Psorijaza – simptomi, vrste, dijagnostika i lečenje

Šta je psorijaza?

Psorijaza je hronična inflamatorna bolest u čijem nastanku važnu ulogu imaju imunski sistem i genetska predispozicija. Poremećeni inflamatorni signali dovode do ubrzanog stvaranja i nakupljanja ćelija kože i razvoja karakterističnih promena. Najčešći oblik bolesti je plak psorijaza – psoriasis vulgaris. Tipične promene su jasno ograničeni inflamatorni plakovi prekriveni ljuspama. Najčešće se pojavljuju na:

• laktovima
• kolenima
• vlasištu
• donjem delu leđa

ali psorijaza može zahvatiti praktično bilo koji deo kože.

Da li je psorijaza autoimuna bolest?

Psorijaza se danas smatra imunološki posredovanom inflamatornom bolešću. U njenom nastanku učestvuju složene interakcije genetskih faktora, urođenog i stečenog imunskog sistema i inflamatornih signalnih puteva. Posebno važnu ulogu imaju citokinski putevi kao što su:

• TNF
• IL-23
• IL-17.

Razumevanje ovih mehanizama omogućilo je razvoj savremenih ciljnih i bioloških terapija.

Da li je psorijaza zarazna?

Ne. Psorijaza nije zarazna bolest. Ne prenosi se:

• dodirom
• rukovanjem
• zagrljajem
• poljupcem
• korišćenjem istog peškira
• bazenom
• seksualnim kontaktom.

Osoba sa psorijazom ne predstavlja opasnost za ljude oko sebe.

Zašto nastaje psorijaza?

Ne postoji jedan uzrok psorijaze. Bolest nastaje kao rezultat kombinacije:

• genetske predispozicije
• poremećene regulacije imunskog sistema
• faktora iz okruženja.

Ako u porodici postoji psorijaza, rizik može biti povećan, ali to ne znači da će svaka osoba sa porodičnom predispozicijom razviti bolest. I obrnuto: psorijaza se može pojaviti i kod osobe koja ne zna ni za jednog člana porodice sa ovom bolešću.

Šta može pokrenuti ili pogoršati psorijazu?

Kod osobe koja ima predispoziciju, različiti faktori mogu biti povezani sa pojavom ili pogoršanjem bolesti. Među njima mogu biti:

• određene infekcije
• stres
• povrede i iritacija kože
• pušenje
• alkohol
• određeni lekovi
• drugi individualni faktori.

Okidači nisu isti kod svih pacijenata. Zato nije potrebno opsesivno tražiti jedan uzrok svakog pogoršanja.

Šta je Koebnerov fenomen?

Kod nekih osoba sa psorijazom nove psorijatične promene mogu se pojaviti na mestu gde je koža prethodno povređena ili iritirana. To se naziva Koebnerov fenomen. Promene se, na primer, mogu pojaviti nakon:

• ogrebotine
• posekotine
• opekotine
• intenzivnog trenja
• druge traume kože.

To ne znači da će svaka povreda kože kod pacijenta sa psorijazom dovesti do novog plaka.

Kako izgleda psorijaza?

Najpoznatiji izgled psorijaze jesu:

• jasno ograničene inflamatorne promene
• zadebljana koža
• bele ili srebrnaste ljuspe.

Međutim, psorijaza ne izgleda isto kod svakog pacijenta. Izgled zavisi od:

• vrste psorijaze
• lokalizacije
• fototipa kože
• prethodne terapije
• aktivnosti bolesti.

Na tamnijim fototipovima inflamatorne promene ne moraju izgledati jarko crveno; mogu imati ljubičaste, tamnije ili sivkaste nijanse.

Koje vrste psorijaze postoje?

Psorijaza ima više kliničkih oblika. Kod iste osobe tokom života može postojati više različitih manifestacija bolesti.

Plak psorijaza – psoriasis vulgaris

Ovo je najčešći oblik psorijaze. Karakteristični su jasno ograničeni plakovi prekriveni ljuspama. Najčešće zahvata:

• laktove
• kolena
• vlasište
• donji deo leđa.

Promene mogu biti male i lokalizovane ili zahvatati velike površine kože.

Psorijaza vlasišta

Vlasište je veoma česta lokalizacija psorijaze. Mogu postojati:

• jasno ograničene promene
• zadebljanje kože
• srebrnasto-bele ljuspe
• svrab
• perutanje.

Promene mogu ostati unutar vlasišta ili se širiti preko njegove granice na:

• čelo
• područje iza ušiju
• vrat.

Psorijaza vlasišta ponekad liči na veoma izraženu perut ili seboroični dermatitis.

više o seboroičnom dermatitisu

Psorijaza ili seboroični dermatitis?

Obe bolesti mogu zahvatiti vlasište i stvarati ljuspe. Kod psorijaze su promene često:

• jasnije ograničene
• deblje
• prekrivene izraženijim ljuspama
• mogu prelaziti granicu vlasišta.

Kod seboroičnog dermatitisa promene su često tanje i mogu zahvatati:

• obrve
• nazolabijalne brazde
• kožu iza ušiju
• druge seboroične regije.

Ponekad postoje karakteristike obe bolesti – stanje koje nazivamo sebopsorijaza.

više o seboroičnom dermatitisu i sebopsorijazi

Psorijaza noktiju

Psorijaza može zahvatiti nokte na rukama i nogama. Mogu se pojaviti:

• sitna tačkasta udubljenja – pitting
• odvajanje nokta od podloge – oniholiza
• zadebljanje ispod nokta
• promena boje
• mrvljenje ili deformacija nokta.

Promene na noktima nisu samo estetski problem. Mogu izazvati bol i otežavati svakodnevne aktivnosti. Važno je i da zahvaćenost noktiju može biti povezana sa većim rizikom za psorijatični artritis.

Inverzna psorijaza – psorijaza pregiba

Psorijaza u pregibima može izgledati drugačije od klasičnih plakova na laktovima ili kolenima. Može zahvatiti:

• pazuhe
• prepone
• područje ispod dojki
• pregib između gluteusa
• genitalnu regiju.

Zbog vlage i trenja često nema debelu srebrnastu ljuspu. Promene mogu biti glatke, sjajne i inflamatorne. Zato se ponekad pogrešno smatraju gljivičnom infekcijom ili iritacijom.

Genitalna psorijaza

Psorijaza može zahvatiti genitalnu regiju. Promene mogu biti:

• crvene ili drugačije pigmentisane zavisno od fototipa
• glatke
• relativno jasno ograničene
• sa malo ili bez karakterističnih ljuspi.

Zbog lokalizacije pacijenti ponekad pomisle da imaju infekciju ili polno prenosivu bolest. Psorijaza nije polno prenosiva infekcija i nije zarazna. Ako postoji promena u genitalnoj regiji, dijagnozu ne treba postavljati samostalno samo prema fotografiji sa interneta.

više o polno prenosivim infekcijama

Gutatna psorijaza

Gutatna psorijaza često nastaje naglo. Na koži se pojavljuje veliki broj malih, kapljastih, ljuspavih promena, najčešće na trupu i ekstremitetima. Češća je kod dece, adolescenata i mlađih odraslih osoba. Može se pojaviti nakon streptokokne infekcije, naročito infekcije grla. Kod odgovarajuće kliničke slike dermatolog može proceniti da li je potrebno ispitivanje na prethodnu ili aktuelnu streptokoknu infekciju.

Palmoplantarna psorijaza

Psorijaza može zahvatiti:

• dlanove
• tabane.

Zbog lokalizacije i relativno male površine kože pacijent na prvi pogled može imati „malo psorijaze“. Ali promene na šakama i stopalima mogu značajno otežavati:

• hodanje
• stajanje
• rad rukama
• svakodnevne aktivnosti.

Zato površina zahvaćene kože nije jedini kriterijum težine bolesti.

Pustulozna psorijaza

Pustulozni oblici psorijaze karakterišu se pojavom pustula koje nisu isto što i obična bakterijska infekcija kože. Pustulozna psorijaza može biti lokalizovana ili generalizovana. Generalizovana pustulozna psorijaza može predstavljati ozbiljno akutno stanje i zahteva hitnu medicinsku procenu.

Eritrodermijska psorijaza

Eritrodermijska psorijaza je redak, ali ozbiljan oblik bolesti u kome inflamacija zahvata veoma veliku površinu kože. Mogu postojati:

• intenzivno difuzno crvenilo
• izraženo ljuspanje
• poremećaj telesne temperature
• malaksalost
• drugi sistemski simptomi.

Eritrodermijska psorijaza zahteva hitnu specijalističku procenu i može zahtevati bolničko lečenje.

Da li psorijaza svrbi?

Može. Svrab kod nekih pacijenata je blag, a kod drugih može biti veoma izražen. Mogu se javiti i:

• peckanje
• bol
• pucanje kože
• krvarenje iz fisura.

Simptomi su posebno važni kada psorijaza zahvata dlanove, tabane, vlasište ili genitalnu regiju.

Psorijaza nije samo bolest kože

Ovo je jedna od najvažnijih stvari koju pacijent sa psorijazom treba da zna. Psorijaza je sistemska inflamatorna bolest i može biti povezana sa drugim zdravstvenim problemima. Posebno je važna povezanost sa:

• psorijatičnim artritisom
• gojaznošću
• metaboličkim sindromom
• dijabetesom i poremećajima metabolizma glukoze
• povišenim krvnim pritiskom
• poremećajima masnoća
• kardiovaskularnim bolestima
• inflamatornim bolestima creva
• depresijom i drugim psihološkim opterećenjem.

To ne znači da će svaki pacijent sa psorijazom razviti neku od ovih bolesti. Znači da o njihovoj mogućoj povezanosti treba voditi računa. Kada postoji gojaznost, dijabetes ili drugi metabolički problem, može biti potrebna i odgovarajuća endokrinološka procena.

više o endokrinologiji u Opštoj bolnici Analife

više o endokrinološkoj proceni gojaznosti

više o dijabetesu

Šta je psorijatični artritis?

Psorijatični artritis je inflamatorno oboljenje zglobova povezano sa psorijazom. Ne razvija ga svaki pacijent sa psorijazom. Međutim, veoma je važno prepoznati simptome koji mogu ukazivati na zahvaćenost zglobova. Obratite pažnju na:

• bol i otok zglobova
• jutarnju ukočenost
• ukočenost nakon mirovanja
• otečen čitav prst na ruci ili nozi
• bol u predelu hvatišta tetiva, uključujući petu
• bolove u leđima sa inflamatornim karakteristikama.

Ako pacijent sa psorijazom ima ovakve tegobe, treba ih pomenuti lekaru. Koža može biti ono što prvo vidimo, ali kod psorijaze moramo pitati i za zglobove.

Da li težina psorijaze zavisi samo od površine kože?

Ne. Procena može uključivati površinu zahvaćene kože i kliničku izraženost promena, ali to nije cela priča. Mala površina može predstavljati veliki problem ako je psorijaza na:

• licu
• šakama
• tabanima
• genitalnoj regiji
• vlasištu
• noktima.

Važno je i:

• koliko bolest svrbi ili boli
• koliko remeti san
• da li otežava posao
• da li utiče na seksualni život
• da li utiče na psihičko stanje
• da li postoje znaci psorijatičnog artritisa.

Ne lečimo procenat kože. Lečimo pacijenta sa psorijazom.

Psorijaza i psihološko zdravlje

Psorijaza je vidljiva hronična bolest. Pacijenti mogu imati:

• osećaj stida
• izbegavanje bazena ili plaže
• neprijatnost u partnerskim odnosima
• smanjeno samopouzdanje
• anksioznost
• depresivne simptome
• značajno smanjen kvalitet života.

Ovo nije „kozmetički“ deo bolesti. Uticaj na kvalitet života predstavlja važan deo procene težine psorijaze i izbora terapije.

Da li hrana izaziva psorijazu?

Ne postoji jedna namirnica koja predstavlja univerzalni uzrok psorijaze. Takođe ne postoji jedna „dijeta za psorijazu“ koja leči bolest kod svih pacijenata. Zbog toga nije opravdano svakom pacijentu automatski zabraniti:

• gluten
• mleko
• paradajz
• šećer
• određene grupe namirnica

bez medicinskog razloga. Kod osoba sa prekomernom telesnom masom ili gojaznošću smanjenje telesne mase može imati dodatne zdravstvene koristi i može biti deo ukupnog lečenja. Ako postoji potvrđena celijakija ili druga medicinska indikacija, ishrana se prilagođava tom stanju.

Da li sunce pomaže kod psorijaze?

Kod nekih pacijenata kontrolisano UV zračenje može poboljšati psorijazu. Ali: sunčanje nije isto što i medicinska fototerapija. Prekomerno UV izlaganje povećava rizik od:

• opekotina
• fotostarenja
• tumora kože.

Zato se medicinska fototerapija sprovodi kontrolisano i prema odgovarajućoj indikaciji.

više o tumorima kože

Kako dermatolog postavlja dijagnozu psorijaze?

Dijagnoza se u velikom broju slučajeva postavlja na osnovu:

• anamneze
• tipičnog izgleda promena
• njihove lokalizacije
• pregleda kože, vlasišta i noktiju.

Ne postoji jedan krvni test kojim se potvrđuje psorijaza. Kada klinička slika nije jasna, dermatolog može proceniti potrebu za dodatnim ispitivanjima. U određenim situacijama dijagnoza se može potvrđivati biopsijom kože. Dodatne analize mogu biti potrebne i pre određene sistemske terapije ili zbog pridruženih bolesti.

Šta još može ličiti na psorijazu?

Zavisno od lokalizacije, diferencijalna dijagnoza može uključivati:

• seboroični dermatitis
• atopijski dermatitis
• kontaktni dermatitis
• gljivične infekcije
• lichen planus
• druge inflamatorne bolesti kože.

Zbog toga nije dobro svaku crvenu ljuspavu promenu automatski proglasiti psorijazom.

više o seboroičnom dermatitisu

više o lichen planusu – lihen ruber planusu

Kako se leči psorijaza?

Terapija zavisi od:

• oblika bolesti
• površine zahvaćene kože
• lokalizacije
• debljine plakova
• simptoma
• uticaja na kvalitet života
• zahvaćenosti noktiju
• prisustva psorijatičnog artritisa
• prethodne terapije
• drugih bolesti i lekova koje pacijent koristi.

Lečenje može uključivati:

• lokalnu terapiju
• fototerapiju
• konvencionalnu sistemsku terapiju
• ciljane oralne lekove
• biološku terapiju.

Ne treba svakom pacijentu ista terapija.

Lokalna terapija psorijaze

Kod ograničene psorijaze lokalna terapija često predstavlja osnovu lečenja. U zavisnosti od lokalizacije i karakteristika promena mogu se koristiti:

• lokalni kortikosteroidi
• analozi vitamina D
• kombinacije ovih lekova
• keratolitički preparati
• emolijensi
• drugi lokalni lekovi prema indikaciji.

Na licu, u pregibima i genitalnoj regiji koža je osetljivija, pa se terapija bira drugačije nego za debele plakove na laktovima ili kolenima. Isti preparat nije automatski odgovarajući za svaki deo tela.

Da li kortikosteroidi mogu dugo da se koriste?

Topikalni kortikosteroidi imaju važno mesto u lečenju psorijaze. Ali njihova:

• jačina
• formulacija
• mesto primene
• trajanje

moraju biti prilagođeni pacijentu. Nekontrolisana dugotrajna primena potentnih kortikosteroida, naročito na osetljivim regijama, može dovesti do neželjenih efekata. Kod hronične bolesti dermatolog može kombinovati kortikosteroide sa drugim lokalnim lekovima ili napraviti plan terapije održavanja.

Fototerapija za psorijazu

Medicinska fototerapija predstavlja terapijsku opciju za određene pacijente. Najčešće se koristi kontrolisano UVB zračenje, uključujući narrowband UVB. Fototerapija može imati mesto kod:

• proširenije plak psorijaze
• određenih oblika gutatne psorijaze
• drugih odgovarajućih kliničkih situacija.

Terapija se sprovodi prema protokolu i nije isto što i odlazak u solarijum.

Sistemska terapija psorijaze

Kada lokalna terapija nije dovoljna ili je bolest umerena do teška, dermatolog može razmatrati sistemsku terapiju. U zavisnosti od pacijenta i indikacije terapijske mogućnosti mogu uključivati lekove kao što su:

• metotreksat
• ciklosporin
• acitretin
• apremilast
• drugi savremeni ciljani sistemski lekovi.

Izbor ne zavisi samo od izgleda kože. Važni su i:

• uzrast
• druge bolesti
• funkcija jetre i bubrega
• trudnoća i reproduktivni planovi
• prisustvo artritisa
• prethodne terapije
• interakcije sa drugim lekovima.

Šta je biološka terapija za psorijazu?

Biološki lekovi ciljano deluju na određene delove imunskog sistema koji imaju ključnu ulogu u psorijatičnoj inflamaciji. Savremene terapije mogu biti usmerene na različite signalne puteve, uključujući:

• TNF
• IL-17
• IL-23.

Biološka terapija može kod odgovarajućih pacijenata omogućiti veoma dobru kontrolu bolesti. Ali: biološka terapija nije terapija koju pacijent bira samo zato što želi „najjači lek“. Indikacija se postavlja prema težini bolesti, prethodnom lečenju, komorbiditetima, bezbednosti i drugim individualnim faktorima. Pre i tokom sistemske/biološke terapije potrebna je odgovarajuća medicinska procena i praćenje.

Da li se psorijaza može potpuno izlečiti?

Psorijaza je hronična bolest. Savremena terapija može kod mnogih pacijenata postići veoma značajno, pa i gotovo potpuno povlačenje kožnih promena. Ali to ne znači da je trajna predispozicija bolesti uklonjena. Bolest se može ponovo aktivirati. Zato je cilj: dugoročna kontrola psorijaze uz terapiju koja odgovara konkretnom pacijentu.

Kada je psorijaza hitno stanje?

Većina pogoršanja psorijaze nije hitno stanje. Međutim, hitna medicinska procena potrebna je kod ozbiljnih generalizovanih formi, naročito ako postoje:

• veoma rasprostranjeno crvenilo i ljuspanje kože
• veliki broj pustula na širokoj površini tela
• temperatura
• izražena malaksalost
• poremećaj opšteg stanja.

Generalizovana pustulozna i eritrodermijska psorijaza mogu biti ozbiljna stanja koja zahtevaju urgentnu specijalističku procenu.

Kada treba otići kod dermatologa?

Pregled dermatologa ima smisla kada:

• crvene ljuspave promene ne prolaze
• promene se stalno vraćaju
• „perut“ ne reaguje na uobičajenu terapiju
• zahvaćeni su nokti
• promene postoje na dlanovima ili tabanima
• zahvaćena je genitalna regija
• bolest značajno utiče na kvalitet života
• lokalna terapija više nije dovoljna
• postoje bol, otok ili jutarnja ukočenost zglobova
• niste sigurni da li imate psorijazu ili drugo oboljenje.

Kako izgleda pregled pacijenta sa psorijazom?

Dermatolog procenjuje:

• izgled i raspored promena
• površinu zahvaćene kože
• lokalizaciju
• vlasište
• nokte
• svrab i bol
• trajanje bolesti
• prethodnu terapiju
• porodičnu anamnezu
• uticaj bolesti na kvalitet života
• moguće provocirajuće faktore
• simptome koji mogu ukazivati na psorijatični artritis
• pridružena zdravstvena stanja.

Kod pacijenta koji je kandidat za određenu sistemsku terapiju potrebna su dodatna ispitivanja prema izabranom leku i zdravstvenom stanju pacijenta.

Psorijaza u Opštoj bolnici Analife

U Opštoj bolnici Analife psorijazu ne posmatramo samo kao crvene plakove koje treba namazati kremom. Dermatološki pregled ima za cilj da se procene:

• oblik psorijaze
• težina bolesti
• lokalizacija promena
• zahvaćenost vlasišta i noktiju
• uticaj na svakodnevni život
• prethodno lečenje
• simptomi koji mogu ukazivati na psorijatični artritis
• pridruženi zdravstveni problemi važni za izbor terapije.

Na osnovu toga pravi se individualni plan lečenja i praćenja. Jer psorijaza jeste vidljiva na koži – ali kod pacijenta ne treba gledati samo kožu.

više o dermatologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije i Analife bolnice

Dermatologija – GLAVNI HUB

Akne

Rozacea

Seboroični dermatitis

Perioralni dermatitis

Lichen planus – lihen ruber planus

Opadanje kose i alopecija

Vitiligo

Fleke i poremećaji pigmentacije

Pigmentne lezije

Ožiljci

Polno prenosive infekcije

Tumori kože

Kada postoje pridruženi metabolički problemi:

Endokrinologija

Gojaznost – endokrinološka procena i lečenje

Dijabetes

Najčešća pitanja o psorijazi

Da li je psorijaza zarazna?

Ne. Psorijaza nije zarazna i ne može se preneti dodirom, korišćenjem istih predmeta ili seksualnim kontaktom.

Da li je psorijaza samo bolest kože?

Ne. Psorijaza je hronična imunološki posredovana inflamatorna bolest koja može biti povezana sa psorijatičnim artritisom i drugim komorbiditetima.

Da li je psorijaza nasledna?

Genetska predispozicija ima važnu ulogu, ali nasleđe nije jedini faktor. Čak i kada u porodici postoji psorijaza, ne mora je razviti svaki član porodice.

Da li psorijaza može biti samo na vlasištu?

Da. Kod nekih pacijenata vlasište može biti dominantna ili jedina očigledna lokalizacija.

Da li psorijaza može zahvatiti nokte?

Da. Može izazvati pitting, odvajanje nokta, zadebljanje ispod nokta i druge promene.

Da li psorijaza može zahvatiti zglobove?

Da. Kod dela pacijenata može se razviti psorijatični artritis. Bol, otok i jutarnju ukočenost zglobova treba pomenuti lekaru.

Da li postoji posebna dijeta koja leči psorijazu?

Ne postoji jedna univerzalna dijeta koja leči psorijazu kod svih pacijenata. Restriktivne dijete bez medicinske indikacije nisu zamena za odgovarajuću terapiju.

Da li sunčanje leči psorijazu?

Ne treba poistovećivati sunčanje sa medicinskom fototerapijom. Kontrolisana fototerapija može biti korisna kod određenih pacijenata, dok nekontrolisano UV izlaganje nosi rizik oštećenja kože.

Da li svi pacijenti sa psorijazom treba da dobiju biološku terapiju?

Ne. Terapija se bira individualno prema težini i lokalizaciji bolesti, prethodnom lečenju, komorbiditetima i drugim faktorima.

Može li psorijaza potpuno da nestane?

Savremena terapija može dovesti do veoma značajnog ili gotovo potpunog povlačenja promena, ali psorijaza ostaje hronična bolest sa mogućnošću ponovnog aktiviranja.