Dijabetes – simptomi, dijagnostika i lečenje šećerne bolesti

Šta je dijabetes?

Glukoza predstavlja jedan od glavnih izvora energije za organizam.

Nakon obroka nivo glukoze u krvi raste, a pankreas luči insulin.

Insulin omogućava da glukoza iz krvi uđe u ćelije i bude iskorišćena za energiju ili sačuvana za kasnije potrebe.

Kod dijabetesa ovaj sistem ne funkcioniše pravilno.

U zavisnosti od tipa bolesti:

• pankreas može proizvoditi veoma malo ili nimalo insulina
• tkiva mogu slabije reagovati na insulin
• vremenom se može smanjiti sposobnost pankreasa da proizvede dovoljno insulina.

Posledica je hronično povišena glikemija – hiperglikemija.

Koji su simptomi dijabetesa?

Simptomi zavise od tipa bolesti i nivoa glukoze u krvi.

Mogu uključivati:

• pojačanu žeđ
• učestalo mokrenje
• pojačanu glad
• umor
• neobjašnjiv gubitak telesne težine
• zamućen vid
• sporije zarastanje rana
• češće infekcije
• trnjenje ili smanjen osećaj u šakama i stopalima.

Kod dijabetesa tip 1 simptomi mogu nastati brzo, tokom nekoliko dana ili nedelja.

Kod dijabetesa tip 2 bolest se često razvija postepeno, a simptomi mogu biti toliko blagi da ih pacijent dugo ne primećuje.

Neki ljudi sa dijabetesom tip 2 u trenutku postavljanja dijagnoze nemaju nikakve simptome.

Zato odsustvo žeđi, učestalog mokrenja ili drugih tegoba ne znači da je glikemija sigurno normalna.

Koje vrste dijabetesa postoje?

Dijabetes tip 1

Dijabetes tip 1 je najčešće autoimuna bolest kod koje imunološki sistem uništava beta ćelije pankreasa koje stvaraju insulin.

Vremenom dolazi do izrazitog ili apsolutnog nedostatka insulina.

Zbog toga je insulin neophodan za život osoba sa dijabetesom tip 1.

Iako se često otkriva kod dece i mladih, dijabetes tip 1 može nastati u bilo kom životnom dobu.

Kod odraslih početak ponekad može biti sporiji nego kod dece.

Dijabetes tip 2

Dijabetes tip 2 je najčešći oblik dijabetesa.

Kod njega postoji kombinacija:

• smanjene osetljivosti tkiva na insulin
• i progresivnog smanjenja sposobnosti pankreasa da proizvodi količinu insulina koja je organizmu potrebna.

Dijabetes tip 2 često je povezan sa:

• porodičnom predispozicijom
• prekomernom telesnom težinom i gojaznošću
• visceralnom gojaznošću
• fizičkom neaktivnošću
• predijabetesom
• prethodnim gestacijskim dijabetesom
• PCOS-om
• hipertenzijom
• poremećajem lipida
• drugim metaboličkim faktorima rizika.

Međutim, nije svaka osoba sa dijabetesom tip 2 gojazna, niti gojaznost automatski znači da osoba ima dijabetes.

više o gojaznosti i endokrinološkom lečenju

više o insulinskoj rezistenciji

Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes nastaje tokom trudnoće kod žene koja pre trudnoće nije imala jasno ustanovljen dijabetes.

Tokom trudnoće dolazi do promena koje povećavaju insulinsku rezistenciju. Ako pankreas ne može da poveća proizvodnju insulina dovoljno da nadoknadi te promene, nivo glukoze može porasti.

Gestacijski dijabetes često nema simptome i zato se otkriva skriningom tokom trudnoće.

Žene koje su imale gestacijski dijabetes imaju povećan rizik da kasnije razviju dijabetes tip 2 i zbog toga je važno praćenje i nakon porođaja

Šta je predijabetes?

Predijabetes znači da je nivo glukoze u krvi viši nego što bi trebalo, ali još ne ispunjava kriterijume za dijabetes.

To nije isto što i dijabetes.

Ali nije ni nalaz koji treba ignorisati.

Predijabetes predstavlja povećan rizik za razvoj dijabetesa tip 2 i povezan je sa većim kardiometaboličkim rizikom.

Kod odraslih, prema ADA kriterijumima, predijabetes može biti definisan:

• HbA1c od 5,7 do 6,4%
• glikemijom natašte od 5,6 do 6,9 mmol/L
• glikemijom 2 sata nakon 75 g glukoze na OGTT-u od 7,8 do 11,0 mmol/L.

Predijabetes ne mora obavezno preći u dijabetes tip 2.

Pravovremene promene životnih navika, regulacija telesne težine i odgovarajuće medicinsko praćenje mogu značajno smanjiti rizik kod mnogih pacijenata.

Insulinska rezistencija, predijabetes i dijabetes – nisu isto

Ova tri pojma često se koriste kao da znače isto.

Ne znače.

Insulinska rezistencija

Tkiva slabije odgovaraju na insulin. Pankreas može kompenzatorno stvarati više insulina i glikemija još uvek može biti normalna.

Predijabetes

Glikemija i/ili HbA1c već su iznad normalnog raspona, ali još ne dostižu kriterijume za dijabetes.

Dijabetes

Vrednosti glukoze i/ili HbA1c ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za dijabetes.

Zato pacijent može imati insulinsku rezistenciju bez predijabetesa, ili predijabetes bez već razvijenog dijabetesa.

više o insulinskoj rezistenciji

Kako se dijagnostikuje dijabetes?

Dijabetes se dijagnostikuje na osnovu standardizovanih laboratorijskih kriterijuma.

Kod odraslih koji nisu trudni, dijabetes može biti dijagnostikovan kada postoji jedan od sledećih nalaza:

• HbA1c ≥6,5%
• glikemija natašte ≥7,0 mmol/L
• glikemija 2 sata nakon 75 g glukoze na OGTT-u ≥11,1 mmol/L
• slučajna glikemija ≥11,1 mmol/L kod osobe koja ima tipične simptome hiperglikemije ili hiperglikemijsku krizu.

Ako ne postoji nedvosmislena hiperglikemija sa karakterističnom kliničkom slikom, abnormalan rezultat treba potvrditi prema dijagnostičkim pravilima.

Jedan rezultat ne treba tumačiti izolovano od kliničkog konteksta.

Šta je glikemija natašte?

Glikemija natašte meri nivo glukoze u krvi nakon perioda bez kalorijskog unosa.

To je jednostavan i veoma često korišćen test za otkrivanje poremećaja metabolizma glukoze.

Ali normalna glikemija natašte ne isključuje svaki poremećaj glikoregulacije.

Kod određenih pacijenata HbA1c ili OGTT mogu otkriti poremećaj koji se ne vidi samo na osnovu glukoze natašte.

Šta je HbA1c?

HbA1c – glikozilirani hemoglobin – daje informaciju o prosečnoj izloženosti organizma glukozi tokom prethodnih približno dva do tri meseca.

Koristi se i u dijagnostici i u praćenju dijabetesa.

Međutim, postoje situacije u kojima HbA1c može biti manje pouzdan, na primer kod određenih anemija, poremećaja hemoglobina, promenjenog životnog veka eritrocita, nakon transfuzije i u drugim posebnim kliničkim okolnostima.

Zbog toga rezultat uvek treba tumačiti u kontekstu pacijenta.

Šta je OGTT?

OGTT – oralni test tolerancije glukoze – pokazuje kako organizam reaguje nakon kontrolisanog opterećenja glukozom.

Standardni test koristi 75 g glukoze.

Kod odraslih koji nisu trudni, glukoza se meri prema odgovarajućem protokolu, a vrednost dva sata nakon opterećenja može pomoći u otkrivanju poremećene tolerancije glukoze ili dijabetesa.

OGTT se ne mora raditi svakom pacijentu.

Lekar određuje kada postoji indikacija.

Ko treba da se testira na dijabetes tip 2?

Dijabetes tip 2 može dugo postojati bez simptoma.

Zbog toga se testiranje ne radi samo kod ljudi koji imaju žeđ ili učestalo mokrenje.

Prema aktuelnim ADA preporukama, kod odraslih bez drugih razloga za ranije testiranje skrining treba započeti od 35. godine života.

Ranije testiranje treba razmotriti kod odraslih sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću koji imaju dodatne faktore rizika, kao što su:

• dijabetes kod bliskih članova porodice
• hipertenzija
• kardiovaskularna bolest
• poremećaj HDL holesterola ili triglicerida
• PCOS
• fizička neaktivnost
• izražena gojaznost
• acanthosis nigricans
• metabolički povezana masna bolest jetre
• prethodni gestacijski dijabetes.

Osobe sa predijabetesom zahtevaju češće praćenje.

Dijabetes i gojaznost

Gojaznost, naročito visceralna gojaznost, predstavlja važan faktor rizika za dijabetes tip 2.

Masno tkivo nije samo skladište energije.

Ono je metabolički aktivno i može doprineti smanjenoj osetljivosti na insulin i drugim metaboličkim poremećajima.

Kod pacijenta koji istovremeno ima gojaznost i dijabetes, lečenje telesne težine može biti važan deo terapije dijabetesa.

Danas se pri izboru terapije ne razmatra samo koliko neki lek snižava šećer, već i kako utiče na telesnu težinu, srce, bubrege i druge zdravstvene rizike.

više o endokrinološkom lečenju gojaznosti

Dijabetes i PCOS

Žene sa sindromom policističnih jajnika imaju povećan rizik za poremećaje metabolizma glukoze i razvoj dijabetesa tip 2.

Posebno kada postoje dodatni faktori rizika, važno je proceniti metaboličko zdravlje.

Međutim, PCOS ne znači automatski da žena ima dijabetes.

više o sindromu policističnih jajnika – PCOS

Kako se leči dijabetes tip 1?

Kod dijabetesa tip 1 organizam ne može da proizvede dovoljnu količinu sopstvenog insulina.

Zbog toga je insulinska terapija neophodna.

Lečenje uključuje:

• insulin
• praćenje glukoze
• planiranje ishrane
• fizičku aktivnost prilagođenu pacijentu
• edukaciju o hipoglikemiji i hiperglikemiji
• praćenje faktora kardiovaskularnog rizika
• redovne kontrole mogućih komplikacija.

Savremene tehnologije, uključujući kontinuirano praćenje glukoze i insulinske pumpe, mogu biti važan deo lečenja kod odgovarajućih pacijenata.

Kako se leči dijabetes tip 2?

Lečenje dijabetesa tip 2 nije isto za sve.

Terapija može uključivati:

• odgovarajuću ishranu
• redovnu fizičku aktivnost
• smanjenje telesne težine kada postoji višak kilograma
• oralne lekove
• injekcione lekove
• insulin kada je potreban
• regulaciju krvnog pritiska
• regulaciju lipida
• prestanak pušenja
• prevenciju i praćenje komplikacija.

Izbor leka ne zavisi samo od vrednosti glukoze.

Važni su i:

• prisustvo kardiovaskularne bolesti
• srčana insuficijencija
• hronična bolest bubrega
• gojaznost
• rizik od hipoglikemije
• godine pacijenta
• druge bolesti
• lekovi koje već koristi
• individualni terapijski ciljevi.

Ne lečimo samo šećer. Lečimo pacijenta sa dijabetesom i njegov ukupan zdravstveni rizik.

Da li svaki pacijent sa dijabetesom tip 2 mora da prima insulin?

Ne.

Mnogi pacijenti sa dijabetesom tip 2 leče se bez insulina.

Kod nekih pacijenata insulin može biti potreban privremeno, a kod drugih dugoročno.

Potreba za insulinom zavisi od kliničke situacije, nivoa glikemije, funkcije beta ćelija pankreasa, drugih bolesti i odgovora na prethodnu terapiju.

Uvođenje insulina ne znači da je pacijent „kriv", niti da je lečenje propalo.

To je jedan od dostupnih načina lečenja kada je organizmu potreban dodatni insulin.

Šta je hipoglikemija?

Hipoglikemija označava prenizak nivo glukoze u krvi.

Može se javiti kod osoba koje koriste određene lekove za dijabetes, naročito insulin i neke lekove koji povećavaju lučenje insulina.

Simptomi mogu uključivati:

• znojenje
• drhtanje
• glad
• lupanje srca
• slabost
• vrtoglavicu
• razdražljivost
• konfuziju.

Teška hipoglikemija može dovesti do poremećaja svesti i zahteva hitno reagovanje.

Pacijent koji koristi terapiju koja može izazvati hipoglikemiju treba da zna kako da je prepozna i kako da reaguje.

Zašto je važno lečiti dijabetes čak i kada ništa ne boli?

Dijabetes tip 2 može godinama biti gotovo bez simptoma.

Ali povišena glikemija za to vreme može oštećivati krvne sudove i nerve.

Dugoročne komplikacije mogu zahvatiti:

Srce i krvne sudove

Dijabetes povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući infarkt miokarda i moždani udar.

Bubrege

Dijabetes može dovesti do hronične bolesti bubrega.

Oči

Dijabetička retinopatija može oštetiti krvne sudove mrežnjače i ugroziti vid.

Nervni sistem

Dijabetička neuropatija može izazvati bol, peckanje, trnjenje ili gubitak osećaja, naročito u stopalima.

Stopala

Kombinacija neuropatije i poremećene cirkulacije može povećati rizik od rana, infekcija i ozbiljnih komplikacija stopala.

Zato dobra kontrola dijabetesa uključuje mnogo više od povremenog merenja šećera.

Koje kontrole su važne kod osobe sa dijabetesom?

Plan praćenja zavisi od tipa dijabetesa i zdravstvenog stanja pacijenta.

Može uključivati:

• HbA1c
• samokontrolu ili kontinuirano praćenje glukoze kada je potrebno
• krvni pritisak
• lipidni status
• funkciju bubrega
• procenu albumina u urinu
• pregled očnog dna prema preporuci
• pregled stopala
• telesnu težinu
• kardiovaskularni rizik
• praćenje drugih pridruženih bolesti.

Ciljevi lečenja nisu isti za svakog pacijenta.

Koliki treba da bude HbA1c?

Ne postoji jedna ciljna vrednost koja je idealna za svakog čoveka sa dijabetesom.

Cilj zavisi od:

• godina
• trajanja dijabetesa
• vrste terapije
• rizika od hipoglikemije
• trudnoće
• kardiovaskularnih bolesti
• bubrežne funkcije
• drugih zdravstvenih problema
• životnih okolnosti pacijenta.

Zbog toga endokrinolog određuje individualni cilj glikoregulacije.

Da li dijabetes znači da više nikada ne smem da jedem slatko?

Lečenje dijabetesa ne treba svesti na jednu zabranu:

„Ne smeš šećer."

Važan je celokupan obrazac ishrane, količina i vrsta ugljenih hidrata, energetski unos, telesna težina i individualna terapija.

Kod ljudi koji koriste insulin posebno je važno razumeti odnos hrane, ugljenih hidrata, fizičke aktivnosti i insulinske terapije.

Dugoročni plan ishrane treba da bude realan i održiv, a ne spisak zabrana koji pacijent može da prati samo nekoliko nedelja.

Može li dijabetes tip 2 da se spreči?

Kod osoba sa povećanim rizikom razvoj dijabetesa tip 2 često se može odložiti ili sprečiti.

Posebno su važne:

• regulacija telesne težine
• redovna fizička aktivnost
• kvalitetna ishrana
• prestanak pušenja
• pravovremeno prepoznavanje predijabetesa
• kontrola drugih faktora kardiometaboličkog rizika.

više o gojaznosti i metaboličkom zdravlju

Da li dijabetes tip 2 može da uđe u remisiju?

Kod određenih osoba sa dijabetesom tip 2 značajan i održiv gubitak telesne težine može dovesti do remisije bolesti.

Remisija znači da se glikemija nalazi ispod dijagnostičkog praga za dijabetes tokom definisanog perioda bez lekova za snižavanje glukoze.

Remisija nije isto što i trajno izlečenje.

Dijabetes se može ponovo pojaviti, naročito ako dođe do ponovnog porasta telesne težine ili progresije bolesti.

Zato su i nakon remisije potrebni praćenje i kontrole.

Dijabetes i trudnoća

Žena koja već ima dijabetes tip 1 ili tip 2 i planira trudnoću treba da razgovara sa lekarom pre začeća, kada je to moguće.

Dobra regulacija glikemije pre i tokom trudnoće veoma je važna za zdravlje majke i bebe.

Terapija koja se koristi pre trudnoće može zahtevati promenu, pa lekove ne treba samoinicijativno nastavljati ili prekidati.

Gestacijski dijabetes je posebno stanje koje se otkriva tokom trudnoće i zahteva zaseban plan praćenja i terapije

Kada je povišen šećer hitno stanje?

Određene situacije zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Posebno ako uz veoma povišenu glikemiju postoje:

• mučnina i povraćanje
• bol u stomaku
• ubrzano ili duboko disanje
• izražena žeđ i dehidratacija
• izrazita slabost
• pospanost
• konfuzija
• poremećaj svesti.

Kod sumnje na dijabetičku ketoacidozu ili drugo hiperglikemijsko hitno stanje ne čeka se redovan pregled endokrinologa, već je potrebna hitna medicinska pomoć.

Kada treba otići kod endokrinologa?

Pregled endokrinologa ima smisla ako:

• imate povišenu glikemiju
• imate povišen HbA1c
• imate predijabetes
• imate novootkriven dijabetes
• već imate dijabetes i potrebno je prilagoditi terapiju
• vrednosti šećera značajno variraju
• imate epizode hipoglikemije
• imate gojaznost i povećan rizik za dijabetes
• imali ste gestacijski dijabetes
• imate PCOS i metaboličke faktore rizika
• imate porodičnu anamnezu dijabetesa
• pojavile su se moguće komplikacije bolesti.

više o pregledu endokrinologa u Opštoj bolnici Analife

Kako izgleda pregled pacijenta sa dijabetesom?

Pregled počinje razgovorom o:

• načinu na koji je dijabetes otkriven
• prethodnim vrednostima glikemije i HbA1c
• terapiji
• ishrani
• fizičkoj aktivnosti
• promenama telesne težine
• epizodama hipoglikemije
• drugim bolestima
• lekovima koje pacijent koristi
• porodičnoj anamnezi
• eventualnim komplikacijama.

Endokrinolog zatim procenjuje da li je potrebno promeniti terapiju ili uraditi dodatne laboratorijske i druge preglede.

Cilj nije samo dobra glikemija tog dana, već dugoročna kontrola bolesti i smanjenje rizika od komplikacija.

Šta poneti na pregled endokrinologa?

Ako ih imate, ponesite:

• prethodne vrednosti glikemije
• HbA1c
• rezultate OGTT-a
• laboratorijske nalaze
• lipidni status
• rezultate funkcije bubrega
• izveštaje kardiologa, oftalmologa ili drugih specijalista
• spisak lekova i doza koje koristite
• podatke sa glukometra ili sistema za kontinuirano praćenje glukoze, ako ga koristite
• prethodne endokrinološke izveštaje.

Ne menjajte samoinicijativno terapiju neposredno pre pregleda samo da bi vrednosti šećera izgledale bolje.

Lekaru je važno da vidi stvarno stanje glikoregulacije.

Dijabetes u Opštoj bolnici Analife

Dijabetes ne treba posmatrati kao izolovanu laboratorijsku vrednost.

Kod pacijenta je potrebno proceniti:

• tip dijabetesa
• stepen glikoregulacije
• rizik od hipoglikemije
• telesnu težinu
• krvni pritisak
• lipidni status
• funkciju bubrega
• kardiovaskularni rizik
• druge pridružene bolesti
• moguće komplikacije
• terapijske ciljeve konkretnog pacijenta.

U Opštoj bolnici Analife endokrinološka procena može se, kada postoji indikacija, povezati sa drugim specijalističkim i dijagnostičkim oblastima.

Endokrinologija – GLAVNI HUB

više o insulinskoj rezistenciji

više o gojaznosti i endokrinološkom lečenju

više o PCOS-u

više o ultrazvučnoj dijagnostici

Najčešća pitanja – Dijabetes

Da li jedan povišen šećer znači da imam dijabetes?

Ne nužno. Dijagnoza se postavlja prema definisanim kriterijumima. Ako nema nedvosmislene hiperglikemije sa tipičnim simptomima, abnormalan rezultat obično treba potvrditi prema dijagnostičkim pravilima.

Da li je predijabetes isto što i dijabetes?

Ne. Kod predijabetesa nivo glukoze ili HbA1c jeste viši od normalnog, ali još ne ispunjava kriterijume za dijabetes.

Da li je insulinska rezistencija isto što i dijabetes?

Ne. Insulinska rezistencija označava smanjenu osetljivost tkiva na insulin. Glikemija u toj fazi može još uvek biti normalna.

Da li dijabetes tip 2 uvek daje simptome?

Ne. Dijabetes tip 2 može godinama imati blage simptome ili ih uopšte ne mora imati. Zato se kod osoba sa povećanim rizikom preporučuje odgovarajući skrining.

Da li svaki pacijent sa dijabetesom mora da prima insulin?

Ne. Kod dijabetesa tip 1 insulin je neophodan. Kod dijabetesa tip 2 potreba za insulinom zavisi od kliničke situacije i može se javiti u različitim fazama bolesti.

Da li dijabetes tip 2 nastaje samo zato što osoba jede slatkiše?

Ne. Dijabetes tip 2 nastaje kao rezultat složenog odnosa genetske predispozicije, insulinske rezistencije, funkcije beta ćelija pankreasa, telesne težine, fizičke aktivnosti, godina i drugih faktora.

Da li mršavljenje može poboljšati dijabetes tip 2?

Da. Kod pacijenata sa viškom telesne težine smanjenje težine može značajno poboljšati glikoregulaciju i druge metaboličke parametre. Kod određenih osoba značajan i održiv gubitak težine može dovesti i do remisije dijabetesa tip 2.

Da li mogu imati dijabetes ako mi je šećer natašte normalan?

Moguće je. Kod nekih osoba drugi testovi, poput HbA1c ili OGTT-a, mogu pokazati poremećaj glikoregulacije koji nije vidljiv samo na osnovu jedne glikemije natašte.

Koliki treba da mi bude HbA1c?

Ciljna vrednost nije ista za svakog pacijenta. Zavisi od godina, tipa i trajanja dijabetesa, terapije, rizika od hipoglikemije, pridruženih bolesti i drugih individualnih okolnosti.

Može li dijabetes da ošteti oči i bubrege?

Da. Dugotrajno povišena glikemija može oštetiti male i velike krvne sudove i povećati rizik za retinopatiju, bolest bubrega, neuropatiju i kardiovaskularne bolesti. Redovne kontrole imaju važnu ulogu u ranom otkrivanju komplikacija.

Zakažite pregled

Ako imate povišenu glikemiju ili HbA1c, predijabetes, već dijagnostikovan dijabetes ili povećan rizik za njegov razvoj, cilj nije samo „spustiti šećer".

Potrebno je proceniti:

koji poremećaj postoji, koliki je metabolički i kardiovaskularni rizik i koja terapija ima najviše smisla za konkretnog pacijenta.

Literatura