Dermatologija

Koža je ono što prvo vidimo, ali promena na koži nije uvek samo problem kože. Akne koje se uporno vraćaju, crvenilo lica koje ne prolazi, perutanje vlasišta, bele ili tamne fleke, naglo opadanje kose, promena koja svrbi ili krvari – sve to može imati različite uzroke. Zato u dermatologiji nije dovoljno samo pogledati kako promena izgleda. Važno je utvrditi: šta je promena, zbog čega je nastala i kako je treba lečiti. Dermatologija je grana medicine koja se bavi dijagnostikom, lečenjem i praćenjem bolesti kože, kose i noktiju. U Opštoj bolnici Analife dermatolog se bavi dijagnostikom i lečenjem:

• akni
• rozacee
• seboroičnog dermatitisa
• psorijaze
• opadanja kose i alopecija
• vitiliga
• polno prenosivih infekcija
• lichen ruber planusa – lichen planusa
• perioralnog dermatitisa
• fleka i poremećaja pigmentacije
• ožiljaka
• pigmentnih lezija
• benignih i malignih tumora kože.

Dermatološki pregled omogućava da se različite promene koje na prvi pogled mogu izgledati slično međusobno razlikuju i da se terapija odredi prema konkretnoj dijagnozi. Jer ista krema nije terapija za svaku crvenu fleku, niti je svaka tamna promena samo „fleka od sunca“.

Kada treba otići kod dermatologa?

Pregled dermatologa ima smisla kada promena na koži:

• traje i ne povlači se
• ponavlja se
• širi se
• svrbi, boli ili peče
• peruta se
• krvari
• menja boju, oblik ili veličinu
• ne zarasta
• ostavlja ožiljke
• dovodi do gubitka kose
• menja pigment kože
• pojavila se u genitalnoj regiji.

Dermatologu se ne dolazi samo kada je bolest već ozbiljna. Pregled je opravdan i kada ne znate šta je promena koju vidite na koži. Posebno je važno pregledati novu ili postojeću promenu koja se menja, raste, krvari ili ne zarasta.

Kako izgleda pregled dermatologa?

Pregled počinje razgovorom o problemu zbog kojeg pacijent dolazi. Dermatolog će želeti da zna:

• kada je promena nastala
• kako se menjala
• da li svrbi, boli ili peče
• da li se ranije pojavljivala
• šta je pogoršava ili poboljšava
• koju terapiju ste već koristili
• koje druge bolesti imate
• koje lekove i suplemente koristite
• postoji li slična bolest u porodici.

Nakon toga sledi pregled kože, a kada je potrebno i vlasišta, kose i noktiju. Dalja dijagnostika zavisi od vrste promene. Ne treba svakom dermatološkom pacijentu unapred raditi veliki broj laboratorijskih analiza. Dermatolog određuje da li su dodatne analize uopšte potrebne i koje mogu pomoći u postavljanju dijagnoze.

Akne

Akne nisu samo problem puberteta i nisu samo „bubuljice“. Mogu se javiti kod adolescenata, ali i kod odraslih žena i muškaraca. U zavisnosti od oblika bolesti mogu postojati:

• otvoreni i zatvoreni komedoni
• papule
• pustule
• bolne duboke promene
• nodusi
• postinflamatorne fleke
• trajni ožiljci.

Važno je proceniti vrstu i težinu akni, jer nelečene inflamatorne akne kod dela pacijenata mogu ostaviti trajne ožiljke. Terapija može biti lokalna ili sistemska, a izbor zavisi od vrste i težine akni, prethodnog lečenja i karakteristika pacijenta. Kod žena kod kojih se uz akne javljaju neredovni ciklusi, pojačana maljavost ili drugi znaci hormonskog poremećaja može biti potrebna i endokrinološka procena.

više o aknama i njihovom lečenju

više o endokrinologiji u Analife bolnici

Rozacea

Rozacea je hronična inflamatorna bolest koja najčešće zahvata centralni deo lica. Može se manifestovati kao:

• povremeno ili trajno crvenilo
• osećaj toplote i pečenja
• izraženi sitni krvni sudovi
• papule i pustule
• veoma osetljiva koža
• promene na očima kod pojedinih pacijenata.

Rozacea se često pogrešno smatra aknama. Međutim: rozacea i akne nisu ista bolest. Određeni faktori kao što su sunce, toplota, alkohol, začinjena hrana, stres ili nagle promene temperature mogu kod nekih osoba izazvati pogoršanje. Cilj lečenja je kontrola bolesti i smanjenje učestalosti pogoršanja.

više o rozacei

Seboroični dermatitis

Seboroični dermatitis je česta hronična ili ponavljajuća inflamatorna bolest kože. Najčešće se javlja u predelima bogatim lojnim žlezdama:

• na vlasištu
• oko obrva
• uz nos
• iza ušiju
• na području brade
• ponekad na grudnom košu.

Može izazivati:

• crvenilo
• perutanje
• masne ili suve ljuspice
• svrab
• ponavljano stvaranje peruti na vlasištu.

Seboroični dermatitis može ličiti na druge dermatološke bolesti, uključujući psorijazu, rozaceu i određene vrste dermatitisa. Zato uporno perutanje i crvenilo ne treba automatski smatrati samo „suvom kožom“ ili običnom peruti.

više o seboroičnom dermatitisu

Psorijaza

Psorijaza je hronična, imunološki posredovana inflamatorna bolest. Najpoznatiji oblik karakterišu jasno ograničene crvene promene prekrivene ljuspama, ali psorijaza može izgledati različito kod različitih pacijenata. Može zahvatiti:

• kožu
• vlasište
• nokte
• kožne pregibe
• genitalnu regiju.

Kod određenog broja ljudi mogu biti zahvaćeni i zglobovi. Zato kod pacijenta sa psorijazom nije važno proceniti samo kožu. Ako postoje bol, otok ili jutarnja ukočenost zglobova, potrebno je razmišljati i o mogućem psorijatičnom artritisu. Lečenje zavisi od oblika, proširenosti i težine bolesti i može obuhvatiti lokalnu, fototerapijsku ili sistemsku terapiju.

više o psorijazi

Perioralni dermatitis

Sitne crvene promene oko usta često se automatski nazivaju „aknama“. Međutim, mogu predstavljati perioralni odnosno periorificijalni dermatitis. Najčešće se pojavljuje oko usta, ali promene mogu zahvatiti i područje oko nosa ili očiju. Mogu postojati:

• sitne crvene papule
• perutanje
• osećaj zatezanja
• peckanje
• osetljivost kože.

Perioralni dermatitis može ličiti na akne, rozaceu, seboroični ili kontaktni dermatitis, zbog čega je pravilna dijagnoza posebno važna. Nekontrolisana upotreba kortikosteroidnih preparata na licu može kod nekih pacijenata izazvati ili pogoršati ovo stanje.

više o perioralnom dermatitisu

Lichen ruber planus – lichen planus

Lichen ruber planus, odnosno lichen planus, inflamatorna je bolest koja može zahvatiti kožu, sluzokože, kosu i nokte. Promene na koži mogu biti:

• ljubičasto-crvenkaste
• ravne ili blago uzdignute
• veoma svrbljive
• raspoređene na različitim delovima tela.

Bolest može zahvatiti i:

• usnu duplju
• genitalnu regiju
• vlasište
• nokte.

Neke forme mogu nakon povlačenja ostaviti dugotrajnu postinflamatornu pigmentaciju. Zbog različitih oblika bolesti terapija zavisi od lokalizacije, proširenosti i težine promena.

više o lichen planusu

Opadanje kose i alopecija

Svako dnevno gubi određeni broj dlaka. Problem nastaje kada je gubitak izraženiji, traje dugo, kosa postaje primetno ređa ili se pojavljuju potpuno ogoljene površine. Opadanje kose nije jedna dijagnoza. Postoji veliki broj mogućih uzroka, uključujući:

• androgenetsku alopeciju
• alopecia areata
• telogeni efluvijum
• bolesti i inflamaciju vlasišta
• ožiljne alopecije
• određene endokrine poremećaje
• nutritivne nedostatke
• lekove
• prethodnu bolest, operaciju ili drugo opterećenje organizma.

Zato pre pitanja: „Koji suplement da pijem za kosu?“ treba odgovoriti na važnije pitanje: „Zašto mi kosa opada?“ Kod određenih ožiljnih alopecija rano prepoznavanje bolesti posebno je važno jer trajno oštećeni folikuli ne mogu ponovo stvarati dlaku.

više o opadanju kose i alopeciji

više o endokrinološkim bolestima koje mogu biti povezane sa promenama kose

Vitiligo

Vitiligo je bolest kod koje dolazi do gubitka melanocita – ćelija koje stvaraju pigment kože. Na koži zato nastaju jasno ograničene bele, depigmentovane površine. Vitiligo nije zarazan. Ne možete ga dobiti dodirivanjem osobe koja ga ima. Tok bolesti razlikuje se među pacijentima. Kod nekih promene dugo ostaju stabilne, dok kod drugih mogu napredovati. Vitiligo može biti povezan i sa drugim autoimunim bolestima, zbog čega dermatolog procenjuje postoji li razlog za dodatnu dijagnostiku. Lečenje zavisi od aktivnosti bolesti, rasprostranjenosti, lokalizacije promena, starosti pacijenta i drugih faktora.

više o vitiligu

Fleke na koži – nisu sve iste

„Imam fleke na licu“ nije dijagnoza. Tamna ili svetla promena na koži može imati veoma različite uzroke. Moguće su:

• melazma
• postinflamatorna hiperpigmentacija
• promene nastale nakon akni
• promene nakon drugih upalnih bolesti kože
• promene povezane sa izlaganjem suncu
• lekovima izazvane pigmentacije
• hipopigmentacije
• vitiligo
• druge pigmentne bolesti i lezije.

Zato je pre izbora preparata ili tretmana važno utvrditi koji tip pigmentacije postoji. Posebno kod tamnih promena cilj nije samo „izbeliti fleku“, već prvo biti siguran šta promena predstavlja.

više o flekama i poremećajima pigmentacije

Pigmentne lezije

Pigmentne lezije su promene na koži koje sadrže povećanu ili promenjenu količinu pigmenta. Mogu biti potpuno benigne, ali pojedine pigmentne promene zahtevaju pažljiv dermatološki pregled kako bi se razlikovale od potencijalno malignih promena. Posebnu pažnju zahtevaju lezije koje:

• su nove
• menjaju veličinu
• menjaju oblik
• menjaju boju
• imaju nepravilne ivice
• izgledaju drugačije od ostalih promena na koži
• svrbe
• spontano krvare
• stvaraju ranicu koja ne zarasta.

Kod sumnjivih pigmentnih promena najvažniji cilj nije estetsko uklanjanje. Prvi cilj je postaviti tačnu dijagnozu.

više o pigmentnim lezijama kože

Ožiljci

Ožiljak predstavlja prirodan rezultat zarastanja povređene kože, ali svi ožiljci ne izgledaju i ne ponašaju se isto. Mogu nastati nakon:

• akni
• operacije
• povrede
• opekotine
• infekcije
• druge upalne promene kože.

Ožiljci mogu biti:

• ravni
• udubljeni – atrofični
• izdignuti – hipertrofični
• keloidni.

Posebno nakon akni važno je razlikovati pravi ožiljak od ravne crvene, braon ili tamne postinflamatorne promene koja može vremenom izbledeti. Izbor terapije ožiljka zavisi od njegove vrste, starosti, lokalizacije i karakteristika kože pacijenta.

više o ožiljcima

Polno prenosive infekcije

Naziv „polno prenosive bolesti“ i dalje se često koristi, ali medicinski je preciznije govoriti o polno prenosivim infekcijama – PPI, jer osoba može imati infekciju bez vidljivih znakova bolesti. Polno prenosive infekcije izazivaju različite bakterije, virusi i paraziti. Među njima su:

• sifilis
• gonoreja
• hlamidijalne infekcije
• trihomonijaza
• genitalni herpes
• HPV infekcija
• HIV
• hepatitis B
• druge infekcije koje mogu biti prenete seksualnim kontaktom.

Promene mogu uključivati:

• genitalne ranice
• plikove
• bradavice
• osip
• sekret
• crvenilo
• svrab
• peckanje
• bol.

Međutim: mnoge polno prenosive infekcije mogu postojati bez simptoma. Zbog toga odsustvo vidljivih promena nije dokaz da infekcija ne postoji.

više o polno prenosivim infekcijama

Da li je svaka promena u genitalnoj regiji polno prenosiva bolest?

Ne. U genitalnoj regiji mogu se pojaviti i dermatološke bolesti koje se ne prenose seksualnim putem, uključujući različite vrste dermatitisa, psorijazu, lichen planus i druge bolesti. Zbog toga samostalno postavljanje dijagnoze samo prema izgledu promene može biti pogrešno. Ako je postojao rizičan seksualni kontakt, lekar procenjuje:

• koje infekcije treba uzeti u obzir
• da li je testiranje potrebno
• koji test treba uraditi
• kada je pravi trenutak za testiranje
• da li je potrebno ispitivanje ili lečenje partnera.

više o dijagnostici polno prenosivih infekcija

Tumori kože

Tumori kože mogu biti benigni ili maligni. Benigna promena ne predstavlja rak, dok maligni tumori kože zahtevaju pravovremeno prepoznavanje i odgovarajuće lečenje. Najpoznatiji maligni tumori kože uključuju:

• bazocelularni karcinom
• planocelularni karcinom
• melanom.

Kožni tumor ne mora uvek izgledati kao tipičan „mladež“. Može izgledati kao:

• nova izraslina
• promena koja raste
• ranica koja ne zarasta
• mesto koje zaraste pa ponovo nastane
• promena koja krvari
• hrapava ili ljuspasta promena
• promena nalik bubuljici koja ne prolazi
• postojeća pigmentna lezija koja počinje da se menja.

Svaka promena na koži koja raste, menja se, krvari ili ne zarasta zaslužuje dermatološku procenu.

više o tumorima kože

Zašto je rano otkrivanje tumora kože važno?

Kod malignih tumora kože vreme može biti veoma važno. Mnoge promene otkrivene u ranoj fazi mogu se uspešno lečiti. Posebno je važno pratiti kožu i javiti se dermatologu ako se pojavi nova promena koja izgleda drugačije od ostalih ili ako postojeća lezija počne da menja:

• veličinu
• oblik
• ivice
• boju
• površinu.

Spontano krvarenje, stvaranje ranice ili promena koja ne zarasta takođe zahtevaju pregled.

Koža, hormoni i druge bolesti

Promene kože i kose ponekad mogu biti povezane sa bolestima drugih organskih sistema. Na primer, određeni dermatološki simptomi mogu pratiti:

• bolesti štitaste žlezde
• PCOS
• druge hormonske poremećaje
• autoimune bolesti
• nutritivne deficite
• infekcije
• neželjena dejstva lekova.

To ne znači da svakom pacijentu treba raditi „sve hormone“. Dermatolog na osnovu simptoma i pregleda procenjuje postoji li razlog za dodatnu obradu.

više o endokrinologiji u Opštoj bolnici Analife

Šta poneti na dermatološki pregled?

Ako ih imate, ponesite:

• prethodne dermatološke izveštaje
• rezultate ranijih analiza
• histopatološke nalaze ako je neka promena ranije uklanjana ili biopsirana
• spisak lekova koje koristite
• podatke o terapiji koju ste do sada koristili za kožu
• fotografije promene ako se pojavljuje povremeno i trenutno nije vidljiva.

Ako dolazite zbog opadanja kose, korisno je navesti kada je problem počeo i da li mu je prethodila bolest, operacija, trudnoća, promena telesne težine, stres ili uvođenje nove terapije. Ako dolazite zbog moguće polno prenosive infekcije, lekaru je važno dati tačne informacije o simptomima i mogućem izlaganju kako bi testiranje bilo pravilno planirano.

Zašto nije dobro samostalno lečiti promene na koži?

Internet je pun fotografija i saveta: „Ovo je gljivica.“ „Ovo je rozacea.“ „To su hormonske akne.“ „Popij cink za kosu.“ „Stavi kortikosteroid.“ Problem je što različite dermatološke bolesti mogu izgledati vrlo slično. Perioralni dermatitis može ličiti na akne ili rozaceu. Seboroični dermatitis može ličiti na psorijazu. Postinflamatorna pigmentacija može se pogrešno smatrati ožiljkom. A pigmentna promena koja izgleda kao obična „fleka“ ponekad zahteva pregled upravo zato da se utvrdi šta jeste. U dermatologiji terapija počinje dijagnozom, a ne kremom.

Dermatologija u Opštoj bolnici Analife

U Opštoj bolnici Analife dermatologija obuhvata dijagnostiku, lečenje i praćenje različitih bolesti kože, kose i pigmentnih promena. Dermatolog se bavi:

Inflamatornim i hroničnim bolestima kože

• aknama
• rozaceom
• seboroičnim dermatitisom
• psorijazom
• perioralnim dermatitisom
• lichen planusom.

Bolestima kose

• pojačanim opadanjem kose
• različitim oblicima alopecije.

Poremećajima pigmentacije

• vitiligom
• različitim flekama
• hiperpigmentacijama
• pigmentnim lezijama.

Ožiljcima

• ožiljcima nakon akni
• postoperativnim i drugim ožiljcima.

Dermatovenerološkim bolestima

• polno prenosivim infekcijama
• promenama kože i sluzokože genitalne regije.

Tumorima kože

• procenom benignih i sumnjivih kožnih promena
• promenama koje mogu zahtevati dalju dijagnostiku ili lečenje.

Kada postoji medicinska indikacija, dermatološka procena može se povezati sa drugim specijalističkim oblastima Analife bolnice.

Endokrinologija

Ginekologija

Ultrazvučna dijagnostika

Najčešća pitanja – Dermatologija

Šta sve leči dermatolog?

Dermatolog dijagnostikuje i leči bolesti kože, kose i noktiju. U Analife bolnici dermatolog se bavi aknama, rozaceom, seboroičnim dermatitisom, psorijazom, opadanjem kose, vitiligom, lichen planusom, perioralnim dermatitisom, pigmentnim promenama, ožiljcima, polno prenosivim infekcijama i tumorima kože.

Kada promena na koži treba da se pregleda?

Pregled se posebno preporučuje ako je promena nova, raste, menja oblik ili boju, svrbi, spontano krvari, pravi ranicu ili ne zarasta.

Da li su akne i rozacea isto?

Ne. Iako pojedine promene mogu izgledati slično, akne i rozacea su različite bolesti i ne leče se na isti način.

Da li je seboroični dermatitis isto što i perut?

Perut može biti blaga manifestacija seboroičnog dermatitisa vlasišta, ali seboroični dermatitis može izazvati i crvenilo, svrab i ljuspanje drugih regija kože.

Da li je psorijaza zarazna?

Ne. Psorijaza nije infekcija i ne može se preneti dodirom.

Da li svako opadanje kose nastaje zbog nedostatka vitamina?

Ne. Postoji veliki broj mogućih uzroka opadanja kose, uključujući različite vrste alopecija, bolesti vlasišta, hormonske poremećaje, određene lekove i druga zdravstvena stanja.

Da li je vitiligo zarazan?

Ne. Vitiligo nije infekcija i ne prenosi se sa osobe na osobu.

Da li fleke na licu mogu biti različite bolesti?

Da. Pigmentne promene mogu biti posledica melazme, inflamacije, akni, sunca, lekova i brojnih drugih uzroka. Zbog toga je važno prvo utvrditi vrstu promene.

Da li je svaka tamna promena na koži opasna?

Ne. Mnoge pigmentne promene su benigne. Međutim, nova promena ili postojeća lezija koja menja veličinu, oblik ili boju, raste, krvari ili izgleda drugačije od ostalih treba da bude pregledana.

Da li polno prenosiva infekcija uvek daje simptome?

Ne. Mnoge polno prenosive infekcije mogu postojati bez simptoma, pa se odluka o testiranju ne zasniva samo na tome da li postoje vidljive promene.

Da li svaka genitalna promena znači polno prenosivu bolest?

Ne. Brojne dermatološke bolesti koje nisu polno prenosive mogu zahvatiti genitalnu regiju.

Da li treba unapred da uradim laboratorijske analize?

Ne rutinski. Ako već imate relevantne nalaze, ponesite ih. Dermatolog će nakon pregleda proceniti da li je potrebno dodatno ispitivanje. Stručni izvori korisceni prvenstveno AAD, EADV, DermNet i WHO AAD https://www.aad.org/public/diseases/skin-cancer?utm_source=chatgpt.com