Akne – uzroci, vrste i lečenje akni

Šta su akne?

Akne su veoma često inflamatorno oboljenje kože koje nastaje u predelu folikula dlake i lojnih žlezda. Najčešće se pojavljuju na područjima sa većim brojem lojnih žlezda:

• licu
• čelu
• grudima
• ramenima
• gornjem delu leđa.

Bolest može biti veoma blaga, sa nekoliko komedona, ali može imati i teške inflamatorne oblike sa dubokim bolnim promenama i ožiljcima. Akne mogu značajno uticati i na samopouzdanje, raspoloženje i kvalitet života. Zbog toga težina akni nije uvek samo ono što lekar vidi na koži. Važno je i koliko bolest utiče na osobu koja je ima.

Zašto nastaju akne?

Akne nemaju jedan jedini uzrok. U njihovom nastanku učestvuje više procesa.

Povećana proizvodnja sebuma

Lojne žlezde stvaraju sebum – masnu supstancu koja ima normalnu zaštitnu funkciju na koži. Pod uticajem androgenih hormona proizvodnja sebuma može biti povećana. To je jedan od razloga zbog kojih akne često počinju tokom puberteta.

Začepljivanje folikula

Kod kože sklone aknama može doći do poremećaja keratinizacije i nakupljanja materijala u folikulu. Tako nastaje mikroskopska početna promena iz koje se kasnije mogu razviti komedoni i druge lezije.

Cutibacterium acnes

Cutibacterium acnes je bakterija koja je deo mikrobiote kože, ali u nastanku akni učestvuje u složenom inflamatornom procesu u pilosebacealnoj jedinici. Zato akne nisu jednostavno rezultat „prljave kože“ niti nastaju zato što se osoba nedovoljno umiva.

Inflamacija

Inflamacija ima važnu ulogu u razvoju akni. Posebno je izražena kod crvenih, bolnih promena, pustula, nodusa i težih oblika bolesti.

Da li akne nastaju zbog loše higijene?

Ne. Akne nisu znak da se osoba ne umiva dovoljno. Preterano pranje, agresivno ribanje kože i korišćenje iritirajućih preparata mogu dodatno oštetiti kožnu barijeru i pogoršati iritaciju. Kod kože sklone aknama cilj nije „skinuti svu masnoću sa lica“, već kožu pravilno negovati uz odgovarajuću terapiju.

Kako izgledaju akne?

Kod iste osobe mogu istovremeno postojati različite vrste promena.

Zatvoreni komedoni

To su male promene boje kože ili beličaste promene koje nastaju kada je otvor folikula zatvoren. Često ih pacijenti nazivaju „potkožnim mitiserima“.

Otvoreni komedoni – mitiseri

Kada sadržaj folikula ima otvor prema površini kože, može nastati karakteristična tamna tačka. Tamna boja nije znak prljavštine.

Papule

Papule su male inflamatorne, najčešće crvene promene. Mogu biti osetljive ili bolne.

Pustule

Pustule su inflamatorne promene koje sadrže vidljiv gnojni sadržaj.

Nodusi

Nodusi su veće, dublje i često bolne inflamatorne promene. Kod njih postoji veći rizik od nastanka trajnih ožiljaka.

Akne kod tinejdžera

Akne veoma često počinju tokom puberteta. Hormonske promene povećavaju aktivnost lojnih žlezda, zbog čega koža postaje masnija i sklonija nastanku komedona i inflamatornih promena. Kod nekih adolescenata akne su blage i vremenom se povlače. Kod drugih mogu biti izražene i ostavljati ožiljke. Zbog toga nije uvek dobro savetovati tinejdžeru: „Proći će samo od sebe kada izađeš iz puberteta.“ Ako postoje izražena inflamacija, duboke promene ili ožiljci, pravovremeno dermatološko lečenje može biti veoma važno.

Akne kod odraslih

Akne nisu bolest samo adolescenata. Mogu trajati od adolescencije u odraslo doba, ponovo se pojaviti nakon perioda poboljšanja ili prvi put nastati kod odrasle osobe. Posebno su česte kod odraslih žena. Kod nekih žena postoji povezanost pogoršanja akni sa hormonskim promenama. Međutim, činjenica da odrasla žena ima akne ne znači automatski da ima hormonsku bolest.

Da li svaka žena sa aknama ima hormonski problem?

Ne. Kod većine pacijenata sa aknama nije potrebno rutinski raditi široku hormonsku obradu. Međutim, endokrinološka procena može imati smisla kada se uz akne javljaju:

• neredovni menstrualni ciklusi
• izostanak menstruacije
• pojačana maljavost
• proređivanje kose po androgenom tipu
• infertilitet
• drugi klinički znaci hiperandrogenizma.

Jedno od stanja koje može biti povezano sa hiperandrogenizmom i aknama jeste sindrom policističnih jajnika – PCOS. Važno je: Akne same po sebi nisu dovoljne za postavljanje dijagnoze PCOS-a.

više o endokrinologiji u Opštoj bolnici Analife

više o sindromu policističnih jajnika – PCOS

Da li je svaka „bubuljica“ akna?

Ne. Postoje dermatološke bolesti koje mogu imati promene slične aknama. Među njima su:

• rozacea
• perioralni dermatitis
• određeni folikulitisi
• reakcije na neke lekove
• druga dermatološka oboljenja.

Zato preparat namenjen aknama može biti pogrešan izbor ako promena zapravo nije akna.

više o rozacei

više o perioralnom dermatitisu

Da li stres izaziva akne?

Stres nije jedini uzrok akni. Međutim, kod nekih osoba može biti povezan sa pogoršanjem već postojeće bolesti. To ne znači da su akne „psihološka bolest“. Akne su dermatološko oboljenje na čiju aktivnost mogu uticati različiti faktori.

Da li hrana izaziva akne?

Odnos ishrane i akni je kompleksan. Trenutni dokazi nisu dovoljni da se svakom pacijentu propiše ista restriktivna „dijeta protiv akni“. Zato nije opravdano svim pacijentima automatski zabraniti čokoladu, mlečne proizvode, gluten ili veliki broj drugih namirnica. Ako pacijent primećuje jasnu i ponovljivu povezanost između određene hrane i pogoršanja akni, o tome treba razgovarati sa lekarom.

Da li sunce leči akne?

Ne treba koristiti sunčanje kao terapiju akni. UV zračenje oštećuje kožu, doprinosi fotostarenju i povećava rizik od tumora kože. Kod nekih pacijenata može dodatno naglasiti pigmentne promene koje ostaju nakon inflamacije. Pojedine terapije za akne takođe zahtevaju pažljivu zaštitu od sunca.

više o pigmentnim lezijama kože

više o tumorima kože

Zašto ne treba cediti akne?

Pritiskanje, ceđenje i „kopanje“ inflamatornih promena može:

• dodatno pojačati inflamaciju
• oštetiti okolno tkivo
• produžiti zarastanje
• povećati rizik od postinflamatornih pigmentnih promena
• povećati rizik od stvaranja ožiljaka.

Posebno duboke inflamatorne promene ne treba pokušavati ukloniti ceđenjem.

Akne i ožiljci

Jedna od najvažnijih mogućih posledica akni jesu trajni ožiljci. Rizik je naročito značajan kod dubokih inflamatornih promena, nodusa i težih oblika akni. Ožiljci mogu biti:

• atrofični – udubljeni
• hipertrofični – izdignuti
• keloidni kod osoba koje imaju odgovarajuću sklonost.

Ceđenje i manipulacija aknama dodatno povećavaju rizik od ožiljaka. Zato je najbolji trenutak za razmišljanje o ožiljcima često pre nego što oni nastanu. Dobra kontrola aktivnih inflamatornih akni jedan je od najvažnijih koraka u prevenciji ožiljaka.

više o ožiljcima i njihovom lečenju

Fleke posle akni nisu uvek ožiljci

Nakon povlačenja inflamatorne akne može ostati ravna crvena, braon ili tamnija promena. To nije nužno pravi ožiljak. Može se raditi o postinflamatornom eritemu ili postinflamatornoj hiperpigmentaciji. Pravi ožiljak podrazumeva promenu strukture kože. Zato je važno razlikovati: fleku nakon akne od ožiljka nakon akne. Terapija nije ista.

više o flekama i poremećajima pigmentacije kože

više o ožiljcima

Kako dermatolog postavlja dijagnozu akni?

U najvećem broju slučajeva dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom i pregleda kože. Dermatolog procenjuje:

• tip promena
• njihovu rasprostranjenost
• stepen inflamacije
• postojanje ožiljaka
• pigmentne promene
• prethodnu terapiju
• odgovor na prethodno lečenje
• moguće faktore koji doprinose bolesti.

Laboratorijske i hormonske analize nisu potrebne svakom pacijentu. Dodatna ispitivanja rade se kada anamneza ili klinička slika ukazuju na mogući drugi poremećaj.

Kako se leče akne?

Lečenje nije isto za svakog pacijenta. Cilj terapije je:

• smanjiti postojeće promene
• sprečiti stvaranje novih
• smanjiti inflamaciju
• sprečiti ili smanjiti rizik od ožiljaka
• poboljšati kvalitet života pacijenta.

Terapija može biti lokalna, sistemska ili kombinovana.

Lokalna terapija akni

U zavisnosti od kliničke slike, lokalna terapija može uključivati:

• benzoil-peroksid
• topikalne retinoide
• azelaičnu kiselinu
• određene topikalne antibiotike u odgovarajućim kombinacijama
• salicilnu kiselinu
• druge lekove prema indikaciji.

Savremeni pristup često kombinuje terapije koje deluju na različite mehanizme nastanka akni. Dermatolog bira terapiju prema tipu akni i karakteristikama pacijenta.

Antibiotici i akne

Antibiotici imaju mesto u lečenju određenih inflamatornih oblika akni, ali njihova upotreba mora biti racionalna. Antibiotike za akne ne treba koristiti nekontrolisano i neograničeno dugo. Savremene smernice preporučuju ograničavanje sistemskih antibiotika kada je moguće. Kada se koriste, treba ih uključiti u odgovarajući kombinovani terapijski režim, između ostalog sa benzoil-peroksidom, kako bi se smanjio rizik od razvoja bakterijske rezistencije.

Hormonska terapija akni kod žena

Kod određenih žena hormonalni faktori imaju značajnu ulogu u aknama. U odgovarajućim slučajevima lekar može razmatrati određene kombinovane oralne kontraceptive ili antiandrogenu terapiju, uključujući spironolakton. Takva terapija nije namenjena svakoj ženi sa aknama. Pre izbora terapije procenjuju se zdravstveno stanje, kontraindikacije, drugi lekovi i reproduktivni planovi pacijentkinje.

više o endokrinologiji

više o PCOS-u

Isotretinoin – kada se koristi?

Oralni isotretinoin predstavlja važnu terapijsku opciju kod odgovarajućih pacijenata. Prema savremenim smernicama posebno se razmatra kod teških akni, akni koje ostavljaju ožiljke ili izazivaju značajno psihosocijalno opterećenje, kao i bolesti koja nije adekvatno odgovorila na standardnu lokalnu ili sistemsku terapiju. Isotretinoin zahteva stručni nadzor i odgovarajuće praćenje. Izrazito je teratogen i ne sme se koristiti u trudnoći. Kod osoba koje mogu da zatrudne moraju se poštovati odgovarajuće mere za bezbednu primenu terapije i sprečavanje trudnoće.

Koliko dugo traje lečenje akni?

Akne se ne mogu realno proceniti nakon nekoliko dana terapije. Za poboljšanje je potrebno vreme. Kod mnogih terapijskih režima efekat se procenjuje tokom više nedelja, a terapija se zatim prilagođava prema odgovoru pacijenta. Kod nekih osoba nakon smirivanja bolesti može biti potrebna i terapija održavanja. Zato nije dobro menjati preparat svakih nekoliko dana zato što „nije odmah delovao“.

Nega kože koja ima akne

Nega treba da podržava terapiju, a ne da dodatno iritira kožu. Važni su:

• nežno čišćenje
• izbegavanje agresivnog trljanja
• odgovarajuća hidratacija
• preparati koji ne podstiču začepljivanje pora
• fotoprotekcija
• izbegavanje ceđenja promena.

Kada se koriste aktivni dermatološki lekovi, rutina nege često treba da bude jednostavna. Više preparata ne znači nužno bolji rezultat.

Akne i psihološko zdravlje

Akne su vidljiva bolest i često zahvataju lice. Kod nekih ljudi mogu značajno uticati na:

• samopouzdanje
• društvene odnose
• raspoloženje
• kvalitet života.

Psihološki uticaj bolesti ne mora biti proporcionalan broju promena koje dermatolog vidi. Zbog toga i ovaj aspekt bolesti treba shvatiti ozbiljno.

Kada treba otići kod dermatologa zbog akni?

Pregled dermatologa posebno se preporučuje kada:

• akne ne reaguju na dosadašnju terapiju
• postoji veliki broj inflamatornih promena
• pojavljuju se duboki i bolni nodusi
• ostaju ožiljci
• ostaju izražene pigmentne promene
• akne se naglo pogoršavaju
• bolest traje dugo
• postoje drugi simptomi mogućeg hormonskog poremećaja
• akne značajno utiču na kvalitet života.

Ne morate čekati da akne postanu teške da biste otišli kod dermatologa.

Akne u Opštoj bolnici Analife

U Opštoj bolnici Analife akne se ne posmatraju samo kao estetski problem. Dermatološki pregled ima za cilj da se procene:

• tip akni
• težina bolesti
• stepen inflamacije
• rizik od ožiljaka
• postojeće pigmentne promene i ožiljci
• prethodno lečenje
• mogući faktori koji pogoršavaju bolest
• potreba za dodatnom dijagnostikom.

Na osnovu toga dermatolog pravi individualni plan lečenja i praćenja. Cilj nije samo smiriti današnju bubuljicu. Cilj je kontrolisati bolest i sačuvati kožu od trajnih posledica.

više o dermatologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije

Promena koja liči na aknu ne mora uvek biti akna, a jedan pacijent može istovremeno imati i druge dermatološke probleme. U okviru Dermatologije Opšte bolnice Analife možete pročitati i:

Dermatologija – GLAVNI HUB

Rozacea

Seboroični dermatitis

Psorijaza

Perioralni dermatitis

Lichen planus – lihen ruber planus

Opadanje kose i alopecija

Vitiligo

Fleke i poremećaji pigmentacije

Pigmentne lezije

Ožiljci

Polno prenosive infekcije

Tumori kože

Kada uz akne postoje simptomi koji mogu ukazivati na hormonski poremećaj:

Endokrinologija

Sindrom policističnih jajnika – PCOS

Najčešća pitanja o aknama

Da li su akne samo problem tinejdžera?

Ne. Akne su veoma česte u adolescenciji, ali mogu trajati u odraslom dobu ili se prvi put pojaviti kod odraslih osoba.

Da li akne nastaju zato što ne čistim dovoljno lice?

Ne. Akne nisu posledica loše higijene. Preterano pranje i agresivno trljanje mogu dodatno iritirati kožu.

Da li treba cediti bubuljice?

Ne preporučuje se. Ceđenje može pojačati inflamaciju, oštetiti tkivo i povećati rizik od pigmentnih promena i ožiljaka.

Da li svaka žena sa aknama ima hormonski poremećaj?

Ne. Akne same po sebi nisu dokaz hormonskog poremećaja. Dodatna procena ima smisla kada postoje i drugi simptomi koji mogu ukazivati na hiperandrogenizam.

Da li akne mogu biti povezane sa PCOS-om?

Da, kod nekih žena akne mogu biti jedan od znakova hiperandrogenizma povezanog sa PCOS-om. Međutim, akne same nisu dovoljne za postavljanje dijagnoze PCOS-a.

Da li sunce pomaže kod akni?

Sunčanje nije terapija akni. UV zračenje oštećuje kožu i može dodatno naglasiti pigmentne promene.

Da li antibiotici mogu dugo da se koriste za akne?

Sistemske antibiotike treba koristiti racionalno i ograničeno prema preporuci dermatologa, kako bi se između ostalog smanjio rizik od bakterijske rezistencije.

Kada se koristi isotretinoin?

Isotretinoin se razmatra kod odgovarajućih pacijenata sa teškim aknama, ožiljkavanjem ili značajnim psihosocijalnim opterećenjem, kao i kod akni koje nisu odgovorile na standardnu terapiju. Zahteva medicinski nadzor i ne sme se koristiti u trudnoći.

Da li svaka fleka posle bubuljice predstavlja ožiljak?

Ne. Ravna crvena ili tamna postinflamatorna promena nije isto što i pravi ožiljak, koji podrazumeva promenu strukture kože.

Mogu li akne ostaviti trajne ožiljke?

Da. Rizik je naročito značajan kod dubljih inflamatornih i nodularnih akni. Pravovremeno lečenje aktivne bolesti važno je za smanjenje rizika.