Tumori kože – benigni tumori, karcinomi kože i melanom

Šta su tumori kože?

Tumor kože predstavlja abnormalan rast ćelija kože. Tumori kože mogu nastati iz različitih struktura i ćelija, pa se mogu veoma razlikovati po:

• izgledu
• ponašanju
• brzini rasta
• mogućnosti širenja
• načinu lečenja.

Najvažnija podela je na:

• benigne tumore
• prekancerozne promene
• maligne tumore kože.

Da li svaka izraslina na koži znači rak?

Ne. Veliki broj promena na koži je benigni. Postoje brojne bezazlene promene koje mogu izgledati:

• braon
• crveno
• ružičasto
• hrapavo
• izdignuto
• bradavičasto.

Ali problem je što se izgled benignih i malignih promena ponekad može preklapati. Zato odgovor: „To sigurno nije ništa“ ne treba davati samo na osnovu toga što promena postoji dugo ili ne boli.

Koji tumori kože mogu biti benigni?

Benigne promene mogu uključivati različite vrste:

• seboreičnih keratoza
• fibroma
• dermatofibroma
• angioma
• lipoma
• nevusa
• drugih benignih tumora kože.

Neke od njih veoma su česte. Benigna promena ne metastazira. Ipak, čak i benigna promena može zahtevati pregled kada:

• dijagnoza nije jasna
• naglo se promenila
• krvari
• povređuje se
• smeta
• izgledom podseća na malignu leziju.

Šta je seboreična keratoza?

Seboreične keratoze su veoma česte benigne promene kože. Mogu biti:

• svetlobraon
• tamnobraon
• gotovo crne
• hrapave
• voštane
• izdignute.

Često izgledaju kao da su: „nalepljene“ na površinu kože. Sa godinama njihov broj može rasti. Seboreična keratoza nije rak kože. Međutim, pojedina tamna ili atipična promena može ličiti na druge pigmentne lezije, pa se ne treba oslanjati isključivo na kućno poređenje sa fotografijama.

više o pigmentnim lezijama kože

Šta su aktinične keratoze?

Aktinična keratoza je promena koja nastaje na koži hronično oštećenoj ultravioletnim zračenjem. Najčešće se javlja na delovima tela koji su godinama izloženi suncu:

• licu
• ušima
• ćelavom delu glave
• podlakticama
• nadlanicama.

Može izgledati kao:

• hrapava površina
• crvenkasta ili braonkasta promena
• ljuspava promena
• tvrđa keratotična promena.

Pacijent je nekad pre napipa nego što je jasno vidi.

Da li je aktinična keratoza rak?

Aktinična keratoza se smatra prekanceroznom, odnosno premalignom promenom. Neće svaka aktinična keratoza postati karcinom. Međutim, neke mogu progresirati u: planocelularni – skvamocelularni karcinom kože. Zato prisustvo aktiničnih keratoza govori i da je koža pretrpela značajno hronično UV oštećenje. Posebnu pažnju zahteva promena koja postaje:

• bolna
• zadebljala
• ulcerisana
• brzo raste.

Šta je karcinom kože?

Karcinom kože nastaje kada ćelije kože počnu nekontrolisano da rastu. Među najčešćim malignim tumorima kože su: 1. bazocelularni karcinom – BCC 2. planocelularni / skvamocelularni karcinom – SCC Posebno važan maligni tumor je: 3. melanom koji nastaje iz melanocita i biološki se razlikuje od nemelanomskih karcinoma kože.

Šta je bazocelularni karcinom – BCC?

Bazocelularni karcinom je veoma čest maligni tumor kože. Najčešće:

• raste relativno sporo
• lokalno infiltrira okolno tkivo
• veoma retko metastazira.

Ali „retko metastazira“ ne znači da ga treba ignorisati. Ako se ne leči, BCC može postepeno:

• rasti
• ulcerisati
• krvariti
• zahvatiti okolno tkivo
• prodreti u dublje strukture.

Zato je najbolje lečiti ga dok je mali i lokalizovan.

Kako izgleda bazocelularni karcinom?

BCC nema samo jedan izgled. Može izgledati kao:

• sjajna ili biserna papula
• ružičasta izraslina
• ranica koja ne zarasta
• promena koja krvari i ponovo napravi krastu
• ljuspava ploča
• promena nalik ožiljku
• pigmentovana braon ili crna promena.

Zato bazocelularni karcinom nije uvek „biserna kuglica“. Kod različitih fototipova kože može izgledati različito.

Gde se najčešće javlja bazocelularni karcinom?

Često nastaje na područjima hronično izloženim suncu, naročito na:

• licu
• nosu
• ušima
• vratu
• skalpu
• gornjem delu trupa.

Ipak, može nastati i na drugim delovima kože.

Da li bazocelularni karcinom boli?

Često ne. Pacijent može mesecima ili duže imati promenu koja:

• polako raste
• povremeno krvari
• pravi krastu
• zaraste pa se ponovo otvori,

a da nema značajan bol. Upravo zbog toga se neke promene dugo ignorišu.

Da li bazocelularni karcinom metastazira?

Metastaze su veoma retke. Međutim, BCC može lokalno biti veoma destruktivan. Ako godinama raste, može zahvatiti:

• potkožno tkivo
• hrskavicu
• mišić
• kost
• strukture oko tumora.

Zato se ne čeka samo zato što je metastatski potencijal mali.

Šta je planocelularni ili skvamocelularni karcinom kože – SCC?

Planocelularni karcinom je maligni tumor keratinocita. Može nastati:

• na prethodno normalnoj koži
• na koži teško oštećenoj suncem
• iz aktinične keratoze
• u određenim hroničnim ranama i ožiljcima
• u drugim predisponirajućim stanjima.

U većini slučajeva, kada se otkrije rano, može uspešno da se leči. Međutim, za razliku od tipičnog BCC-a, određeni SCC ima značajniji potencijal za:

• lokalno agresivan rast
• metastaziranje.

Kako izgleda planocelularni karcinom?

SCC može izgledati kao:

• hrapava crvenkasta promena
• ljuspava ploča
• tvrda izraslina
• čvor
• promena nalik bradavici
• ranica koja ne zarasta
• ulceracija
• promena koja krvari
• keratotična izraslina.

Može biti:

• bolan
• osetljiv
• praćen svrabom ili peckanjem,

ali može biti i potpuno bez simptoma.

Koji znaci kod aktinične keratoze mogu pobuditi sumnju na SCC?

Posebnu procenu zahteva aktinična keratoza koja:

• brzo raste
• postaje zadebljala
• postaje izrazito tvrda
• boli
• krvari
• ulceriše.

Takva promena ne znači automatski SCC, ali zahteva dermatološku procenu.

Da li SCC može da se proširi na druge organe?

Može, mada većina rano otkrivenih kožnih SCC nema metastaze. Veći rizik mogu imati određeni tumori koji su:

• veliki
• duboki
• brzo rastu
• loše diferentovani
• na određenim visokorizičnim lokalizacijama
• povezani sa zahvatanjem nerava
• nastali kod imunosuprimiranih pacijenata.

Zato histopatološki nalaz i karakteristike tumora utiču na dalji plan.

Šta je melanom?

Melanom je maligni tumor melanocita – ćelija koje stvaraju pigment melanin. Ređi je od bazocelularnog i planocelularnog karcinoma, ali je posebno važan zato što može imati: veći potencijal za metastaziranje. Melanom može nastati:

• kao potpuno nova promena
• iz prethodno postojećeg nevusa.

Zato nije tačno da melanom uvek nastaje iz starog mladeža.

Kako izgleda melanom?

Melanom može izgledati veoma različito. Može biti:

• nov tamni mladež
• promena u postojećem mladežu
• nepravilna pigmentovana mrlja
• promena sa više boja
• izraslina koja raste
• promena koja krvari.

Neki melanomi imaju malo pigmenta ili gotovo da nisu tamni. Zato se melanom ne prepoznaje samo po tome što je promena „crna“.

Šta znači ABCDE pravilo melanoma?

ABCDE pravilo pomaže pacijentima da zapamte neke od upozoravajućih karakteristika pigmentne promene. A – ASYMMETRY / ASIMETRIJA Jedna polovina promene ne liči na drugu. B – BORDER / GRANICE Granice mogu biti:

• nepravilne
• nazubljene
• nejasne.

C – COLOUR / BOJA U istoj promeni može postojati više nijansi:

• braon
• crna
• crvena
• bela
• plavičasta.

D – DIAMETER / PREČNIK Veći prečnik može biti upozoravajući znak. Ali: melanom može biti i manji od 6 mm. Zato veličina sama ne isključuje melanom. E – EVOLVING / PROMENA Ovo je naročito važno. Promena:

• raste
• menja oblik
• menja boju
• postaje izdignuta
• počinje da svrbi
• krvari
• izgleda drugačije nego ranije.

Šta je „ugly duckling“ znak?

„Ugly duckling“ – ružno pače – predstavlja promenu koja izgleda drugačije od ostalih mladeža na istoj osobi. Na primer: ako osoba ima veliki broj sličnih svetlobraon mladeža, a jedan je:

• mnogo tamniji
• nepravilniji
• drugačije građe,

on zaslužuje posebnu pažnju. Nekada je važnije pitanje: „Da li se ovaj mladež razlikuje od svih mojih drugih?“ nego samo: „Da li je veći od 6 milimetara?“

više o pigmentnim lezijama i mladežima

Da li melanom uvek nastaje na koži izloženoj suncu?

Ne. UV zračenje jeste veoma važan faktor rizika, ali melanom može nastati i na delovima tela koji nisu stalno izloženi suncu. Može se pojaviti:

• na trupu
• nogama
• vlasištu
• tabanima
• dlanovima
• ispod nokta
• u drugim regijama.

Zato pregled kože ne znači samo pregled lica i ruku.

Može li rak kože nastati ispod nokta?

Da. Melanom može, između ostalog, nastati u predelu nokta. Upozoravajući znaci mogu uključivati:

• novu tamnu uzdužnu liniju
• promenu koja se širi
• pigment koji se proteže na okolnu kožu
• promenu nokatne ploče.

Nije svaka tamna linija ispod nokta melanom. Ali novu ili promenljivu pigmentaciju nokta treba proceniti.

Može li melanom biti svetao ili crven?

Da. Postoje amelanotični melanomi koji imaju malo ili nimalo karakterističnog tamnog pigmenta. Mogu izgledati:

• ružičasto
• crveno
• kao bezazlena izraslina.

Zato pravilo: „Nije crno, dakle nije melanom“ nije tačno.

Koji su glavni faktori rizika za rak kože?

Rizik zavisi od više faktora. Najvažniji uključuju:

• UV zračenje
• opekotine od sunca
• hroničnu izloženost suncu
• korišćenje solarijuma
• svetliji fototip
• veliki broj mladeža
• atipične nevuse
• ličnu istoriju raka kože
• porodičnu istoriju melanoma
• imunosupresiju
• povećanu starost za određene tumore
• određena genetska stanja.

Rak kože, međutim, može nastati i kod osoba tamnijeg fototipa.

Da li solarijum povećava rizik od raka kože?

Da. Solarijum izlaže kožu UV zračenju. Veštačko UV zračenje može doprineti:

• fotostarenju
• oštećenju DNK
• povećanju rizika od malignih tumora kože.

„Pripremanje kože“ u solarijumu pre mora nije zaštita od raka kože.

Da li jedna opekotina od sunca može biti važna?

Opekotine od sunca, posebno intenzivne i ponavljane, predstavljaju važan marker štetnog UV izlaganja. Posebno je važno izbegavati opekotine:

• u detinjstvu
• adolescenciji
• tokom celog života.

Prevencija počinje mnogo pre nego što se pojavi prva sumnjiva promena.

Da li rak kože nastaje samo kod ljudi svetle puti?

Ne. Osobe svetlog fototipa imaju veći rizik za mnoge UV-povezane tumore kože. Ali: rak kože može nastati kod svakog fototipa. Kod tamnije kože neke vrste melanoma mogu nastati na:

• dlanovima
• tabanima
• ispod noktiju,

pa pogrešno uverenje da „tamna koža ne dobija rak kože“ može dovesti do odlaganja dijagnoze.

Da li rak kože mora da svrbi ili boli?

Ne. Tumor može:

• da ne boli
• da ne svrbi
• da ne daje nikakve opšte simptome.

AAD naglašava da osoba sa ranim rakom kože može da se oseća potpuno zdravo. Zato je promena koja se menja važna čak i ako pacijentu „ništa ne smeta“.

Koji su znaci upozorenja na koži?

Pregled je posebno važan ako postoji:

• nova promena koja raste
• promena koja se brzo menja
• ranica koja ne zarasta
• promena koja zaraste pa se ponovo otvori
• spontano krvarenje
• ponavljano stvaranje kraste
• promena boje
• nepravilna pigmentacija
• promena koja izgleda drugačije od ostalih
• tvrda brzo rastuća promena
• nova promena ispod nokta.

Ne morate čekati da promena ispuni „sve kriterijume“. Jedna relevantna promena može biti dovoljan razlog za pregled.

Da li je ranica koja ne zarasta mogući znak raka kože?

Da. Ranica koja:

• ne zarasta
• povremeno krvari
• napravi krastu
• privremeno se zatvori
• pa se ponovo otvori

može biti jedan od načina na koji se manifestuju BCC ili SCC. To ne znači da je svaka ranica karcinom. Ali hronična ranica bez jasnog razloga zahteva pregled.

Da li krvarenje iz mladeža znači melanom?

Ne mora. Mladež se može povrediti:

• odećom
• brijanjem
• češanjem.

Ali spontano ili ponavljano krvarenje, posebno uz druge promene izgleda, zahteva procenu.

Da li je mladež koji svrbi opasan?

Sam svrab ne postavlja dijagnozu melanoma. Mladež može svrbiti iz različitih benignih razloga. Ali ako se svrab javlja zajedno sa:

• rastom
• promenom oblika
• promenom boje
• krvarenjem

promenu treba pregledati.

više o mladežima i pigmentnim lezijama

Kako se dijagnostikuju tumori kože?

Dijagnostika počinje:

• anamnezom
• kliničkim pregledom kože.

U zavisnosti od promene mogu se koristiti dodatne metode kao što su:

• dermoskopija
• biopsija
• potpuno hirurško uklanjanje promene
• histopatološka analiza.

Kod sumnje na malignitet konačna dijagnoza često zavisi od: histopatološkog pregleda tkiva.

Šta je dermoskopija?

Dermoskopija je neinvazivna metoda kojom dermatolog posebnom optikom uvećava strukture kože koje nisu jasno vidljive golim okom. Posebno je korisna pri proceni:

• pigmentnih lezija
• nevusa
• melanoma
• različitih nemelanomskih tumora kože.

Dermoskopija može povećati preciznost kliničke procene kada je koristi obučeni lekar. Ali nije zamena za histopatologiju kada postoji indikacija za biopsiju ili uklanjanje promene. NAPOMENA PROGRAMERU: Ne predstavljati dermoskopiju kao konkretnu Analife uslugu dok nije potvrđeno da je dermatolog obavlja.

Šta je biopsija kože?

Biopsija znači uzimanje dela ili cele kožne promene radi pregleda pod mikroskopom. Može pomoći da se utvrdi:

• da li je promena benigna
• da li je prekancerozna
• da li je maligna
• koji je tip tumora
• kakve su njegove mikroskopske karakteristike.

Vrsta biopsije zavisi od:

• izgleda promene
• lokalizacije
• veličine
• sumnje na određenu dijagnozu.

NAPOMENA PROGRAMERU: Ne navoditi biopsiju kao uslugu Analife dok nije potvrđena.

Šta je histopatološki pregled?

Histopatologija predstavlja pregled uzetog tkiva pod mikroskopom. Kod tumora kože histopatološki nalaz može dati informacije o:

• vrsti tumora
• osobinama tumora
• dubini
• određenim faktorima rizika
• rubovima odstranjenog tkiva.

Kod melanoma histopatološki parametri imaju posebno veliku ulogu u određivanju daljeg postupka.

Zašto sumnjivu pigmentnu promenu ne treba „spaljivati“ ili tretirati laserom bez dijagnoze?

Zato što pre tretmana treba znati: šta se tretira. Ako se sumnjiva pigmentna promena uništi bez adekvatne dijagnostičke procene, može se izgubiti tkivo važno za histopatološku dijagnozu. Zato se sumnjivi mladeži ili pigmentne lezije ne tretiraju kao obične estetske fleke.

više o hiperpigmentacijama i flekama

više o pigmentnim lezijama

Kako se leči bazocelularni karcinom?

Terapija zavisi od:

• veličine
• lokalizacije
• histološkog podtipa
• granica tumora
• da li se tumor prvi put javlja ili je recidiv
• individualnih faktora pacijenta.

Mogućnosti mogu uključivati:

• standardnu hiruršku eksciziju
• Mohs mikrografsku hirurgiju
• kiretažu i elektrodesikaciju kod odabranih tumora
• određene lokalne lekove kod pojedinih površinskih BCC
• fotodinamsku terapiju kod pažljivo odabranih niskorizičnih promena
• radioterapiju
• sistemsku ciljanu ili imunološku terapiju kod retkih uznapredovalih slučajeva.

Kod mnogih lokalizovanih BCC hirurško uklanjanje predstavlja osnovni način lečenja.

Šta je Mohs hirurgija?

Mohs mikrografska hirurgija je specijalizovana metoda operacije raka kože. Tumor se uklanja sloj po sloj, uz mikroskopsku kontrolu odstranjenog tkiva tokom procedure. Može biti posebno korisna kod određenih:

• visokorizičnih BCC
• visokorizičnih SCC
• tumora na anatomski važnim lokacijama
• recidivnih tumora.

Nije potrebna za svaki rak kože. NAPOMENA PROGRAMERU: Ne navoditi Mohs hirurgiju kao Analife uslugu.

Kako se leči planocelularni karcinom?

Lečenje zavisi od rizika konkretnog tumora. Kod lokalizovanih SCC često se koriste:

• hirurška ekscizija
• Mohs hirurgija kod odgovarajućih visokorizičnih tumora
• druge lokalne procedure kod pažljivo odabranih lezija.

Kod uznapredovalih ili metastatskih slučajeva mogu biti potrebni:

• multidisciplinarno lečenje
• radioterapija
• sistemska terapija, uključujući imunoterapiju kod odgovarajućih pacijenata.

Kako se leči melanom?

Osnov lečenja ranog lokalizovanog melanoma je: hirurško uklanjanje sa odgovarajućom marginom zdravog tkiva. Dalji postupak zavisi od:

• debljine melanoma
• ulceracije
• stadijuma
• statusa limfnih čvorova
• drugih patohistoloških i kliničkih parametara.

Kod određenih melanoma razmatra se:

• biopsija sentinel limfnog čvora
• dodatno stadiranje
• imunoterapija
• ciljane terapije
• druge onkološke metode.

Zato se melanom ne leči samo na osnovu onoga kako promena izgleda spolja.

Da li rano otkrivanje menja ishod?

Da. Rano otkrivanje tumora kože može omogućiti:

• jednostavnije lečenje
• manji operativni zahvat
• manje oštećenje okolnog tkiva
• bolju prognozu.

Kod melanoma je rana dijagnoza posebno važna. Zato promena koja se razvija i menja ne treba da se prati mesecima bez pregleda samo zato što ne boli.

Kako pregledati sopstvenu kožu?

Samopregled ne zamenjuje lekarski pregled, ali može pomoći da primetite novu ili promenjenu leziju. Pregledajte:

• lice
• uši
• vlasište
• vrat
• grudni koš
• stomak
• leđa
• ruke
• šake
• nokte
• noge
• stopala
• tabane
• prostor između prstiju.

Za leđa i vlasište može biti potrebno:

• ogledalo
• pomoć druge osobe.

AAD preporučuje sistematičan pregled celog tela, uključujući dlanove, tabane, nokte i teško vidljive regije.

Koliko često treba pregledati mladeže?

Ne postoji isti raspored za svaku osobu. Učestalost stručnih kontrola zavisi od:

• broja mladeža
• njihovog izgleda
• prethodne istorije melanoma ili drugog raka kože
• porodične istorije
• UV izlaganja
• fototipa
• imunosupresije
• drugih faktora rizika.

Osoba visokog rizika može zahtevati drugačiji plan od osobe bez posebnih faktora rizika.

Da li fotografisanje mladeža može pomoći?

Fotografije mogu pomoći pacijentu da primeti:

• rast
• promenu oblika
• promenu boje
• pojavu nove lezije.

Kod određenih rizičnih pacijenata u dermatologiji se može koristiti i strukturisano fotografsko praćenje. Ali fotografija telefonom nije zamena za medicinsku procenu sumnjive promene.

Kako se može smanjiti rizik od raka kože?

Rizik se ne može svesti na nulu. Ali može se smanjiti UV zaštitom:

• izbegavanjem namernog sunčanja
• izbegavanjem solarijuma
• korišćenjem odeće koja štiti kožu
• šešira
• naočara
• boravkom u hladu
• pravilnim korišćenjem širokospektralnog SPF preparata.

Fotoprotekcija je posebno važna kod osoba koje već imaju:

• aktinične keratoze
• prethodni BCC
• prethodni SCC
• druge znake hroničnog oštećenja suncem.

Da li SPF potpuno sprečava rak kože?

Ne postoji metoda koja garantuje potpunu zaštitu. SPF je samo jedan deo fotoprotekcije. Ne treba ga koristiti kao razlog da se satima ostane na intenzivnom suncu. Najbolja zaštita kombinuje:

• SPF
• odeću
• hlad
• ponašanje kojim se smanjuje ukupna UV izloženost.

Da li treba ukloniti svaki mladež „preventivno“?

Ne. Većina mladeža je benigna. Mladeži se ne uklanjaju automatski samo zato što postoje. Razlog za uklanjanje može biti:

• medicinska sumnja
• ponavljana trauma
• druga odgovarajuća indikacija.

Kod sumnjive pigmentne promene način uklanjanja mora omogućiti adekvatnu dijagnostiku.

više o mladežima i pigmentnim lezijama

Da li je opasno povrediti mladež?

Povreda mladeža sama po sebi ne pretvara benigni mladež u melanom. Mladež može:

• krvariti nakon brijanja
• zakačiti se za odeću
• biti mehanički iritiran.

Međutim, ako promena spontano krvari ili se i bez povrede menja, treba je pregledati.

Da li se mladež sme ukloniti?

Da, kada postoji odgovarajuća indikacija. Medicinski važnije od pitanja: „Da li sme?“ jeste: „Kako treba ukloniti baš ovu promenu?“ Kod sumnjive pigmentne lezije važno je očuvati mogućnost kvalitetne histopatološke analize.

Kada treba što pre zakazati dermatološki pregled?

Pregled ne treba odlagati ako imate:

• novu promenu koja brzo raste
• mladež koji se menja
• promenu sa više boja
• nepravilne granice
• ranicu koja ne zarasta
• ponavljano spontano krvarenje
• promenu koja stalno pravi krastu
• tvrdu bolnu izraslinu koja raste
• novu tamnu promenu ispod nokta
• promenu koja izgleda potpuno drugačije od ostalih.

Tumori kože u Opštoj bolnici Analife

Kod tumora kože najvažnije nije: „Da li meni ova promena deluje ružno?“ nego: „Šta ova promena zapravo predstavlja?“ Dermatološka procena ima cilj da razlikuje:

• benigne promene
• prekancerozne lezije
• bazocelularni karcinom
• planocelularni karcinom
• melanom
• druge ređe tumore kože.

Posebno su važne promene koje:

• rastu
• menjaju se
• krvare
• ulcerišu
• ne zarastaju.

Kod sumnjive promene prvo postavljamo dijagnozu – tek onda odlučujemo kako se leči ili uklanja.

više o dermatologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije

Dermatologija – glavni HUB

Pigmentne lezije i mladeži

Fleke i poremećaji pigmentacije

Ožiljci

Akne

Psorijaza

Lichen planus – lichen ruber planus

Vitiligo

Najčešća pitanja o tumorima kože

Da li je svaka izraslina na koži rak?

Ne. Mnoge promene su benigne, ali samo pregled može pouzdano proceniti promenu koja je nova, atipična ili se menja.

Koji su najčešći maligni tumori kože?

Među najčešćima su bazocelularni karcinom, planocelularni odnosno skvamocelularni karcinom i melanom.

Da li rak kože mora da boli?

Ne. Rani rak kože često ne boli i pacijent se može osećati potpuno zdravo.

Da li je ranica koja ne zarasta sumnjiva?

Može biti. Posebno je važna ranica koja mesecima ne zarasta, krvari ili se zatvori pa ponovo otvori.

Da li bazocelularni karcinom metastazira?

Metastaze su veoma retke, ali nelečeni BCC može lokalno duboko da raste i ošteti okolne strukture.

Da li planocelularni karcinom može metastazirati?

Da. Većina rano otkrivenih SCC uspešno se leči, ali određeni visokorizični tumori mogu metastazirati.

Da li melanom uvek nastaje iz mladeža?

Ne. Melanom može nastati i kao potpuno nova promena na prethodno normalnoj koži.

Da li je svaki melanom crn?

Ne. Postoje melanomi sa malo pigmenta ili bez karakteristične tamne boje.

Šta znači ABCDE pravilo?

ABCDE podseća na asimetriju, nepravilne granice, više boja, prečnik i evoluciju odnosno promenu lezije tokom vremena.

Da li je mladež manji od 6 mm siguran?

Ne nužno. Melanom može biti i manji od 6 mm. Promena tokom vremena veoma je važan znak.

Da li povreda mladeža izaziva melanom?

Ne. Mehanička povreda benignog mladeža sama po sebi ne pretvara ga u melanom.

Da li mladež treba „spaliti“ laserom bez pregleda?

Sumnjivu pigmentnu promenu ne treba uništavati pre postavljanja dijagnoze, jer može biti potrebna histopatološka analiza.

Da li treba ukloniti sve mladeže preventivno?

Ne. Većina mladeža je benigna i nema potrebe uklanjati svaki mladež.

Da li solarijum povećava rizik od raka kože?

Da. Solarijum izlaže kožu kancerogenom UV zračenju i povećava oštećenje kože.

Literatura:
https://www.aad.org/public/diseases/skin-cancer
https://www.aad.org/public/diseases/skin-cancer/basal-cell-carcinoma
https://www.aad.org/public/diseases/skin-cancer/types/common/melanoma/symptoms