Pigmentne lezije i mladeži – kada promena na koži zahteva pregled

Šta su pigmentne lezije?

Pigmentna lezija je promena na koži čija se boja razlikuje od okolne kože zbog:

• melanina
• drugih pigmenata
• promena u različitim strukturama kože.

Pigmentne lezije mogu biti:

• svetlobraon
• tamnobraon
• crne
• plavičaste
• sivkaste
• ponekad crvenkastobraon.

Mogu biti:

• ravne
• izdignute
• urođene
• stečene
• benigne
• atipične
• maligne.

Zato boja sama po sebi ne daje dijagnozu.

Da li je svaka braon ili crna promena mladež?

Ne.Braon ili crna promena može biti:

• melanocitni nevus
• solarni lentigo
• seboreična keratoza
• pigmentovani bazocelularni karcinom
• melanom
• druga pigmentna lezija.

To je jedan od razloga zbog kojih nije dobro svaku novu tamnu promenu automatski nazvati: „mladežom“.

Šta je mladež – melanocitni nevus?

Mladež, odnosno melanocitni nevus, predstavlja benignu proliferaciju melanocita odnosno nevusnih ćelija. Može biti:

• ravan
• blago izdignut
• izraženije izdignut
• svetlobraon
• tamnobraon
• boje kože
• gotovo crn.

Mladeži se mogu pojaviti:

• u detinjstvu
• adolescenciji
• odraslom dobu.

Većina mladeža je benigna.

Da li je normalno dobijati nove mladeže?

Novi mladeži se često pojavljuju tokom:

• detinjstva
• adolescencije
• mlađeg odraslog doba.

Broj i izgled mladeža zavise od:

• genetike
• UV izlaganja
• fototipa
• individualne predispozicije.

Međutim, svaku potpuno novu pigmentnu promenu kod odrasle osobe treba posmatrati u kontekstu:

• uzrasta
• izgleda
• brzine nastanka
• ostalih mladeža.

Nova promena nije automatski melanom, ali zaslužuje procenu ako izgleda atipično ili se menja.

Šta su urođeni mladeži?

Urođeni melanocitni nevusi postoje:

• na rođenju
• ili postaju uočljivi vrlo rano u životu.

Mogu biti različite veličine. Većina manjih urođenih nevusa ne pravi ozbiljan problem. Kod većih i posebno vrlo velikih urođenih nevusa procena rizika i način praćenja zavise od:

• veličine
• lokalizacije
• izgleda
• drugih karakteristika.

Ne postoji pravilo da svaki urođeni mladež mora preventivno da se ukloni.

Šta je atipični nevus?

Atipični nevus je benigni melanocitni nevus koji ima neke neobične kliničke karakteristike. Može imati kombinaciju:

• asimetrije
• nepravilnijih granica
• više nijansi
• većeg prečnika
• drugačijeg izgleda od običnih mladeža.

DermNet naglašava da je atipični nevus i dalje benigni nevus, iako spolja može imati karakteristike koje podsećaju na melanom.

Da li je atipični nevus isto što i displastični nevus?

Ne potpuno. Ova dva izraza se često koriste kao sinonimi, ali medicinski nisu identični. Atipični nevus opisuje uglavnom klinički izgled. Displastični nevus predstavlja histopatološku dijagnozu – odnosno opis određenih mikroskopskih karakteristika. DermNet navodi da samo deo klinički atipičnih nevusa ispunjava histološke kriterijume za displastični nevus.H2: Da li svaki atipični mladež treba odstraniti? Ne. Rutinsko preventivno uklanjanje svih atipičnih nevusa nije preporučeno. Mnogo je važnije proceniti:

• konkretan izgled promene
• da li se menja
• da li se razlikuje od ostalih nevusa
• dermoskopski nalaz kada je dostupan
• individualni rizik pacijenta.

DermNet izričito navodi da rutinska profilaktička ekscizija svih atipičnih nevusa nije preporučena.

Da li se svaki melanom razvija iz mladeža?

Ne. Melanom može nastati:

• iz prethodno postojećeg nevusa
• ali i kao potpuno nova promena na prethodno normalnoj koži.

Zato nije dovoljno pratiti samo stare mladeže. Treba obratiti pažnju i na: svaku novu promenu koja izgleda neuobičajeno ili se razvija.

više o melanomu i drugim tumorima kože

Šta znači ABCDE pravilo?

ABCDE pravilo je jednostavan način da pacijent zapamti neke karakteristike koje mogu biti upozoravajuće kod pigmentne promene. Važno: ABCDE nije dijagnoza melanoma. Benigni nevus može imati neke od ovih osobina, a melanom ne mora imati sve.

A – Asymmetry / Asimetrija

Kod asimetrične lezije jedna polovina promene:

• ne liči na drugu.

Benigni mladeži su često pravilniji i simetričniji. Ali asimetrija sama po sebi ne znači automatski melanom.

B – Border / Granice

Upozoravajuće mogu biti granice koje su:

• nepravilne
• nazubljene
• nejasne
• neravnomerne.

Ipak, i neke benigne ili atipične lezije mogu imati nepravilne granice.

C – Colour / Boja

Promena može zahtevati pažnju ako unutar iste lezije ima više boja ili nijansi:

• svetlobraon
• tamnobraon
• crne
• crvene
• bele
• plavičaste.

Promena boje tokom vremena posebno je važna.

D – Diameter / Prečnik

Prečnik veći od približno 6 mm tradicionalno se navodi kao znak koji može privući pažnju. Ali: melanom može biti i manji od 6 mm. Zato mala promena nije automatski bezazlena. American Cancer Society naglašava upravo da melanomi mogu biti i manji od 6 mm.

E – Evolving / Evolucija

Ovo je jedan od najvažnijih znakova. Promena može biti značajna ako:

• raste
• menja oblik
• menja boju
• postaje drugačije izdignuta
• počinje da krvari
• svrbi
• izgleda drugačije nego ranije.

Promena tokom vremena često je važnija od jedne fotografije u jednom trenutku.

Šta znači „ugly duckling“ – znak ružnog pačeta?

Kod jedne osobe oni mogu biti:

• mali
• svetlobraon
• približno sličnog oblika.

Ako se među njima pojavi jedna promena koja izgleda potpuno drugačije, ona predstavlja takozvani: „ugly duckling“ – znak ružnog pačeta. American Cancer Society navodi promenu koja izgleda drugačije od svih ostalih kao jedan od važnih znakova upozorenja. DermNet takođe navodi da kod osobe sa brojnim nevusima izdvojena lezija koja ne prati njen tipični „signature naevus“ obrazac treba da privuče posebnu pažnju.H2: Šta je „signature nevus“? Kod osobe sa mnogo mladeža često postoji lični obrazac. Veći broj njenih nevusa može međusobno da liči po:

• boji
• strukturi
• veličini
• distribuciji pigmenta.

To se može opisati kao: „signature nevus“ obrazac. Zato dermatolog ne posmatra samo: jedan mladež izolovano već i: kako se on uklapa među ostale promene iste osobe.

Da li nepravilna promena automatski znači melanom?

Ne. Atipični benigni nevusi mogu imati:

• asimetriju
• nepravilne granice
• više nijansi.

DermNet navodi da kliničko i dermoskopsko razlikovanje atipičnog nevusa od melanoma ponekad može biti veoma teško. Zato sumnjiva promena zahteva stručnu procenu, a ne samodijagnozu na osnovu jedne karakteristike.

Zašto je važno porediti mladež sa drugim mladežima?

Zato što ista karakteristika nema isto značenje kod svih ljudi. Na primer: osoba može prirodno imati više nešto većih i nepravilnijih nevusa koji međusobno izgledaju slično. Mnogo značajnija može biti jedna nova lezija koja:

• ne prati taj obrazac
• izgleda drugačije od svih ostalih
• brzo se promenila.

Zato pregled cele kože može biti važniji od gledanja samo jednog izolovanog mladeža.

Može li mladež menjati izgled, a da je i dalje benigni?

Može. Određene promene mogu se javljati tokom:

• odrastanja
• trudnoće
• hormonalnih promena
• starenja.

Ali svaka promena koja je:

• izražena
• asimetrična
• brza
• neuobičajena

zahteva dermatološku procenu. Ne treba unapred pripisivati promenu „hormonima“ bez pregleda.H2: Mladeži u trudnoći – da li treba da se menjaju? Tokom trudnoće može doći do određenih promena kože i pigmentacije. Mladeži na mestima gde se koža rasteže mogu izgledati drugačije. Međutim: trudnoća nije razlog da se svaka sumnjiva promena proglasi normalnom. Ako mladež:

• značajno menja boju
• raste na neuobičajen način
• menja strukturu
• krvari

treba ga proceniti.

više o trudnoći u Opštoj bolnici Analife

Da li mladež koji ima dlaku može biti melanom?

Prisustvo dlake samo po sebi ne govori pouzdano da li je promena benigna ili maligna. Dakle: „Ima dlaku, sigurno nije melanom“ nije pravilo na koje treba oslanjati procenu. Promena se procenjuje prema ukupnim kliničkim i, kada je potrebno, dodatnim karakteristikama.

Da li mladež koji svrbi znači melanom?

Ne nužno. Svrab može nastati zbog:

• iritacije
• trenja
• suve kože
• drugih benignih razloga.

Ali ako se svrab javlja zajedno sa:

• rastom
• promenom boje
• promenom oblika
• krvarenjem

pregled je preporučljiv.H2: Da li mladež koji krvari znači rak? Ne mora. Mladež može krvariti nakon:

• brijanja
• grebanja
• trenja odećom
• druge mehaničke povrede.

Međutim, spontano ili ponavljano krvarenje bez jasne povrede predstavlja razlog za pregled.

više o znacima upozorenja kod tumora kože

Da li povreda mladeža izaziva melanom?

Ne. Mehanička povreda benignog mladeža ne pretvara ga u melanom. Ovo je česta zabluda. Ako mladež nakon povrede krvari, treba ga pravilno zbrinuti. Ako se nakon zarastanja:

• nastavlja menjati
• spontano krvari
• izgleda neuobičajeno,

onda je potreban pregled – ali ne zato što je sama povreda „napravila rak“.

Da li je opasno ukloniti mladež?

Ne, kada se uklanjanje radi na medicinski odgovarajući način. Važno je:

• prvo proceniti promenu
• odabrati odgovarajuću metodu
• sačuvati mogućnost histopatološke analize kada postoji indikacija.

Pitanje zato nije: „Da li se mladež sme dirati?“ nego: „Da li ga treba ukloniti i na koji način?“H2: Da li svaki mladež treba preventivno ukloniti? Ne. Većina benignih mladeža nikada neće zahtevati uklanjanje. Preventivno uklanjanje svih mladeža:

• nije potrebno
• ne predstavlja standardnu prevenciju melanoma.

Mnogo je korisnije:

• poznavati sopstvenu kožu
• pratiti promene
• pregledati leziju koja se menja
• napraviti individualni plan praćenja kod rizičnih pacijenata.

Kada se mladež uklanja?

Razlozi mogu biti:

• sumnja na malignitet
• promena koja zahteva histopatološku dijagnozu
• ponavljana trauma
• druga medicinska indikacija
• određene estetske indikacije nakon prethodne procene.

Kod sumnjive pigmentne lezije način uklanjanja treba izabrati tako da je moguća adekvatna histopatološka evaluacija.

Zašto sumnjiv mladež ne treba spaljivati ili skidati laserom?

Kod sumnje na melanom ili drugu malignu pigmentnu leziju važno je očuvati tkivo za: histopatološku analizu. Ako se promena uništi:

• laserom
• termičkom metodom
• drugom destruktivnom tehnikom

pre postavljanja dijagnoze, može se izgubiti važan dijagnostički materijal. Zato se sumnjiva pigmentna promena ne tretira kao obična estetska fleka.

više o flekama i hiperpigmentacijamaH2: Da li su fleke na licu pigmentne lezije?

Terminologija se u svakodnevnom govoru preklapa, ali za naš sajt ih razdvajamo. FLEKE NA KOŽI Pod /fleke-na-kozi govorimo pre svega o:

• melazmi
• postinflamatornoj hiperpigmentaciji
• pigmentaciji posle akni
• ravnim poremećajima boje kože.

više o flekama i hiperpigmentacijama

PIGMENTNE LEZIJE Ovde govorimo o:

• pojedinačnim pigmentovanim promenama
• mladežima
• atipičnim nevusima
• promenama koje treba razlikovati od melanoma.

Da li solarna lentigo može ličiti na mladež?

Može. Solarne lentigine predstavljaju ravne pigmentovane promene povezane sa UV izlaganjem. Mogu biti:

• svetlobraon
• tamnobraon
• dobro ograničene.

Međutim, pojedinačna atipična tamna promena na koži oštećenoj suncem može zahtevati diferencijalnu dijagnozu u odnosu na druge lezije. Zato se ne preporučuje uklanjanje „sunčane fleke“ bez prethodne sigurnosti da je dijagnoza zaista solarna lentigo.H2: Može li seboreična keratoza izgledati kao mladež? Da. Seboreične keratoze mogu biti:

• braon
• tamnobraon
• gotovo crne
• izdignute
• hrapave
• voštane.

Mogu izgledati veoma pigmentovano. Kod tipične promene dijagnoza može biti relativno jasna, ali neke mogu ličiti na:

• melanocitni nevus
• melanom
• druge tumore kože.

više o benignim i malignim tumorima kože

Šta je plavi nevus?

Plavi nevus je melanocitna lezija koja može izgledati:

• plavo
• plavosivo
• tamnoplavo.

Boja nastaje zbog položaja pigmenta dublje u koži i načina na koji se svetlost rasipa. Većina tipičnih plavih nevusa je benigna. Ali nova ili promenljiva plava pigmentna lezija zahteva procenu, naročito ako:

• raste
• menja izgled
• postaje atipična.

Može li bazocelularni karcinom biti pigmentovan?

Da. Bazocelularni karcinom ne mora uvek izgledati kao ružičasta ili biserna promena. Može biti i:

• braon
• tamno pigmentovan.

Zbog toga pigmentovana lezija nije automatski melanocitni nevus ili melanom.

više o bazocelularnom karcinomu i drugim tumorima kože

Šta je dermoskopija?

Dermoskopija je neinvazivna metoda pregleda kože kojom se posmatraju strukture pigmentne lezije koje nisu jasno vidljive golim okom. Može pomoći pri razlikovanju:

• benignih melanocitnih nevusa
• atipičnih nevusa
• melanoma
• seboreičnih keratoza
• pigmentovanih bazocelularnih karcinoma
• drugih promena.

DermNet navodi da se atipični nevusi u praksi procenjuju klinički uz pomoć dermoskopije.

Da li dermoskopija može 100% da kaže da promena nije melanom?

Ne. Dermoskopija značajno unapređuje kliničku procenu kada je koristi obučen lekar. Ali postoje promene kod kojih nije moguće sa apsolutnom sigurnošću razlikovati:

• atipični nevus
• rani melanom.

DermNet naglašava da razlikovanje atipičnog nevusa od melanoma ponekad može biti veoma teško čak i dermoskopski.Kada postoji dovoljna sumnja, potrebna je: histopatološka analiza.H2: Šta je histopatološka analiza mladeža? Histopatološka analiza podrazumeva pregled odstranjenog tkiva pod mikroskopom. Ona može dati definitivnije informacije o:

• vrsti lezije
• benignim ili malignim karakteristikama
• mikroskopskoj atipiji
• drugim relevantnim osobinama.

Kod sumnje na melanom histopatologija ima centralnu ulogu u postavljanju definitivne dijagnoze.

Šta je biopsija pigmentne lezije?

Biopsija podrazumeva uzimanje tkiva radi histopatološke analize. Kod sumnje na melanom način uzimanja uzorka bira se prema:

• veličini
• lokalizaciji
• kliničkoj sumnji
• drugim faktorima.

Cilj je da patolog dobije adekvatan uzorak za pravilnu procenu. NAPOMENA PROGRAMERU: Ne predstavljati biopsiju kao potvrđenu uslugu Analife dok nije potvrđeno.H2: Kada pigmentna lezija zahteva posebno brz pregled? Pregled ne treba odlagati ako lezija:

• brzo raste
• menja oblik
• dobija nove boje
• spontano krvari
• ulceriše
• postaje izrazito drugačija od drugih
• pojavila se kao potpuno nova i neuobičajena promena
• menja se u kratkom periodu.

Ne mora postojati svih pet ABCDE karakteristika da bi pregled bio opravdan.

Da li fotografije telefonom mogu pomoći u praćenju?

Mogu pomoći da primetite:

• promenu veličine
• promenu oblika
• promenu boje
• pojavu nove lezije.

Korisno je fotografisati promenu:

• u sličnom osvetljenju
• sa iste udaljenosti
• uz referencu za veličinu.

Ali fotografija telefonom nije zamena za dermatološki pregled.H2: Da li aplikacija može pouzdano reći da li je mladež melanom? Ne treba se oslanjati na aplikaciju kao na konačnu dijagnozu. Algoritam ili fotografija mogu:

• pogrešiti
• propustiti melanom
• pogrešno označiti benignu promenu kao sumnjivu.

Ako postoji nova ili promenljiva lezija, medicinsku odluku treba da donese lekar.

Kako pregledati sopstvene mladeže?

Dobro je poznavati izgled sopstvene kože. Periodično obratite pažnju na:

• lice
• uši
• vrat
• vlasište
• grudni koš
• stomak
• leđa
• ruke
• šake
• nokte
• noge
• stopala
• tabane
• prostor između prstiju.

Kod teško vidljivih regija može pomoći:

• ogledalo
• druga osoba.

Posebno obratite pažnju na:

• novu leziju
• promenu postojećeg mladeža
• „ugly duckling“ promenu.

Ko ima povećan rizik za melanom?

Rizik može biti veći kod osoba koje imaju:

• veliki broj nevusa
• brojne atipične nevuse
• ličnu istoriju melanoma
• porodičnu istoriju melanoma
• svetliji fototip
• intenzivnu UV izloženost
• opekotine od sunca
• korišćenje solarijuma
• određene genetske predispozicije.

Prisustvo faktora rizika ne znači da će osoba dobiti melanom. Ali može uticati na način praćenja.

Da li broj mladeža utiče na rizik?

Veliki broj melanocitnih nevusa povezan je sa većim rizikom za melanom. Ipak: nije cilj preventivno odstraniti sve mladeže. Kod osoba sa mnogo nevusa mnogo je važnije:

• prepoznati njihov uobičajeni obrazac
• uočiti promenu koja odudara
• napraviti odgovarajući plan pregleda.

Da li osoba sa atipičnim nevusima mora dobiti melanom?

Ne. Atipični nevusi mogu biti marker povećanog rizika, posebno kada ih ima više i postoji porodična istorija melanoma. Ali: atipični nevus nije isto što i melanom. DermNet naglašava da su atipični nevusi benigni, iako mogu predstavljati marker povećanog ukupnog rizika.

Da li sunce menja mladeže?

UV zračenje utiče na melanocite i povećava rizik za malignitete kože. Mladeži tokom leta mogu izgledati pigmentovanije, ali novu ili jasnu promenu nije dobro automatski pripisati suncu. Najvažnije je:

• smanjiti prekomernu UV izloženost
• izbegavati opekotine
• ne koristiti solarijum.H2: Da li SPF sprečava nastanak mladeža?

SPF nije preparat koji „sprečava svaki mladež“. Fotoprotekcija smanjuje štetnu UV izloženost i predstavlja deo prevencije UV-indukovanog oštećenja kože. Ona uključuje:

• SPF
• odeću
• šešir
• hlad
• izbegavanje intenzivnog sunca.

Da li SPF sprečava nastanak mladeža?

SPF nije preparat koji „sprečava svaki mladež“. Fotoprotekcija smanjuje štetnu UV izloženost i predstavlja deo prevencije UV-indukovanog oštećenja kože. Ona uključuje:

• SPF
• odeću
• šešir
• hlad
• izbegavanje intenzivnog sunca.

Kada treba otići dermatologu zbog mladeža?

Pregled je preporučljiv ako:

• pojavila se nova neuobičajena pigmentna lezija
• postojeći mladež se menja
• promena brzo raste
• menja boju
• menja oblik
• spontano krvari
• ulceriše
• izgleda potpuno drugačije od ostalih mladeža
• postoji veliki broj atipičnih nevusa
• postoji lična ili porodična istorija melanoma.

Kako izgleda pregled pigmentne lezije?

Dermatolog prvo procenjuje:

• kada je promena nastala
• da li se menjala
• porodičnu istoriju
• ličnu istoriju melanoma ili drugih tumora
• broj i izgled drugih nevusa
• UV izlaganje.

Zatim posmatra:

• simetriju
• granice
• boju
• veličinu
• strukturu
• odnos prema drugim mladežima.

Kada je potrebno, mogu se koristiti:

• dermoskopija
• fotografsko praćenje
• biopsija ili ekscizija
• histopatološka analiza.

Pigmentne lezije u Opštoj bolnici Analife

Kod mladeža i drugih pigmentnih lezija cilj nije: „skinuti što više promena“. Cilj je: prepoznati promenu koju treba pratiti ili dalje ispitati. Posebnu pažnju zaslužuju:

• novonastale lezije
• lezije koje se menjaju
• atipične pigmentne promene
• „ugly duckling“ lezije
• promene sa više boja
• promene koje spontano krvare.

Mladež ne procenjujemo samo po veličini i ne uklanjamo ga samo zato što postoji. Najpre utvrđujemo: šta promena predstavlja.

više o dermatologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije

Dermatologija – glavni HUB

Tumori kože – bazocelularni i planocelularni karcinom i melanom

Fleke i poremećaji pigmentacije

Ožiljci

Vitiligo

Lichen planus

Najčešća pitanja o pigmentnim lezijama i mladežima

Da li je svaki tamni mladež opasan?

Ne. Mnogi benigni nevusi mogu biti tamni. Boja se procenjuje zajedno sa oblikom, strukturom i promenama tokom vremena.

Da li mladež veći od 6 mm znači melanom?

Ne. Veći prečnik može biti jedan od upozoravajućih znakova, ali postoje benigni mladeži veći od 6 mm i melanomi manji od 6 mm.

Šta je ABCDE pravilo?

ABCDE označava asimetriju, nepravilne granice, različite boje, prečnik i evoluciju – promenu lezije tokom vremena.

Šta je „ugly duckling“ znak?

To je mladež ili pigmentna promena koja izgleda izrazito drugačije od ostalih promena na istoj osobi.

Da li svaki atipični mladež mora da se ukloni?

Ne. Rutinsko uklanjanje svih atipičnih nevusa nije preporučeno. Odluka zavisi od izgleda, promena i individualnog rizika.

Da li svaki melanom nastaje iz mladeža?

Ne. Melanom može nastati kao potpuno nova promena na prethodno normalnoj koži.

Da li mladež sa dlakom može biti opasan?

Prisustvo dlake samo po sebi ne može pouzdano potvrditi da je promena benigna.

Da li svrab znači melanom?

Ne nužno. Ali svrab koji prati rast, promenu boje, oblik ili krvarenje predstavlja razlog za pregled.

Da li povreda mladeža izaziva rak?

Ne. Mehanička povreda benignog nevusa sama po sebi ne pretvara ga u melanom.

Da li je opasno ukloniti mladež?

Ne, ako se prethodno pravilno proceni i ukloni odgovarajućom metodom.

Da li mladež sme da se skida laserom?

Sumnjiva pigmentna lezija ne treba da se uništava laserom pre postavljanja dijagnoze, jer može biti potrebna histopatološka analiza.

Da li treba preventivno ukloniti sve mladeže?

Ne. Većina mladeža je benigna i ne zahteva preventivno odstranjivanje.

Da li dermoskopija daje 100% sigurnost?

Ne. Dermoskopija značajno poboljšava procenu, ali kod sumnjivih lezija definitivna dijagnoza može zahtevati histopatološku analizu. 

Literatura:
https://dermnetnz.org/topics/atypical-melanocytic-naevus