma mogu imati različite uzroke.

Mogu biti povezani sa:

• bolestima srčanog mišića
• promenama provodnog sistema srca
• upalom srčanog mišića
• poremećajima rada štitaste žlezde
• poremećajima elektrolita
• drugim hroničnim bolestima.

Kod pojedinih osoba aritmije mogu biti izazvane ili pogoršane:

• stresom
• nedostatkom sna
• većim unosom kofeina
• energetskim pićima
• alkoholom
• nikotinom
• pojedinim lekovima.

Da li je svako preskakanje srca opasno?

Ne.

Mnoge aritmije su bezopasne i ne zahtevaju posebno lečenje.

Međutim, pošto simptomi različitih poremećaja ritma mogu biti veoma slični, jedino pregled i odgovarajuća dijagnostika mogu pokazati o kojoj vrsti aritmije se radi.

Kako se postavlja dijagnoza?

U zavisnosti od simptoma, kardiolog može preporučiti:

• internistički pregled
• EKG
• Holter EKG (24-časovno ili duže praćenje srčanog ritma)
• ultrazvuk srca
• laboratorijske analize
• dodatna ispitivanja kada postoje medicinske indikacije.

Holter EKG često predstavlja jednu od najvažnijih metoda za otkrivanje poremećaja ritma koji se ne registruju tokom kratkog EKG snimanja.

Kada je potreban hitan pregled?

Odmah se javite lekaru ukoliko se uz lupanje srca jave:

• bol u grudima
• otežano disanje
• gubitak svesti
• jaka vrtoglavica
• izrazita slabost
• veoma ubrzan ili izrazito usporen rad srca.

Šta možete učiniti do pregleda?

Dok čekate pregled, korisno je obratiti pažnju:

• kada se tegobe javljaju
• koliko traju
• da li su povezane sa fizičkom aktivnošću
• da li nastaju nakon kafe, alkohola ili energetskih pića
• da li ih prate vrtoglavica ili bol u grudima.

Ove informacije mogu pomoći lekaru u postavljanju dijagnoze.

Zaključak

Lupanje, preskakanje ili ubrzan rad srca najčešće nisu razlog za paniku, ali predstavljaju simptome koje ne treba ignorisati. Pravovremeni pregled kardiologa i odgovarajuća dijagnostika omogućavaju da se utvrdi uzrok tegoba i, ukoliko je potrebno, započne odgovarajuće lečenje.

👉 Više o dijagnostičkim pregledima pročitajte na stranici Ultrazvučna dijagnostika.

Najčešća pitanja

Da li je preskakanje srca uvek znak ozbiljne bolesti?

Ne. Mnogi poremećaji ritma su bezopasni, ali simptomi mogu biti slični ozbiljnijim aritmijama, zbog čega se preporučuje pregled.

Kada je potreban Holter EKG?

Kada se tegobe javljaju povremeno ili se ne registruju na standardnom EKG-u, lekar može preporučiti Holter EKG monitoring.

Može li stres izazvati lupanje srca?

Može. Stres, anksioznost, nedostatak sna i veći unos kofeina često mogu izazvati ili pogoršati osećaj lupanja srca.

Da li ultrazvuk srca može pomoći u otkrivanju uzroka aritmije?

Ultrazvuk srca omogućava procenu građe i funkcije srca i može pomoći u otkrivanju pojedinih uzroka poremećaja srčanog ritma.