Fleke na koži – uzroci, vrste i lečenje hiperpigmentacija

Šta su fleke na koži?

Pod izrazom „fleke“ pacijenti najčešće misle na područja kože koja su:

• tamnija
• svetlija
• crvenija
• drugačije boje od okolne kože.

Na ovoj stranici fokus je na hiperpigmentacijama – ravnim tamnijim promenama boje kože. To znači da ćemo govoriti pre svega o:

• melazmi
• postinflamatornoj hiperpigmentaciji
• pigmentaciji nakon akni
• solarnim lentiginama i drugim ravnim pigmentacijama
• određenim drugim poremećajima stvaranja melanina.

Pigmentne lezije – pojedinačni mladeži, nevusi i sumnjive tamne promene – obrađuju se zasebno.

više o pigmentnim lezijama kože

Zašto koža dobija boju?

Boja kože najvećim delom zavisi od melanina. Melanin stvaraju ćelije koje se zovu: melanociti. Kada se stvaranje melanina poveća ili se pigment drugačije rasporedi u koži, mogu nastati tamnije zone. Na pigmentaciju utiču:

• UV zračenje
• vidljiva svetlost
• hormoni
• inflamacija
• povreda kože
• genetika
• određeni lekovi
• neke bolesti.

Zato hiperpigmentacija nije jedna bolest. To je grupa različitih stanja koja izgledaju slično jer menjaju boju kože.

Šta je hiperpigmentacija?

Hiperpigmentacija znači da je određeni deo kože tamniji od okolne kože. Može biti:

• lokalizovana
• rasprostranjena
• površinska
• dublja
• privremena
• dugotrajna.

Boja može biti:

• svetlobraon
• tamnobraon
• sivobraon
• plavičastosiva.

Dubina pigmenta ima veliki uticaj na:

• izgled
• brzinu povlačenja
• odgovor na terapiju.

AAD navodi da površinske tamnije promene mogu bledeti mesecima, dok dublja pigmentacija može potrajati godinama.

Da li je svaka tamna fleka bezazlena?

Ne može se svaka tamna promena automatski nazvati običnom hiperpigmentacijom. Neke promene boje kože zaista predstavljaju:

• melazmu
• postinflamatornu pigmentaciju
• sunčane fleke.

Ali pojedinačna nova ili promenjena pigmentna lezija može zahtevati dermatološku procenu. Posebno ako:

• menja oblik
• menja boju
• raste
• krvari
• svrbi
• izgleda drugačije od ostalih promena.

više o pigmentnim lezijama

više o tumorima kože i promenama koje zahtevaju pregled

Koje su najčešće vrste tamnih fleka?

Najčešći uzroci ravnih tamnijih promena uključuju:

• melazmu
• postinflamatornu hiperpigmentaciju
• pigmentaciju nakon akni
• solarne lentigine
• pegice
• pigmentaciju nakon dermatitisa
• pigmentaciju nakon povrede
• pigmentaciju povezanu sa lekovima
• određene druge dermatoze sa pigmentacijom.

Šta je melazma?

Melazma je stečeni poremećaj pigmentacije kod kog nastaju:

• simetrične
• braon
• sivobraon
• nepravilno ograničene pigmentovane zone,

najčešće na licu. Česte lokalizacije su:

• čelo
• obrazi
• gornja usna
• nos
• brada.

Melazma nije opasna bolest. Ali može biti:

• dugotrajna
• uporna
• sklona vraćanju.

AAD navodi da melazma kod nekih pacijenata može trajati godinama i da terapija zahteva individualni plan.

Zašto nastaje melazma?

Melazma je multifaktorijalna. U njenom nastanku mogu učestvovati:

• genetska predispozicija
• UV zračenje
• vidljiva svetlost
• hormonski faktori
• trudnoća
• hormonska kontracepcija
• određeni lekovi
• inflamatorni i vaskularni mehanizmi
• oksidativni stres
• promene u kožnom mikrookruženju.

Aktuelni AAD program za 2026. opisuje melazmu kao kompleksan poremećaj u kome učestvuju genetika, inflamacija, oksidativni stres, abnormalni vaskularni odgovori, hormonska osetljivost i fotodamage.

Da li je melazma samo „od sunca“?

Ne. Sunce je veoma važan faktor, ali nije jedini. Melazma se često pogoršava pod uticajem:

• UV zračenja
• vidljive svetlosti
• hormona
• toplote
• trudnoće
• nekih lekova.

Zato samo jedna krema protiv pigmentacije bez zaštite od sunca često ne daje stabilan rezultat.

Zašto se melazma pogoršava leti?

UV zračenje stimuliše melanocite i povećava stvaranje pigmenta. Kod melazme pigmentne ćelije mogu biti preosetljive na svetlost. Zato tokom perioda većeg izlaganja suncu:

• fleke mogu potamniti
• granice mogu postati jasnije
• prethodno poboljšanje može delimično nestati.

Fotoprotekcija je zbog toga osnova terapije.

Da li vidljiva svetlost pogoršava melazmu?

Može. Pored UV zračenja, vidljiva svetlost može doprineti:

• melazmi
• postinflamatornoj hiperpigmentaciji,

naročito kod tamnijih fototipova. DermNet i AAD navode da vidljiva svetlost može pogoršati određene poremećaje pigmentacije. Zbog toga kod nekih pacijenata dodatnu korist mogu imati tonirani fotoprotektivni preparati koji sadrže iron oxide – okside gvožđa.

Šta je „maska trudnoće“?

Melazma koja se javlja tokom trudnoće često se u svakodnevnom govoru naziva: „maska trudnoće“ – chloasma gravidarum. Hormonske promene tokom trudnoće mogu kod predisponiranih žena doprineti pojavi ili pogoršanju pigmentacije. Nakon trudnoće pigmentacija se kod nekih žena može povući. Kod drugih može ostati godinama.

više o trudnoći u Opštoj bolnici Analife

Da li kontraceptivne pilule mogu imati veze sa melazmom?

Kod nekih žena hormonska kontracepcija može biti povezana sa:

• pojavom
• pogoršanjem

melazme. To ne znači da svaka žena sa melazmom treba samostalno da prekine kontracepciju. Odluka se donosi:

• individualno
• prema potrebama pacijentkinje
• uz konsultaciju sa ginekologom.

Da li hormoni moraju da se analiziraju kod svake žene sa melazmom?

Ne. Melazma sama po sebi nije dokaz hormonskog poremećaja. Nije potrebno automatski raditi veliki hormonski panel samo zato što pacijentkinja ima pigmentaciju na licu. Endokrinološko ili ginekološko ispitivanje ima smisla kada postoje i drugi simptomi ili medicinska indikacija.

više o endokrinologiji

Šta je postinflamatorna hiperpigmentacija?

Postinflamatorna hiperpigmentacija – PIH – nastaje nakon zapaljenja ili povrede kože. Može se javiti nakon:

• akni
• dermatitisa
• psorijaze
• ujeda
• opekotine
• povrede
• određenih procedura
• drugih inflamatornih bolesti.

Kada se inflamacija smiri, na mestu promene može ostati:

• braon
• siva
• tamnija mrlja.

AAD naglašava da je lečenje osnovnog uzroka važno, jer nova inflamacija može stvarati nove tamne promene.

Fleke posle akni – da li su to ožiljci?

Ne moraju biti. Posle akni mogu ostati:

• crvene promene
• braon fleke
• prava ožiljna udubljenja
• izdignuti ožiljci.

Ravna tamna promena nakon bubuljice najčešće predstavlja: postinflamatornu hiperpigmentaciju. To nije isto što i pravi ožiljak.

više o aknama

više o pravim ožiljcima od akni

Zašto akne ostavljaju tamne fleke?

Inflamacija stimuliše melanocite. Što je inflamacija:

• jača
• duža
• više traumatizovana ceđenjem,

veći može biti rizik da nakon promene ostane pigmentacija. Zato je kod pacijenta sa aknama važno:

• lečiti aktivne akne
• smanjiti inflamaciju
• ne cediti promene
• koristiti fotoprotekciju.

Da li fleke nakon akni nestaju same?

Mogu. Površinska postinflamatorna hiperpigmentacija često postepeno bledi. AAD navodi da promena samo nekoliko nijansi tamnija od prirodne kože često može bledeti tokom približno 6–12 meseci, dok dublja pigmentacija može trajati znatno duže. Brzina zavisi od:

• dubine pigmenta
• fototipa
• ponovnog izlaganja suncu
• novih akni
• agresivnog tretiranja kože.

Zašto su fleke izraženije kod tamnijih fototipova?

Kod tamnijih fototipova melanociti mogu snažnije odgovoriti na inflamaciju. Zbog toga postinflamatorna pigmentacija može biti:

• intenzivnija
• dugotrajnija
• izraženija.

DermNet posebno navodi da PIH kod tamnije kože može biti jača i upornija. Zato je kod ovih pacijenata naročito važno izbeći preagresivne tretmane koji mogu izazvati novu inflamaciju i novu pigmentaciju.

Šta su solarne lentigine?

Solarne lentigine su ravne, dobro ograničene pigmentovane promene povezane sa hroničnom izloženošću suncu. Često se pojavljuju na:

• licu
• nadlanicama
• ramenima
• dekolteu
• drugim fotoeksponiranim regijama.

U svakodnevnom govoru često se nazivaju:

• sunčane fleke
• staračke pege.

Međutim, nije svaka braon promena solarna lentigo, pa pre tretmana treba potvrditi dijagnozu.

Da li su pegice isto što i melazma?

Ne. Pegice – efelide – su male pigmentovane makule koje su često:

• genetski uslovljene
• izraženije leti
• bleđe zimi.

Melazma uglavnom daje:

• veće
• nepravilnije
• simetrične
• pločaste pigmentacije.

Ova stanja se ne tretiraju potpuno isto.

Da li fleke mogu nastati posle dermatitisa?

Da. Inflamatorne bolesti kože mogu ostaviti postinflamatornu pigmentaciju. To može nastati posle:

• atopijskog dermatitisa
• kontaktnog dermatitisa
• perioralnog dermatitisa
• psorijaze
• lichen planusa
• drugih dermatoza.

više o perioralnom dermatitisu

više o psorijazi

više o lichen planusu

Lichen planus i tamne fleke

Lichen planus može nakon smirivanja inflamacije ostaviti:

• braon
• sivobraon
• tamne promene.

Postoji i posebna varijanta: lichen planus pigmentosus kod koje pigmentacija može biti dominantan znak bolesti. Zato svaka sivobraon fleka ne treba automatski da se tretira kao melazma.

više o lichen planusu

Da li lekovi mogu izazvati pigmentaciju?

Da. Određeni lekovi mogu biti povezani sa promenama pigmentacije kože. To može zavisiti od:

• samog leka
• trajanja terapije
• izlaganja suncu

Ako se sumnja na lek, pacijent ne treba samostalno da prekida terapiju. Dermatolog procenjuje moguću povezanost, a odluka o promeni leka donosi se sa lekarom koji ga je propisao.

Da li parfemi i kozmetika mogu izazvati fleke?

Određene kontaktne ili fototoksične reakcije mogu nakon inflamacije ostaviti pigmentaciju. Na primer:

• iritacija
• alergijski kontaktni dermatitis
• fotokontaktne reakcije

mogu ostaviti postinflamatornu hiperpigmentaciju. Zato je važna anamneza o:

• kozmetici
• parfemima
• aktivnim sastojcima
• procedurama
• novim proizvodima.

Da li „limun, soda bikarbona i kućni piling“ mogu skinuti fleke?

Takve metode mogu izazvati:

• iritaciju
• dermatitis
• opekotine
• novu inflamaciju
• još jaču hiperpigmentaciju.

Kod osoba sklonih PIH agresivan kućni tretman može napraviti veći problem nego sama početna fleka. Kožu ne treba „spaliti“ da bi pigment nestao.

Zašto je prvo važno postaviti dijagnozu?

Jer nije svaka pigmentacija ista. Ako se pogrešno tretira:

• melazma
• PIH
• solarna lentigo
• pigmentna lezija
• lichen planus pigmentosus

istim tretmanom, rezultat može biti loš ili stanje može da se pogorša. Posebno je važno da se pojedinačna sumnjiva pigmentna promena ne tretira laserom ili kiselinama pre dermatološke procene.

više o proceni pigmentnih lezija

Kako dermatolog procenjuje fleke?

Pregled počinje anamnezom. Dermatolog pita:

• kada se promena pojavila
• da li se menja
• da li se pogoršava leti
• da li je nastala posle akni ili dermatitisa
• da li postoji trudnoća
• da li se koristi hormonska terapija ili kontracepcija
• koje lekove pacijent koristi
• koje kozmetičke preparate koristi
• da li su rađeni raniji tretmani.

Zatim se procenjuje:

• boja
• raspored
• simetrija
• granice
• lokalizacija
• dubina pigmenta
• postojanje inflamacije.

Da li je Woodova lampa potrebna?

Woodova lampa može pomoći u proceni nekih pigmentnih poremećaja. Može pomoći pri:

• proceni distribucije pigmenta
• razlikovanju određenih stanja
• proceni diskretnih promena.

Ali nije potrebna svakom pacijentu.

Da li su potrebne laboratorijske analize?

Najčešće ne postoji univerzalni „panel za fleke“. Laboratorijske analize imaju smisla samo kada anamneza i klinička slika ukazuju na:

• hormonalni problem
• metaboličko stanje
• sistemsku bolest
• drugi specifičan uzrok.

Melazma sama po sebi ne znači automatski da pacijent ima hormonski poremećaj.

Kako se leče fleke na koži?

Lečenje zavisi od uzroka. Može uključivati:

• fotoprotekciju
• lečenje osnovne inflamatorne bolesti
• lokalne depigmentacione preparate
• retinoide
• azelaičnu kiselinu
• hidrohinon kod odabranih pacijenata
• cisteamin
• traneksamičnu kiselinu u određenim indikacijama
• hemijske pilinge
• laserske ili svetlosne procedure
• kombinovane režime.

Ali nije svaka metoda za svakoga.

Zašto je zaštita od sunca osnov terapije?

Bez dobre fotoprotekcije pigmentacija se može:

• vraćati
• potamneti
• sporije povlačiti.

Kod melazme i PIH zaštita od svetlosti je deo terapije, a ne samo „kozmetički savet“. AAD preporučuje najmanje:

• širokospektralnu zaštitu
• SPF 30 ili više
• redovnu primenu.

Kod melazme i izraženije hiperpigmentacije dodatnu korist mogu imati tonirani proizvodi sa oksidima gvožđa zbog zaštite od vidljive svetlosti.

Da li je SPF 50 dovoljan?

SPF je važan, ali nije jedini faktor. Važni su:

• širokospektralna UVA/UVB zaštita
• dovoljna količina preparata
• ponovno nanošenje
• kapa ili šešir
• izbegavanje najjačeg sunca
• zaštita od vidljive svetlosti kod određenih pigmentacija.

Najbolji SPF je onaj koji pacijent može redovno i pravilno da koristi.

Šta je hidrohinon?

Hidrohinon je lokalni depigmentacioni lek koji smanjuje stvaranje melanina. Koristi se kod:

• melazme
• postinflamatorne hiperpigmentacije
• određenih drugih hiperpigmentacija.

Može biti veoma efikasan, ali nije preparat za nekontrolisanu dugotrajnu upotrebu. DermNet upozorava da dugotrajna, neadekvatna upotreba visokih koncentracija može dovesti do komplikacija, uključujući egzogenu ochronozu. Zato terapiju treba planirati i kontrolisati.

Šta je trojna kombinovana krema za melazmu?

Jedan od klasičnih dermatoloških tretmana za melazmu kombinuje:

• hidrohinon
• tretinoin
• lokalni kortikosteroid.

AAD i aktuelni stručni pregled iz 2026. i dalje ovu kombinaciju navode kao važnu terapijsku opciju, ali uz naglasak da se koristi strateški i ograničeno, a ne nekontrolisano godinama. Dugotrajna nepravilna upotreba može povećati rizik od:

• iritacije
• steroidnih komplikacija
• postinflamatorne pigmentacije.

Da li azelaična kiselina pomaže kod pigmentacije?

Može. Azelaična kiselina može imati mesto kod:

• melazme
• postinflamatorne hiperpigmentacije
• pigmentacije povezane sa aknama.

Dodatna prednost kod pacijenata sa aknama je što može delovati i na samu inflamatornu bolest.

više o aknama i pigmentaciji posle akni

Šta je cisteamin?

Cisteamin je lokalni depigmentacioni preparat koji se koristi kod određenih hiperpigmentacija, uključujući:

• melazmu
• postinflamatornu hiperpigmentaciju.

DermNet navodi da postoje randomizovana kontrolisana istraživanja koja podržavaju njegov efekat kod epidermalne melazme. Nije univerzalno najbolji izbor za svakog pacijenta.

Šta je traneksamična kiselina?

Traneksamična kiselina je lek koji se u medicini primarno koristi kao antifibrinolitik. U dermatologiji se koristi off-label kod određenih pacijenata sa melazmom. Može se primenjivati u različitim formama, uključujući:

• oralnu
• lokalnu.

Oralna terapija nije za svakoga. Posebno je važna procena:

• tromboembolijskog rizika
• prethodne tromboze
• drugih kontraindikacija.

AAD 2026 navodi oralnu traneksamičnu kiselinu kao moguću drugu ili treću liniju kod rezistentne melazme, a ne rutinsku prvu terapiju za svakog pacijenta.

Da li se fleke leče laserom?

Ponekad mogu. Ali laser nije automatski najbolja terapija za svaku pigmentaciju. Kod melazme određene laserske procedure mogu:

• privremeno poboljšati izgled
• kod nekih pacijenata pogoršati pigmentaciju
• izazvati PIH
• dovesti do ponovnog javljanja.

Aktuelni AAD pregled iz 2026. naglašava da se laser kod melazme češće razmatra kao dodatna druga ili treća linija uz oprez, jer toplota i inflamacija kod nekih pacijenata mogu pogoršati bolest. DermNet takođe upozorava da laser i IPL kod melazme nose rizik od relapsa i postinflamatorne hiperpigmentacije.

Da li hemijski pilinzi mogu pomoći?

Mogu kod određenih pigmentacija i pažljivo odabranih pacijenata. Mogu se koristiti, na primer:

• glikolna kiselina
• salicilna kiselina
• drugi površinski pilinzi.

Ali previše agresivan piling može izazvati:

• iritaciju
• inflamaciju
• novu hiperpigmentaciju.

Poseban oprez potreban je kod tamnijih fototipova.

Da li microneedling može pomoći kod melazme?

Microneedling se koristi kao dodatna metoda kod određenih pacijenata. Može se kombinovati sa drugim terapijama. Ali nije osnovna terapija za svakoga i nije potpuno bez rizika. Svaka procedura koja izaziva inflamaciju može kod predisponirane kože dovesti do: postinflamatorne hiperpigmentacije.

Da li IPL leči pigmentaciju?

IPL može imati mesto kod određenih pigmentnih promena. Ali kod melazme rezultat može biti:

• promenljiv
• kratkotrajan
• praćen relapsom.

Zato se ne radi automatski samo zato što je promena braon boje. Prvo treba znati šta se zapravo tretira.

Zašto se melazma često vraća?

Melazma je hronična i sklona recidivu. Čak i nakon dobrog poboljšanja ponovo je mogu aktivirati:

• sunce
• vidljiva svetlost
• hormonski faktori
• trudnoća
• nedovoljna fotoprotekcija.

Zbog toga terapija često ima dve faze: 1. intenzivnije lečenje 2. održavanje postignutog rezultata. AAD 2026 naglašava da melazma često zahteva dugoročno održavanje jer se lako vraća.

Koliko dugo traje lečenje melazme?

Melazma se retko rešava za nekoliko dana. AAD navodi da je često potrebno približno 3–12 meseci da se vidi značajan rezultat, u zavisnosti od terapije i pacijenta. Nakon poboljšanja često je potrebna terapija održavanja.

Da li se melazma može potpuno izlečiti?

Melazma može značajno da se poboljša. Kod nekih pacijenata pigmentacija može postati jedva vidljiva. Ali melazma je sklona vraćanju. Zato je realnije govoriti o:

• kontroli
• posvetljivanju
• održavanju rezultata

nego obećavati trajno uklanjanje.

Da li sve fleke mogu potpuno nestati?

Ne. Odgovor zavisi od:

• uzroka
• dubine pigmenta
• trajanja promene
• fototipa
• lokalizacije
• prethodne inflamacije
• izlaganja suncu.

Površinske pigmentacije često reaguju bolje. Dublje sivobraon pigmentacije mogu biti mnogo upornije.

Zašto agresivno lečenje može napraviti još tamniju fleku?

Zato što sama terapija može izazvati inflamaciju. Ako koža reaguje:

• jakim crvenilom
• pečenjem
• dermatitisom
• opekotinom,

nakon toga može ostati nova postinflamatorna pigmentacija. Zato kod hiperpigmentacije često važi: više i jače nije uvek bolje.

Da li proizvodi sa interneta za „izbeljivanje“ mogu biti opasni?

Da. AAD i DermNet upozoravaju da neregulisani proizvodi za posvetljivanje kože mogu sadržati sastojke koji nisu navedeni na deklaraciji, uključujući:

• potentne kortikosteroide
• živu
• druge rizične supstance.

Dugotrajna nepravilna upotreba može izazvati:

• stanjivanje kože
• akne
• dermatitis
• trajnu diskoloraciju
• druge zdravstvene probleme.

Da li treba tretirati fleku pre nego što se izleče akne?

Kod postinflamatorne pigmentacije najvažnije je kontrolisati i osnovni uzrok. Ako pacijent i dalje dobija nove inflamatorne akne, stalno nastaju i nove tamne fleke. Zato se često paralelno leče:

• aktivne akne
• pigmentacija.

više o lečenju akni

Pigmentacija i trudnoća – koje terapije su dozvoljene?

Tokom trudnoće terapija se mora posebno prilagoditi. Neki preparati za hiperpigmentaciju nisu odgovarajući u trudnoći. Zato trudnica ne treba samostalno da koristi:

• retinoide
• kombinovane depigmentacione preparate
• druge lekove bez provere.

Kod melazme u trudnoći posebno su važni:

• fotoprotekcija
• nežna nega
• individualni izbor lokalne terapije.

više o trudnoći

Kada treba otići dermatologu zbog fleke?

Pregled je preporučljiv kada:

• ne znate šta je promena
• pojavila se nova tamna promena
• promena menja oblik ili boju
• pigmentacija se brzo širi
• traje mesecima
• fleke se vraćaju uprkos terapiji
• nastale su posle leka
• pigmentacija značajno utiče na kvalitet života
• samostalni tretmani pogoršavaju stanje.

Posebno ne treba tretirati na svoju ruku promenu koja:

• raste
• krvari
• ima više boja
• ima nepravilne granice.

više o proceni pigmentnih lezija

više o tumorima kože

Kako izgleda pregled dermatologa?

Dermatolog procenjuje:

• da li je promena zaista hiperpigmentacija
• da li je ravna ili predstavlja pigmentnu leziju
• kada je nastala
• kako se menjala
• da li postoji prethodna inflamacija
• odnos sa suncem
• trudnoću i hormone
• lekove
• proizvode za negu
• prethodne tretmane.

Tek kada se postavi dijagnoza bira se terapija. Prvo dijagnoza – pa tek onda posvetljivanje.

Fleke na koži u Opštoj bolnici Analife

Kod pigmentacije nije dovoljno reći: „To je samo fleka.“ Cilj dermatološkog pregleda je da se utvrdi:

• kakva je promena
• zbog čega je nastala
• da li je bezazlena
• da li postoji aktivna inflamatorna bolest
• da li se radi o melazmi
• da li je u pitanju postinflamatorna hiperpigmentacija
• da li promena zahteva drugačiju dermatološku procenu
• koja terapija ima najbolji odnos koristi i rizika.

Jer:nije svaka tamna promena melazma, nije svaka fleka za laser i nije svaka pigmentacija za „izbeljivanje“.

više o dermatologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije

Dermatologija – glavni HUB

Akne

Rozacea

Seboroični dermatitis

Psorijaza

Opadanje kose i alopecija

Vitiligo

Polno prenosive infekcije

Lichen planus – lichen ruber planus

Perioralni dermatitis

Ožiljci

Pigmentne lezije

Tumori kože

Kada postoji medicinska povezanost:

Endokrinologija

Trudnoća

Najčešća pitanja o flekama na koži

Da li je svaka tamna fleka melazma?

Ne. Tamna promena može biti postinflamatorna hiperpigmentacija, solarna lentigo, pigmentna lezija ili drugo stanje.

Da li melazma nastaje samo od sunca?

Ne. Sunce je važan faktor, ali u nastanku melazme mogu učestvovati hormoni, genetika, trudnoća, lekovi i drugi faktori.

Da li fleke posle akni predstavljaju ožiljke?

Ne nužno. Ravna braon promena nakon akne najčešće predstavlja postinflamatornu hiperpigmentaciju, a ne pravi ožiljak.

Mogu li fleke posle akni same da nestanu?

Mogu. Površinska pigmentacija često postepeno bledi, ali to može trajati mesecima.

Zašto mi fleke postanu tamnije leti?

UV i vidljiva svetlost mogu stimulisati melanocite i povećati stvaranje pigmenta.

Da li je SPF deo terapije?

Da. Fotoprotekcija je jedna od najvažnijih mera kod melazme i postinflamatorne hiperpigmentacije.

Da li laser može ukloniti melazmu?

Kod određenih pacijenata može pomoći, ali nije univerzalna prva terapija. Kod nekih može izazvati pogoršanje ili novu pigmentaciju.

Da li se melazma vraća?

Da. Melazma je sklona recidivu i često zahteva dugoročnu fotoprotekciju i terapiju održavanja.

Da li hidrohinon sme da se koristi dugo?

Hidrohinon može biti efikasan, ali dugotrajna nekontrolisana upotreba nije preporučljiva zbog rizika od komplikacija.

Da li hormoni moraju da se proveravaju kod svake melazme?

Ne. Melazma sama po sebi nije dokaz hormonskog poremećaja.

Da li kućni preparati mogu pogoršati fleke?

Da. Limun, agresivne kiseline, soda bikarbona i slični preparati mogu izazvati iritaciju i novu hiperpigmentaciju.

Kako znam da fleka nije nešto opasnije?

Ako je promena nova, raste, menja boju ili oblik, krvari ili izgleda drugačije od ostalih, treba je pregledati pre bilo kakvog estetskog tretmana.

Literatura:
https://www.aad.org/public/everyday-care/skin-care-secrets/routine/fade-dark-spots
https://www.aad.org/news/make-melasma-less-noticeable
https://dermnetnz.org/topics/melasma
https://dermnetnz.org/topics/hydroquinone
https://dermnetnz.org/topics/tranexamic-acid?utm_source=chatgpt.com https://dermnetnz.org/topics/sun-protection
https://dermnetnz.org/topics/topical-sunscreen-agents
https://www.aad.org/public/diseases/a-z/melasma-self-care