Opadanje kose i alopecija – uzroci, dijagnostika i lečenje

Šta je alopecija?

Alopecija je medicinski naziv za gubitak kose. Može biti:

• lokalizovana – na jednom ili više ograničenih mesta
• difuzna – kosa se proređuje na većem delu vlasišta
• postepena
• nagla
• privremena
• trajna
• neožiljna
• ožiljna.

Ova poslednja podela je posebno važna. Kod neožiljnih alopecija folikul ostaje prisutan, pa u odgovarajućim okolnostima postoji mogućnost ponovnog rasta kose. Kod ožiljnih alopecija inflamatorni proces može trajno uništiti folikul i zameniti ga ožiljnim tkivom. Zbog toga nije svako opadanje kose problem koji treba mesecima pokušavati rešavati suplementima i kozmetikom.

Koliko je normalno da kosa opada?

Kosa normalno prolazi kroz ciklus rasta. Folikul nije stalno u istoj fazi. Postoje:

• anagena faza – aktivan rast
• katagena faza – kratka prelazna faza
• telogena faza – faza mirovanja
• egzogena faza – ispadanje vlasi.

Zbog toga je svakodnevno ispadanje određenog broja vlasi fiziološko. Problem nije samo broj dlaka koje vidimo na četki. Važno je da li:

• opadanje naglo raste
• traje mesecima
• kosa postaje vidljivo ređa
• menja se širina razdeljka
• povlači se prednja linija kose
• pojavljuju se jasno ograničena polja bez kose
• postoje crvenilo, svrab, peckanje, bol ili ljuspanje vlasišta.

Zašto kosa opada?

Ne postoji jedan uzrok opadanja kose. Mogući uzroci uključuju:

• genetsku predispoziciju
• poremećaj ciklusa rasta dlake
• autoimune bolesti
• inflamatorne bolesti vlasišta
• određene infekcije
• hormonalne faktore
• određene lekove
• ozbiljnu bolest ili visoku temperaturu
• operaciju
• porođaj
• naglo mršavljenje
• nutritivne deficite
• mehaničku ili hemijsku traumu kose
• druge bolesti organizma.

Kod nekih pacijenata istovremeno postoji više uzroka.

Najvažnije vrste opadanja kose

Za pacijenta sve može izgledati kao „kosa mi se proredila“. Za dermatologa je veoma važno kako je kosa počela da opada i kakav obrazac gubitka postoji. Među najčešćim i najvažnijim stanjima su:

• telogeni efluvijum
• androgenetska alopecija kod žena i muškaraca
• alopecija areata
• ožiljne alopecije
• anageni efluvijum
• trakcijska alopecija
• lomljenje vlasi usled oštećenja dlake.

Šta je telogeni efluvijum?

Telogeni efluvijum je čest uzrok difuznog pojačanog opadanja kose. Veliki broj folikula prerano prelazi u telogenu fazu, a opadanje postaje primetno tek nakon određenog vremena. Zbog toga pacijent često kaže: „Ništa mi se sada ne dešava, ne znam zašto mi kosa odjednom opada.“ A važan događaj se zapravo dogodio nekoliko meseci ranije. Mogući okidači uključuju:

• visoku temperaturu ili ozbiljniju infekciju
• operaciju
• porođaj
• veliki fizički stres za organizam
• nagli gubitak telesne mase
• restriktivne dijete
• određene nutritivne deficite
• poremećaje funkcije štitaste žlezde
• određene lekove
• druge bolesti.

više o endokrinološkom pregledu u Opštoj bolnici Analife

Zašto kosa počinje da opada tek nekoliko meseci posle bolesti ili stresa?

Kod telogenog efluvijuma postoji vremenski razmak između okidača i vidljivog opadanja. Pojačano ispadanje često počinje nekoliko meseci nakon događaja koji je promenio ciklus rasta kose. Zbog toga pacijent i lekar u anamnezi treba da se vrate unazad i pitaju:

• da li je bilo visoke temperature
• infekcije
• operacije
• porođaja
• značajnog gubitka težine
• velike promene ishrane
• uvođenja ili prekida određenih lekova
• drugog većeg zdravstvenog događaja.

Da li je telogeni efluvijum trajno opadanje kose?

U najvećem broju slučajeva akutni telogeni efluvijum je neožiljna alopecija. To znači da folikul nije uništen. Kada se ukloni ili prođe okidač i ciklus rasta se normalizuje, kosa može ponovo rasti. Međutim, potrebno je vreme. Prestati gubiti kosu i ponovo dobiti prethodnu gustinu nisu isti trenutak. Kosa raste sporo, pa se oporavak volumena primećuje postepeno. Kod nekih pacijenata telogeni efluvijum može trajati duže ili se ponavljati. Takođe može učiniti prethodno neprimećenu androgenetsku alopeciju očiglednijom.

Opadanje kose posle porođaja

Pojačano opadanje kose nekoliko meseci nakon porođaja veoma je česta pojava. Tokom trudnoće menja se ciklus rasta dlake. Nakon porođaja veći broj vlasi može istovremeno preći u fazu opadanja. To se naziva postpartalni telogeni efluvijum. Najčešće je prolazan. Ali ako:

• opadanje traje neuobičajeno dugo
• proređivanje postaje sve izraženije
• postoje druga zdravstvena stanja ili simptomi
• obrazac izgleda kao androgenetska alopecija

potrebna je dermatološka procena.

više o trudnoći u Opštoj bolnici Analife

Šta je androgenetska alopecija?

Androgenetska alopecija je veoma čest oblik progresivnog proređivanja kose kod muškaraca i žena. U njenom nastanku važni su:

• genetska predispozicija
• osetljivost folikula na androgene i njihovo dejstvo
• postepena miniaturizacija folikula.

Vremenom dlake postaju:

• tanje
• kraće
• manje pigmentisane.

Zato pacijent ponekad ne primećuje dramatično opadanje. Umesto toga kaže: „Imam kosu, ali više nemam gustinu koju sam imao.“

Kako izgleda androgenetska alopecija kod muškaraca?

Kod muškaraca je tipično postepeno:

• povlačenje prednje linije kose
• produbljivanje zalizaka
• proređivanje na temenu
• kasnije spajanje ovih zona kod izraženijih formi.

Brzina napredovanja veoma varira. Kod nekoga proces počinje veoma rano, kod drugog mnogo kasnije.

Kako izgleda androgenetska alopecija kod žena?

Kod žena obrazac često izgleda drugačije. Najčešće se primećuje:

• širenje centralnog razdeljka
• proređivanje u prednjem i centralnom delu vlasišta
• smanjenje ukupne gustine kose.

Prednja linija kose može ostati relativno očuvana. Pacijentkinje često kažu: „Razdeljak mi je sve širi.“ ili „Kada se slikam odozgo, mnogo više mi se vidi koža glave.“

Da li svaka žena sa proređenom kosom ima hormonski problem?

Ne. Ženski obrazac androgenetske alopecije može postojati i kada nema očiglednog hormonskog poremećaja. Zato nije opravdano svakoj ženi sa proređenom kosom automatski postavljati dijagnozu:

• insulinske rezistencije
• PCOS-a
• „hormonskog disbalansa“.

Međutim, ako uz opadanje kose postoje i drugi znaci mogućeg hiperandrogenizma ili endokrinološkog poremećaja, kao što su:

• neredovni menstrualni ciklusi
• izraženije akne
• pojačana maljavost
• drugi relevantni simptomi

dermatolog može proceniti potrebu za dodatnim ginekološkim ili endokrinološkim ispitivanjem.

više o endokrinologiji

više o sindromu policističnih jajnika – PCOS

više o aknama

Šta je alopecija areata?

Alopecija areata je autoimuna bolest u kojoj imunski sistem napada folikul dlake. Najpoznatiji oblik izgleda kao:

• jedno ili više jasno ograničenih
• okruglih ili ovalnih
• glatkih polja bez kose.

Ali bolest ne mora uvek izgledati tako. Može zahvatiti:

• vlasište
• obrve
• trepavice
• bradu
• druge delove tela.

Kod težih formi može doći do gubitka sve kose sa vlasišta – alopecia totalis, ili dlaka sa čitavog tela – alopecia universalis. Alopecija areata je neožiljna alopecija – folikul u osnovi nije zamenjen ožiljnim tkivom.

Da li alopecija areata nastaje od stresa?

Alopecija areata je autoimuna bolest. Stres može biti jedan od faktora koji kod nekih ljudi prethodi pojavi ili pogoršanju bolesti, ali nije ispravno svesti alopeciju areatu na: „Kosa ti je opala zato što si nervozan.“ Bolest ima složenu imunološku i genetsku osnovu.

Da li alopecija areata može ponovo da poraste?

Može. Kod nekih pacijenata kosa spontano ponovo raste, naročito kod ograničene bolesti. Ali tok je nepredvidiv. Moguće je:

• potpuno ponovno izrastanje
• ponovno pojavljivanje novih polja
• duže trajanje bolesti
• progresija kod manjeg broja pacijenata.

Izbor terapije zavisi od:

• uzrasta
• površine zahvaćene kože
• trajanja bolesti
• lokalizacije
• prethodnog toka
• uticaja bolesti na kvalitet života.

Da li alopecija areata ima veze sa drugim autoimunim bolestima?

Kod osoba sa alopecijom areatom češće se mogu javiti određena druga autoimuna stanja. Među njima mogu biti:

• bolesti štitaste žlezde
• vitiligo
• druga autoimuna oboljenja.

To ne znači da svaki pacijent sa alopecijom areatom mora imati drugu autoimunu bolest. Niti znači da svaki pacijent automatski mora uraditi ogroman panel analiza. Ispitivanje se prilagođava anamnezi, pregledu i kliničkoj slici.

više o vitiligu

više o endokrinologiji

Šta su ožiljne – cicatricijalne alopecije?

Ožiljne alopecije predstavljaju grupu bolesti kod kojih inflamacija oštećuje i može trajno uništiti folikul dlake. Na mestu uništenog folikula nastaje ožiljno tkivo. To znači: kada je folikul jednom trajno uništen, iz tog folikula više ne očekujemo normalan rast nove dlake. Zbog toga kod ožiljnih alopecija cilj nije samo pokušati da se vrati već izgubljena kosa. Jedan od najvažnijih ciljeva je: što ranije zaustaviti aktivnu bolest i sačuvati folikule koji još postoje.

Kako posumnjati na ožiljnu alopeciju?

Mogući upozoravajući znaci uključuju:

• jasno ograničena područja trajnog proređivanja
• nestanak vidljivih otvora folikula
• crvenilo oko folikula
• perutanje oko korena dlake
• peckanje
• svrab
• bol ili osetljivost vlasišta
• progresivno povlačenje linije kose
• glatke ožiljne površine.

Ne mora svaki pacijent imati sve simptome. Ponekad je gubitak kose jedini razlog zbog kog pacijent dolazi na pregled.

Koje bolesti mogu izazvati ožiljnu alopeciju?

Ožiljne alopecije predstavljaju više različitih bolesti. Među njima su, između ostalog:

• lichen planopilaris
• frontalna fibrozirajuća alopecija
• diskoidni lupus eritematodes
• centralna centrifugalna cicatricijalna alopecija
• druge ređe inflamatorne bolesti folikula.

Dijagnoza je važna jer se terapije razlikuju.

više o lichen planusu

Šta je frontalna fibrozirajuća alopecija?

Frontalna fibrozirajuća alopecija je oblik ožiljne alopecije. Tipično se javlja progresivno povlačenje prednje i slepoočne linije kose. Mogu biti zahvaćene i:

• obrve
• druga područja dlaka.

Posebno je važna činjenica da je cilj lečenja zaustavljanje ili usporavanje progresije pre nego što folikuli budu nepovratno izgubljeni.

Šta je trakcijska alopecija?

Trakcijska alopecija nastaje usled ponavljanog i dugotrajnog zatezanja kose. Rizik mogu povećati frizure koje kontinuirano stvaraju napetost na folikulu. U ranim fazama stanje može biti reverzibilno ako se trakcija prekine. Dugotrajno ponavljano oštećenje može dovesti do trajnog gubitka kose i ožiljavanja.

Da li farbanje, feniranje i peglanje mogu izazvati opadanje kose?

Agresivni hemijski i termički tretmani mogu oštetiti samu vlas. Tada kosa može:

• postati suva
• lomiti se
• pucati na različitim dužinama
• izgledati ređe.

To nije isto što i gubitak dlake iz folikula. Zbog toga je važno razlikovati: opadanje kose iz korena od lomljenja dlake.

Da li seboroični dermatitis izaziva opadanje kose?

Seboroični dermatitis može izazvati:

• svrab
• crvenilo
• ljuspanje
• intenzivno češanje.

Kod izražene inflamacije može postojati prolazno pojačano opadanje ili lomljenje. Ali tipični seboroični dermatitis ne bi trebalo automatski proglasiti uzrokom trajne alopecije. Ako postoji jasno ili progresivno proređivanje kose, treba razmotriti i druge uzroke.

više o seboroičnom dermatitisu

Da li psorijaza vlasišta može izazvati opadanje kose?

Kod teške psorijaze vlasišta može doći do privremenog opadanja kose, naročito uz izraženu inflamaciju, češanje ili mehaničko uklanjanje ljuspi. Međutim, sama plak psorijaza uglavnom nije primarna ožiljna alopecija. Ako gubitak kose izgleda trajno ili progresivno, potrebna je dodatna procena.

više o psorijazi

Da li nedostatak gvožđa može izazvati opadanje kose?

Nedostatak gvožđa može biti povezan sa difuznim opadanjem kose kod određenih pacijenata. Ali: nije svako opadanje kose posledica niskog feritina. Isto tako, nije opravdano nasumično uzimati velike doze gvožđa bez dokazane potrebe. Laboratorijske analize treba odabrati prema:

• anamnezi
• kliničkom pregledu
• vrsti alopecije
• drugim simptomima
• faktorima rizika.

Da li štitasta žlezda može biti uzrok opadanja kose?

I hipotireoza i hipertireoza mogu biti povezane sa promenama kose i difuznim opadanjem. Ali opadanje kose samo po sebi ne znači da pacijent ima bolest štitaste žlezde. Ako anamneza ili drugi simptomi ukazuju na moguće oboljenje štitaste žlezde, lekar će proceniti potrebu za odgovarajućim ispitivanjem.

više o endokrinološkom pregledu

više o ultrazvuku štitaste žlezde

Da li insulinska rezistencija izaziva opadanje kose?

Nije opravdano svako opadanje kose pripisati insulinskoj rezistenciji. Insulinska rezistencija i opadanje kose nisu sinonimi niti se dijagnoza uzroka alopecije postavlja na osnovu HOMA-IR. Kod određenih pacijentkinja mogu istovremeno postojati:

• PCOS
• hiperandrogenizam
• androgenetska alopecija
• metabolički poremećaji.

Ali uzročnu povezanost treba procenjivati individualno.

više o insulinskoj rezistenciji

više o PCOS-u

Da li treba odmah piti biotin kada kosa opada?

Ne. Biotin je postao veoma popularan sastojak preparata „za kosu“, ali nije univerzalna terapija za alopeciju. Ako nema deficita ili druge jasne medicinske indikacije, suplement neće rešiti:

• androgenetsku alopeciju
• alopeciju areatu
• ožiljnu alopeciju
• većinu drugih dermatoloških uzroka gubitka kose.

Velike doze biotina takođe mogu ometati rezultate određenih laboratorijskih testova. Zato prvo treba utvrditi dijagnozu, a tek zatim odlučiti da li je suplementacija potrebna.

Da li svi sa opadanjem kose treba da rade iste laboratorijske analize?

Ne. Ne postoji jedan univerzalni „paket analiza za kosu“ koji je potreban svakom pacijentu. Kod jednog pacijenta laboratorija možda uopšte neće biti potrebna. Kod drugog može biti opravdano proveriti određene parametre zbog:

• načina opadanja
• simptoma anemije
• menstrualnih problema
• poremećaja telesne mase
• simptoma bolesti štitaste žlezde
• restriktivne ishrane
• drugih kliničkih podataka.

Analize treba da odgovore na konkretno kliničko pitanje.

Kako dermatolog utvrđuje zašto kosa opada?

Pregled počinje razgovorom. Važno je utvrditi:

• kada je opadanje počelo
• da li je nastalo naglo ili postepeno
• da li je difuzno ili lokalizovano
• koliko traje
• da li je prethodila bolest, temperatura ili operacija
• da li je bilo porođaja
• da li je bilo naglog gubitka težine
• koje lekove pacijent koristi
• kakva je ishrana
• postoje li menstrualni ili drugi hormonski simptomi
• postoje li autoimune bolesti
• postoji li sličan problem u porodici
• postoje li svrab, peckanje, bol ili ljuspanje vlasišta.

Zatim se pregledaju kosa i vlasište.

Šta je trihoskopija?

Trihoskopija je neinvazivni pregled kose i vlasišta uvećanjem pomoću dermatoskopskog/trihoskopskog sistema. Može pomoći dermatologu da proceni:

• gustinu i debljinu vlasi
• miniaturizaciju folikula
• očuvanost folikularnih otvora
• karakteristične znake alopecije areate
• znake inflamacije
• znake koji mogu ukazivati na ožiljnu alopeciju.

Može biti korisna i za razlikovanje, na primer:

• androgenetske alopecije
• telogenog efluvijuma
• alopecije areate
• određenih ožiljnih alopecija.

NAPOMENA PROGRAMERU / UREDNIKU: ovaj deo predstavlja opšte medicinsko objašnjenje dijagnostičke metode. Ne navoditi da se trihoskopija obavlja u Analife dok to dermatolog izričito ne potvrdi.

Da li je nekada potrebna biopsija vlasišta?

Da, ali ne kod svakog pacijenta. Biopsija vlasišta može biti važna kada:

• dijagnoza nije jasna
• postoji sumnja na ožiljnu alopeciju
• potrebno je razlikovati više mogućih bolesti.

Kod sumnje na ožiljnu alopeciju izbor mesta za biopsiju je važan jer treba uzeti uzorak iz odgovarajuće aktivne zone bolesti. NAPOMENA: Ne navoditi da Analife obavlja biopsiju vlasišta dok dermatolog to ne potvrdi kao uslugu.

Kako se leči opadanje kose?

Ne postoji jedna terapija za „opadanje kose“. Terapija zavisi od dijagnoze. Potpuno različit pristup potreban je za:

• telogeni efluvijum
• androgenetsku alopeciju
• alopeciju areatu
• ožiljne alopecije
• inflamatorna oboljenja vlasišta
• nutritivni deficit
• endokrinološku bolest
• mehaničko oštećenje kose.

Zato preparat koji je pomogao jednoj osobi ne mora imati nikakav smisao kod druge.

Kako se leči androgenetska alopecija?

Terapija zavisi od pola, uzrasta, izraženosti bolesti, reproduktivnih planova, drugih bolesti i prethodnog lečenja. Kod odgovarajućih pacijenata mogu se razmatrati različite terapije, uključujući:

• lokalni minoksidil
• određene sistemske terapije
• antiandrogeni pristup kod pažljivo odabranih žena
• druge metode prema proceni dermatologa.

Kod muškaraca se u odgovarajućim situacijama može razmatrati finasterid ili druga terapija. Svaki lek ima:

• indikacije
• kontraindikacije
• moguće neželjene efekte.

Zato terapiju ne treba započinjati samo na osnovu reklame ili saveta sa društvenih mreža.

Da li minoksidil deluje?

Minoksidil je jedna od terapija sa dokazanim mestom kod određenih oblika gubitka kose, posebno androgenetske alopecije. Ali nije univerzalni lek za svaki uzrok opadanja kose. Efekat:

• zahteva vreme
• zavisi od pravilne primene
• zavisi od dijagnoze
• obično se održava dok traje odgovarajuća terapija kod hronične androgenetske alopecije.

U početku kod nekih pacijenata može doći do privremene promene u intenzitetu opadanja. Zato je važno da pacijent zna šta realno može da očekuje.

Kako se leči alopecija areata?

Lečenje zavisi od:

• uzrasta
• broja i veličine polja
• trajanja bolesti
• zahvaćenosti obrva i trepavica
• brzine progresije
• prethodnog toka bolesti.

Kod ograničenih oblika mogu se koristiti lokalni ili intralezijski kortikosteroidi. Kod ekstenzivnijih oblika mogu se razmatrati druge lokalne i sistemske terapije. Savremeno lečenje teške alopecije areate uključuje i ciljane terapije, uključujući JAK inhibitore, kod pažljivo odabranih pacijenata i u skladu sa registracijom leka, uzrastom, indikacijama i bezbednosnim zahtevima. Nijedna terapija nije odgovarajuća za svakog pacijenta.

Kako se leče ožiljne alopecije?

Kod ožiljne alopecije osnovni cilj je: zaustaviti inflamaciju i progresiju bolesti pre nego što budu uništeni novi folikuli. Zavisno od konkretne bolesti mogu se koristiti:

• lokalne terapije
• intralezijske terapije
• sistemski lekovi
• kombinovani pristupi.

Pošto su ožiljne alopecije grupa različitih bolesti, ne postoji jedna univerzalna terapija. U već ožiljno izmenjenom području terapija uglavnom ne može ponovo stvoriti uništene folikule. Zato je rana dijagnoza toliko važna.

Šta je PRP i da li leči svako opadanje kose?

PRP – plazma bogata trombocitima – koristi se kao jedna od procedura kod određenih oblika gubitka kose, najčešće u kontekstu androgenetske alopecije. Ali: PRP nije dijagnoza i nije univerzalna terapija. Ne treba njime odlagati dijagnozu:

• alopecije areate
• ožiljne alopecije
• inflamatorne bolesti vlasišta
• drugih uzroka.

Prvo treba utvrditi zbog čega kosa opada. NAPOMENA: Ne predstavljati PRP kao uslugu Analife dermatologije ako nije potvrđeno da je dermatolog izvodi.

Da li šampon može zaustaviti alopeciju?

Šampon može biti važan u lečenju bolesti vlasišta kao što su:

• seboroični dermatitis
• određena inflamatorna stanja
• perutanje i sekundarni problemi kože glave.

Ali šampon sam po sebi neće izlečiti:

• androgenetsku alopeciju
• alopeciju areatu
• ožiljnu alopeciju.

Zbog toga obećanje da će određeni šampon „zaustaviti opadanje iz korena“ često pojednostavljuje mnogo složeniji problem.

Da li šišanje čini kosu gušćom?

Ne. Šišanjem se menja dužina dlake iznad površine kože. Ne povećava se:

• broj folikula
• broj dlaka koje iz njih rastu
• biološka debljina folikula.

Sveže odsečena vlas može na dodir delovati čvršće i punije, ali šišanje ne leči alopeciju.

Kada opadanje kose ne treba odlagati?

Pregled dermatologa posebno ne treba dugo odlagati ako:

• kosa naglo opada u pečatima
• pojavljuju se glatka polja bez kose
• linija kose se progresivno povlači
• nestaju obrve
• vlasište peče ili boli
• postoje crvenilo i ljuspanje oko folikula
• delovi kože izgledaju glatko i bez folikularnih otvora
• gubitak napreduje uprkos terapiji
• kosa opada uz druge sistemske simptome.

Posebno kod moguće ožiljne alopecije vreme može biti važno za očuvanje folikula.

Kako izgleda pregled pacijenta sa opadanjem kose?

Dermatolog procenjuje:

• obrazac opadanja
• gustinu kose
• kvalitet i debljinu vlasi
• liniju kose
• stanje vlasišta
• prisustvo folikularnih otvora
• crvenilo
• ljuspanje
• ožiljne promene
• obrve i druge dlake kada je potrebno
• stanje noktiju kod određenih bolesti.

Na osnovu anamneze i pregleda odlučuje se da li su potrebni:

• dodatna dijagnostika
• laboratorijske analize
• odgovarajuća terapija
• pregled drugog specijaliste.

Šta poneti na pregled zbog opadanja kose?

Ako ih imate, korisno je poneti:

• prethodne dermatološke nalaze
• laboratorijske rezultate
• spisak lekova i suplemenata koje koristite
• podatke o ranijim terapijama
• fotografije kose od pre nekoliko meseci ili godina ako pokazuju promenu
• podatke o bolestima štitaste žlezde, anemiji ili drugim hroničnim bolestima.

Važno je reći i:

• kada je problem počeo
• šta mu je prethodilo
• da li je bilo porođaja, bolesti, operacije ili naglog mršavljenja
• da li neko u porodici ima sličan obrazac gubitka kose.

Opadanje kose i alopecija u Opštoj bolnici Analife

Kod pacijenta koji kaže: „Opada mi kosa“ cilj nije automatski preporučiti šampon, suplement ili jednu terapiju za sve. Prvo treba utvrditi:

• da li kosa zaista pojačano ispada ili se postepeno miniaturizuje
• da li je gubitak difuzan ili lokalizovan
• da li postoji inflamacija vlasišta
• da li je folikul očuvan
• da li postoji ožiljna alopecija
• da li su potrebna dodatna ispitivanja
• koji tip terapije odgovara konkretnoj dijagnozi.

Jer kod opadanja kose najvažnije nije pronaći „najbolji preparat za kosu“. Najvažnije je prvo postaviti pravu dijagnozu.

više o Dermatologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije i Analife bolnice

Dermatologija – glavni HUB

Akne

Rozacea

Seboroični dermatitis

Psorijaza

Perioralni dermatitis

Lichen planus – lihen ruber planus

Vitiligo

Fleke i poremećaji pigmentacije

Pigmentne lezije

Ožiljci

Polno prenosive infekcije

Tumori kože

Kada postoje simptomi koji ukazuju na mogući hormonski ili metabolički problem:

Endokrinologija

Sindrom policističnih jajnika – PCOS

Insulinska rezistencija

Najčešća pitanja o opadanju kose

Da li je svako opadanje kose alopecija?

Alopecija je medicinski termin za gubitak kose, ali postoji mnogo različitih tipova i uzroka. Zato nije dovoljno samo konstatovati da kosa opada – potrebno je utvrditi zbog čega.

Da li opadanje kose posle bolesti može početi tek nakon nekoliko meseci?

Da. Kod telogenog efluvijuma pojačano opadanje često postaje primetno nekoliko meseci nakon bolesti, temperature, operacije, porođaja ili drugog velikog opterećenja za organizam.

Da li kosa kod telogenog efluvijuma ponovo raste?

Najčešće da. Telogeni efluvijum je neožiljna alopecija i folikul ostaje očuvan, ali za povratak prethodne gustine potrebno je vreme.

Da li svaka žena sa opadanjem kose ima hormonski poremećaj?

Ne. Androgenetska alopecija kod žena može postojati i bez dokazanog hormonskog poremećaja. Hormonsko ispitivanje radi se kada postoje odgovarajući klinički razlozi.

Da li alopecija areata nastaje od stresa?

Alopecija areata je autoimuna bolest. Stres može kod nekih ljudi biti povezan sa pojavom ili pogoršanjem, ali nije jedini niti osnovni uzrok bolesti.

Da li ožiljna alopecija može biti trajna?

Da. Kada inflamacija trajno uništi folikul i zameni ga ožiljnim tkivom, iz tog folikula više ne očekujemo normalan rast kose. Zato je rana dijagnoza važna.

Da li treba piti biotin čim počne da opada kosa?

Ne automatski. Biotin nije univerzalna terapija za opadanje kose. Prvo treba utvrditi uzrok.

Da li svako treba da proveri hormone, gvožđe i vitamine?

Ne. Ne postoji univerzalni paket analiza za svakog pacijenta sa opadanjem kose. Analize se određuju prema anamnezi, pregledu i sumnji na određeni uzrok.

Da li šampon može izlečiti androgenetsku alopeciju?

Ne. Medicinski šamponi mogu pomoći kod određenih bolesti vlasišta, ali nisu osnovna terapija androgenetske alopecije.

Kada treba što pre otići dermatologu?

Ako gubitak kose brzo napreduje, nastaju jasno ograničena polja bez kose, povlači se linija kose, gube se obrve ili postoje bol, peckanje, crvenilo i znaci ožiljavanja vlasišta, pregled ne treba odlagati.