Bolesti hipofize – simptomi, hormoni, dijagnostika i lečenje

Šta je hipofiza?

Hipofiza je mala žlezda smeštena u koštanom prostoru na bazi lobanje koji se naziva tursko sedlo – sella turcica.

Povezana je sa hipotalamusom i predstavlja važan deo složenog sistema hormonske regulacije.

Uprkos maloj veličini, njen uticaj na organizam je veliki.

Hipofiza stvara hormone koji direktno deluju na određena tkiva ili kontrolišu rad drugih endokrinih žlezda.

Zbog toga poremećaj hipofize može istovremeno uticati na više hormonskih sistema.

Koje hormone stvara i kontroliše hipofiza?

Prednji režanj hipofize stvara više važnih hormona.

TSH

TSH stimuliše štitastu žlezdu da stvara hormone štitaste žlezde.

Zbog toga se kod određenih bolesti hipofize TSH ne može pravilno tumačiti bez istovremenog sagledavanja slobodnih hormona štitaste žlezde.

više o štitastoj žlezdi

ACTH

ACTH stimuliše nadbubrežne žlezde da stvaraju kortizol.

Poremećaj ACTH može dovesti do prekomernog stvaranja kortizola ili, kada ga nema dovoljno, do centralne adrenalne insuficijencije.

više o bolestima nadbubrežnih žlezda

Hormon rasta – GH

Hormon rasta ima važne metaboličke efekte i stimuliše stvaranje IGF-1.

Prekomerno lučenje GH kod odraslih dovodi do akromegalije.

Prolaktin

Prolaktin je najpoznatiji po ulozi u stvaranju mleka nakon porođaja.

Povišen prolaktin van odgovarajućeg fiziološkog konteksta može uticati na menstrualni ciklus, ovulaciju, plodnost i funkciju polnih žlezda.

LH i FSH

LH i FSH kontrolišu funkciju jajnika kod žena i testisa kod muškaraca.

Poremećaj njihove sekrecije može uticati na polne hormone, menstrualni ciklus, ovulaciju, seksualnu funkciju i plodnost.

Koje bolesti hipofize postoje?

Bolesti hipofize predstavljaju različitu grupu poremećaja.

Među njima su:

• prolaktinomi
• drugi tumori odnosno adenomi hipofize
• akromegalija
• Cushingova bolest
• hipopituitarizam
• određeni poremećaji ravnoteže vode
• ciste i druge promene sellarne regije
• pituitarni incidentalomi
• apopleksija hipofize
• ređe inflamatorne, infiltrativne, genetske i druge bolesti.

Neke promene proizvode višak hormona.

Druge ne proizvode hormone, ali svojom veličinom mogu uticati na normalno tkivo hipofize ili okolne strukture.

Šta je adenom hipofize?

Adenomi hipofize su tumori koji nastaju iz ćelija adenohipofize.

Većina je benigna.

Mogu biti mali i otkriveni slučajno ili dovoljno veliki da utiču na okolne strukture.

Sa funkcionalnog stanovišta mogu:

• stvarati višak određenog hormona
• ne stvarati klinički značajan višak hormona
• dovesti do smanjene funkcije normalnog tkiva hipofize.

Zato sama rečenica na MR nalazu „adenom hipofize" nije dovoljna da se odredi značaj promene.

Mikroadenom i makroadenom – koja je razlika?

Tradicionalno se prema veličini adenomi dele na:

• mikroadenome – manje od 10 mm
• makroadenome – 10 mm ili veće.

Veličina jeste važna, ali nije jedina važna karakteristika.

Mali funkcionalni adenom može stvarati značajan višak hormona, dok veća promena može biti hormonski nefunkcionalna.

Kod većih promena posebno se procenjuje odnos prema optičkoj hijazmi i drugim strukturama u okolini hipofize.

Koji simptomi mogu ukazivati na bolest hipofize?

Ne postoji jedan simptom karakterističan za sve bolesti hipofize.

Simptomi zavise od toga:

• koji hormon je poremećen
• da li postoji višak ili nedostatak hormona
• kolika je promena
• da li pritiska okolne strukture.

Mogu se javiti:

• poremećaji menstrualnog ciklusa
• izostanak menstruacije
• galaktoreja
• problemi sa ovulacijom i plodnošću
• smanjen libido
• seksualna disfunkcija
• promene telesne težine
• slabost i umor
• glavobolja
• poremećaji vida
• promene fizičkog izgleda
• simptomi viška kortizola
• simptomi nedostatka pojedinih hormona.

Mnogi od ovih simptoma imaju i druge, mnogo češće uzroke.

Zato se bolest hipofize ne dijagnostikuje samo prema simptomima.

Šta je prolaktinom?

Prolaktinom je tumor hipofize koji proizvodi prolaktin.

Predstavlja jedan od najčešćih funkcionalnih tumora hipofize.

Kod žena hiperprolaktinemija može biti povezana sa:

• neredovnim menstruacijama
• izostankom menstruacije
• poremećajem ovulacije
• galaktorejom
• smanjenom plodnošću
• smanjenim libidom.

Kod muškaraca mogu se javiti:

• smanjen libido
• erektilna disfunkcija
• hipogonadizam
• problemi sa plodnošću.

Kod većih tumora mogu postojati i simptomi povezani sa veličinom promene.

Da li povišen prolaktin automatski znači prolaktinom?

Ne.

Ovo je veoma važno.

Povišena koncentracija prolaktina može imati više uzroka.

Među njima mogu biti:

• trudnoća i dojenje
• određeni lekovi
• primarna hipotireoza
• bolesti bubrega
• određene bolesti jetre
• stres tokom uzimanja krvi
• druge promene u predelu hipofize i peteljke hipofize
• makroprolaktinemija
• prolaktinom.

Zbog toga se MR hipofize i terapija ne određuju automatski na osnovu jedne blago povišene vrednosti prolaktina.

Nalaz treba tumačiti u kontekstu simptoma, visine prolaktina, lekova i drugih laboratorijskih rezultata.

Kako se leči prolaktinom?

Prolaktinom je specifičan među tumorima hipofize jer se kod velikog broja pacijenata veoma uspešno leči lekovima – agonistima dopamina.

Terapija može:

• smanjiti prolaktin
• obnoviti funkciju polnih žlezda
• poboljšati simptome
• smanjiti veličinu tumora.

Izbor između medikamentoznog i hirurškog lečenja zavisi od karakteristika tumora i pacijenta.

Zbog toga plan lečenja treba individualizovati.

Hipofiza, prolaktin i neplodnost

Povišen prolaktin može poremetiti normalnu reproduktivnu osovinu.

Kod žena može dovesti do poremećaja ovulacije i menstrualnog ciklusa.

Kod muškaraca može biti povezan sa hipogonadizmom, seksualnom disfunkcijom i poremećajem reproduktivne funkcije.

Ali povišen prolaktin nije jedini uzrok neplodnosti.

Kod para koji ima problem sa ostvarivanjem trudnoće potrebno je proceniti sve relevantne faktore.

više o VTO i inseminaciji (IUI)

Šta je akromegalija?

Akromegalija nastaje zbog hroničnog prekomernog lučenja hormona rasta kod odrasle osobe, najčešće zbog tumora hipofize koji proizvodi GH.

Bolest se često razvija postepeno.

Vremenom se mogu javiti:

• povećanje šaka i stopala
• promena crta lica
• povećanje donje vilice
• razmicanje zuba
• zadebljanje mekih tkiva
• pojačano znojenje
• glavobolje
• bolovi u zglobovima
• sindrom apneje u snu
• hipertenzija
• poremećaji metabolizma glukoze.

Promene mogu nastajati godinama, pa ih pacijent i njegova okolina ponekad dugo ne primećuju.

Kako se dijagnostikuje akromegalija?

Ključnu ulogu u biohemijskoj proceni ima IGF-1, koji se interpretira prema odgovarajućim referentnim vrednostima za starost.

U određenim situacijama potrebna su dodatna ispitivanja hormona rasta.

Nakon biohemijske potvrde bolesti radi se odgovarajuća procena hipofize, najčešće magnetnom rezonancom.

Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu fizičkog izgleda niti jedne slučajno određene vrednosti GH.

Šta je Cushingova bolest?

Cushingova bolest je specifičan oblik Cushingovog sindroma kod kojeg tumor hipofize stvara previše ACTH.

Višak ACTH stimuliše nadbubrežne žlezde da stvaraju previše kortizola.

Važno je razlikovati pojmove:

Cushingov sindrom označava kliničko stanje hroničnog viška kortizola koje može imati različite uzroke.

Cushingova bolest označava Cushingov sindrom čiji je uzrok ACTH-produkujući tumor hipofize.

Kod pacijenata mogu postojati:

• promene rasporeda masnog tkiva
• tanka koža i lako stvaranje modrica
• široke crvenoljubičaste strije
• mišićna slabost
• hipertenzija
• poremećaji glikemije
• osteoporoza
• poremećaji menstrualnog ciklusa
• druge posledice hroničnog viška kortizola.

više o kortizolu i bolestima nadbubrežnih žlezda

više o osteoporozi

Šta je hipopituitarizam?

Hipopituitarizam znači da hipofiza ne proizvodi dovoljno jednog ili više svojih hormona.

Može biti posledica:

• tumora ili druge promene hipofize
• operacije
• radioterapije
• apopleksije hipofize
• inflamatornih ili infiltrativnih bolesti
• povrede
• drugih uzroka.

U zavisnosti od toga koja je hormonska osovina pogođena, može nastati nedostatak:

• ACTH i posledično kortizola
• TSH i hormona štitaste žlezde
• LH/FSH i polnih hormona
• hormona rasta
• drugih hormona.

Klinička slika zato može biti veoma različita.

Zašto normalan TSH ne mora uvek da znači da je funkcija štitaste žlezde normalna?

Kod većine pacijenata koji imaju primarnu bolest štitaste žlezde TSH je veoma važan marker.

Međutim, kod bolesti hipofize situacija može biti drugačija.

Ako hipofiza ne stvara odgovarajuću količinu biološki aktivnog TSH, pacijent može imati centralnu hipotireozu.

U toj situaciji TSH može biti nizak, normalan ili neadekvatno normalan u odnosu na koncentraciju slobodnog T4.

Zato se kod sumnje na bolest hipofize funkcija štitaste žlezde ne procenjuje samo na osnovu TSH.

Hipofiza i nadbubrežne žlezde

Hipofiza preko ACTH kontroliše stvaranje kortizola u nadbubrežnim žlezdama.

Ako hipofiza ne proizvodi dovoljno ACTH, može nastati centralna adrenalna insuficijencija.

To je klinički važno stanje jer nedostatak kortizola može imati ozbiljne posledice.

Kod pacijenata sa bolešću hipofize zato se, kada postoji indikacija, procenjuje i funkcija hipotalamo-hipofizno-adrenalne osovine.

više o adrenalnoj insuficijenciji i nadbubrežnim žlezdama

Hipofiza i osteoporoza

Poremećaji hipofize mogu indirektno uticati i na zdravlje kostiju.

Na primer, dugotrajan:

• hipogonadizam
• višak kortizola
• višak hormona rasta
• drugi hormonski poremećaji

mogu uticati na metabolizam kostiju.

Zbog toga kod odgovarajućih pacijenata procena bolesti hipofize uključuje i procenu dugoročnih komplikacija.

više o osteoporozi

Šta je slučajno otkrivena promena na hipofizi – incidentaloma?

Ponekad se promena na hipofizi pronađe tokom MR ili CT pregleda urađenog zbog glavobolje, neuroloških tegoba ili iz sasvim drugog razloga.

Takva slučajno pronađena promena naziva se pituitarni incidentaloma.

Nalaz ne znači automatski da pacijent ima hormonsku bolest niti da mu je potrebna operacija.

Potrebno je proceniti:

1. Da li promena stvara višak hormona?

2. Da li je dovela do nedostatka normalnih hormona hipofize?

3. Kolika je promena i kakav je njen odnos prema optičkim strukturama?

4. Da li je potrebno lečenje ili praćenje?

Imam mikroadenom hipofize – da li treba da se plašim?

Ne treba iz samog izraza „mikroadenom" zaključiti da postoji opasna bolest.

Mali adenomi hipofize mogu biti slučajni nalazi.

Međutim, veličina nije jedino važna.

Potrebno je utvrditi da li promena:

• stvara hormon
• utiče na normalnu funkciju hipofize
• raste tokom vremena
• ima druge klinički značajne karakteristike.

Zato se plan ne određuje samo prema broju milimetara na MR nalazu.

Da li svaka promena na hipofizi mora da se operiše?

Ne.

Mnoge promene hipofize ne zahtevaju operaciju.

Odluka zavisi od:

• vrste promene
• hormonske aktivnosti
• veličine
• rasta
• odnosa prema optičkim strukturama
• postojanja poremećaja vida
• funkcije ostatka hipofize
• simptoma
• mogućnosti i uspešnosti medikamentozne terapije.

Na primer, prolaktinomi se često prvenstveno leče lekovima, dok kod drugih funkcionalnih tumora ili promena koje ugrožavaju vid hirurško lečenje može imati mnogo značajniju ulogu.

Kako tumor hipofize može uticati na vid?

Hipofiza se nalazi neposredno ispod optičke hijazme.

Veća promena koja raste prema gore može doći u kontakt sa optičkim strukturama i izazvati poremećaj vidnog polja.

Klasično može nastati gubitak perifernog vida, ali simptomi zavise od anatomskog odnosa promene i optičkog sistema.

Kada MR pokaže da promena dodiruje ili pritiska optičku hijazmu, može biti potrebna odgovarajuća oftalmološka procena i ispitivanje vidnog polja.

Da li glavobolja znači da imam tumor hipofize?

Ne.

Glavobolja je veoma česta u opštoj populaciji i najčešće nije posledica tumora hipofize.

Može se javiti kod osoba sa promenama hipofize, ali sama glavobolja nije dovoljna za postavljanje dijagnoze.

Potrebu za dodatnim ispitivanjem određuje lekar prema kompletnoj kliničkoj slici.

Šta je apopleksija hipofize?

Apopleksija hipofize je akutno stanje koje najčešće nastaje zbog krvarenja ili infarkta u tumoru hipofize.

Može se manifestovati:

• naglom, veoma jakom glavoboljom
• poremećajem vida
• duplim slikama
• poremećajem pokreta očiju
• mučninom i povraćanjem
• poremećajem svesti
• akutnim nedostatkom hormona hipofize.

Sumnja na apopleksiju hipofize zahteva hitnu medicinsku procenu.

Posebno je važna procena moguće akutne insuficijencije kortizola.

Hipofiza, menstrualni ciklus i PCOS – da li se mogu pomešati?

Da, pojedini simptomi mogu biti slični.

Neredovne menstruacije i poremećaji ovulacije mogu postojati kod PCOS-a, hiperprolaktinemije, bolesti štitaste žlezde, hipogonadizma i drugih endokrinih poremećaja.

Zbog toga se PCOS ne dijagnostikuje samo zato što žena ima neredovne menstruacije.

U odgovarajućoj kliničkoj situaciji potrebno je isključiti druge uzroke, uključujući poremećaj prolaktina.

više o sindromu policističnih jajnika – PCOS

Bolesti hipofize i trudnoća

Trudnoća donosi fiziološke promene u funkciji i veličini hipofize.

Kod žene koja već ima dijagnostikovanu bolest hipofize planiranje trudnoće može zahtevati prethodnu endokrinološku procenu.

Posebno je važno razmotriti:

• vrstu i veličinu tumora
• hormonsku aktivnost
• funkciju ostatka hipofize
• terapiju koju žena koristi
• rizik od rasta određenih promena tokom trudnoće.

Terapiju ne treba samoinicijativno prekidati kada žena sazna da je trudna.

Plan se određuje individualno prema vrsti bolesti.

Kako se dijagnostikuju bolesti hipofize?

Ne postoji jedan „test za hipofizu".

Dijagnostika zavisi od simptoma i kliničkog pitanja.

Endokrinolog može procenjivati različite hormonske osovine i, prema indikaciji, tražiti:

• prolaktin
• IGF-1
• kortizol i ACTH
• TSH i FT4
• LH i FSH
• estradiol kod žena kada je relevantno
• testosteron kod muškaraca kada je relevantno
• druge hormone i odgovarajuće funkcionalne testove.

Kod nekih bolesti jedna bazalna vrednost hormona nije dovoljna.

Mogu biti potrebni standardizovani stimulacioni ili supresioni testovi.

Zašto se ne rade „svi hormoni hipofize" svakom pacijentu?

Zato što izbor analiza zavisi od kliničkog pitanja.

Nije isti postupak kod pacijenta koji ima:

• povišen prolaktin
• sumnju na akromegaliju
• sumnju na Cushingovu bolest
• slučajno otkriven mikroadenom
• veliki tumor hipofize
• poremećaj menstrualnog ciklusa
• sumnju na hipopituitarizam.

Cilj nije uraditi najveći broj hormona.

Cilj je pravilno proceniti svaku hormonsku osovinu koja je kod konkretnog pacijenta relevantna.

Zašto je MR važan kod bolesti hipofize?

Magnetna rezonanca predstavlja osnovnu metodu za detaljnu procenu hipofize i sellarne regije kada za snimanje postoji indikacija.

MR može pokazati:

• veličinu promene
• položaj
• odnos prema optičkoj hijazmi
• odnos prema okolnim strukturama
• druge karakteristike važne za dalje lečenje.

Međutim:

MR i hormonske analize odgovaraju na različita pitanja.

MR pokazuje anatomiju.

Endokrinološka ispitivanja pokazuju funkciju.

Za pravilnu procenu bolesti hipofize često su potrebna oba podatka.

Šta ako je MR hipofize normalan, a hormoni poremećeni?

Normalan MR ne isključuje automatski svaki funkcionalni poremećaj hipotalamo-hipofiznog sistema.

I obrnuto – promena vidljiva na MR-u ne dokazuje sama po sebi da je upravo ona uzrok svakog hormonskog poremećaja.

Zato se radiološki i hormonski nalazi moraju tumačiti zajedno.

Kako se leče bolesti hipofize?

Ne postoji jedna terapija za sve bolesti hipofize.

U zavisnosti od dijagnoze lečenje može uključivati:

Medikamentoznu terapiju

Kod određenih funkcionalnih tumora lekovi mogu kontrolisati lučenje hormona i/ili veličinu tumora.

Prolaktinom je najpoznatiji primer bolesti kod koje medikamentozna terapija često ima centralnu ulogu.

Hirurško lečenje

Kod određenih tumora hipofize operacija predstavlja važan ili prvi terapijski pristup.

Kada je operacija potrebna, najčešće se koristi transsfenoidalni pristup u specijalizovanim centrima.

Nadoknadu hormona

Ako hipofiza ne proizvodi dovoljno određenih hormona, može biti potrebna odgovarajuća hormonska supstitucija.

Radioterapiju

Kod odabranih pacijenata radioterapija može imati ulogu kada bolest nije adekvatno kontrolisana drugim metodama.

Praćenje

Neke male, hormonski neaktivne promene bez pritiska na okolne strukture mogu zahtevati praćenje umesto neposrednog lečenja.

Da li je tumor hipofize rak?

Većina tumora hipofize nije maligna.

Maligni tumori hipofize su veoma retki.

Ipak, benigni tumor može biti medicinski značajan ako proizvodi višak hormona, narušava normalnu funkciju hipofize ili zbog veličine pritiska okolne strukture.

Zato izraz „benigno" ne znači da promenu treba automatski ignorisati.

Kada treba otići kod endokrinologa zbog hipofize?

Pregled posebno ima smisla ako:

• na MR-u ili CT-u imate opisanu promenu hipofize ili sellarne regije
• imate povišen prolaktin
• postoji sumnja na prolaktinom
• imate galaktoreju van perioda dojenja
• imate neobjašnjene poremećaje menstrualnog ciklusa uz sumnju na endokrini uzrok
• postoji sumnja na akromegaliju
• postoji sumnja na Cushingovu bolest
• postoji sumnja na nedostatak jednog ili više hormona hipofize
• već imate dijagnostikovanu bolest hipofize i potrebno je praćenje
• nakon operacije ili drugog lečenja hipofize potrebno je kontrolisati hormonsku funkciju.

više o pregledu endokrinologa u Opštoj bolnici Analife

Šta poneti na pregled?

Ako ih imate, ponesite:

• MR ili CT izveštaj hipofize
• prethodne snimke ili disk sa snimcima
• prethodne rezultate prolaktina
• IGF-1 ako je određivan
• kortizol i ACTH ako su određivani
• TSH i FT4
• LH i FSH
• estradiol ili testosteron ako su određivani
• rezultate prethodnih dinamičkih hormonskih testova
• prethodne endokrinološke izveštaje
• neurohirurške ili oftalmološke nalaze ako ih imate
• spisak svih lekova i suplemenata koje koristite.

Kod povišenog prolaktina posebno je važno lekaru navesti sve lekove koje koristite, jer pojedini lekovi mogu povećati koncentraciju prolaktina.

Nemojte samoinicijativno prekidati propisanu terapiju pre pregleda.

Bolesti hipofize u Opštoj bolnici Analife

Kod bolesti hipofize nije dovoljno pogledati samo MR nalaz ili jednu vrednost hormona.

Endokrinološka procena usmerena je na:

• simptome pacijenta
• funkciju hipofize
• eventualno prekomerno stvaranje hormona
• eventualni nedostatak hormona
• prolaktin kada je relevantan
• GH/IGF-1 osovinu kada postoji indikacija
• ACTH/kortizol osovinu kada postoji indikacija
• funkciju štitaste žlezde
• gonadalnu funkciju kada je relevantna
• reproduktivno zdravlje
• radiološke karakteristike promene
• odnos promene prema optičkim strukturama
• prethodno lečenje
• individualni plan daljeg ispitivanja i praćenja.

Cilj je odgovoriti na dva osnovna pitanja:

Da li hipofiza pravilno kontroliše hormone organizma?

i

Ako postoji promena na hipofizi – da li je hormonski aktivna i da li zahteva lečenje ili praćenje?

Endokrinologija – GLAVNI HUB

više o nadbubrežnim žlezdama

više o osteoporozi

više o PCOS-u

više o VTO i inseminaciji (IUI)

Najčešća pitanja – Bolesti hipofize

Da li je tumor hipofize rak?

Najčešće nije. Većina tumora hipofize je benigna, ali i benigni tumor može biti klinički značajan ako proizvodi višak hormona, smanjuje normalnu funkciju hipofize ili pritiska okolne strukture.

Da li svaki adenom hipofize mora da se operiše?

Ne. Lečenje zavisi od vrste tumora, hormonske aktivnosti, veličine, rasta, odnosa prema optičkim strukturama i simptoma. Neki tumori se leče lekovima, neki operacijom, a neke promene se samo prate.

Da li povišen prolaktin znači da imam tumor hipofize?

Ne. Prolaktin može biti povišen zbog više razloga, uključujući određene lekove, trudnoću, hipotireozu, bolesti bubrega, stres i druge uzroke. Prolaktinom je samo jedan od mogućih uzroka.

Da li prolaktinom može da utiče na trudnoću?

Može. Hiperprolaktinemija može poremetiti ovulaciju i plodnost. Kod žene sa poznatim prolaktinomom planiranje i praćenje trudnoće zavise i od veličine tumora, prethodnog lečenja i individualnog rizika.

Da li glavobolja znači da imam adenom hipofize?

Ne. Glavobolja je veoma česta i najčešće nije posledica adenoma hipofize. Potreba za ispitivanjem određuje se prema kompletnoj kliničkoj slici.

Može li tumor hipofize da utiče na vid?

Da. Veće promene koje dolaze u kontakt sa optičkom hijazmom mogu izazvati poremećaje vidnog polja ili druge smetnje vida.

Koja je razlika između Cushingove bolesti i Cushingovog sindroma?

Cushingov sindrom označava stanje hroničnog viška kortizola bez obzira na uzrok. Cushingova bolest je oblik Cushingovog sindroma kod kojeg ACTH-produkujući tumor hipofize dovodi do viška kortizola.

Šta je akromegalija?

Akromegalija je bolest nastala zbog hroničnog viška hormona rasta kod odraslih, najčešće zbog tumora hipofize koji proizvodi GH.

Da li normalan TSH isključuje problem sa hipofizom?

Ne. Kod centralne hipotireoze TSH može biti nizak, normalan ili neadekvatno normalan, pa se funkcija štitaste žlezde procenjuje zajedno sa FT4 i kliničkom slikom.

Da li slučajno pronađen mikroadenom hipofize mora da se leči?

Ne nužno. Potrebno je proceniti hormonsku funkciju, veličinu i karakteristike promene i kliničku sliku. Kod nekih pacijenata dovoljno je odgovarajuće praćenje.

Zakažite pregled endokrinologa

Ako je na MR-u pronađena promena hipofize, imate povišen prolaktin, poremećaj hormona ili već dijagnostikovanu bolest hipofize, nije dovoljno posmatrati samo jedan laboratorijski rezultat ili broj milimetara na MR nalazu.

Potrebno je proceniti funkciju hipofize, eventualnu hormonsku aktivnost promene, funkciju drugih endokrinih žlezda i odnos promene prema okolnim strukturama.

Zakažite pregled endokrinologa u Opštoj bolnici Analife i ponesite prethodne hormonske, MR i specijalističke nalaze.

LITERATURA