Gojaznost – endokrinološka procena i lečenje

Šta je gojaznost?

Gojaznost predstavlja prekomerno ili abnormalno nakupljanje masnog tkiva koje može negativno uticati na zdravlje.

Najčešće se kao početna mera koristi indeks telesne mase – BMI.

BMI se izračunava kao odnos telesne mase u kilogramima i kvadrata telesne visine u metrima.

Kod odraslih se tradicionalno koriste sledeće vrednosti:

• BMI 18,5–24,9 kg/m² – normalna telesna masa
• BMI 25,0–29,9 kg/m² – prekomerna telesna masa
• BMI ≥30 kg/m² – gojaznost.

Međutim, BMI nije dovoljan da opiše zdravstveno stanje svakog pacijenta.

Ne pokazuje direktno količinu visceralnog masnog tkiva, raspored masti, telesni sastav niti zdravstvene posledice koje gojaznost već izaziva.

Zato savremena procena gojaznosti ne posmatra samo kilogram i BMI, već i obim struka, raspored masnog tkiva, metaboličke poremećaje, funkcionalno stanje i komplikacije bolesti.

Zašto nije dovoljno samo stati na vagu?

Dve osobe sa istim BMI mogu imati potpuno različit metabolički rizik.

Posebno je značajno nakupljanje visceralnog masnog tkiva u predelu stomaka, koje je metabolički aktivno i povezano sa većim rizikom za insulinsku rezistenciju, dijabetes tip 2, poremećaje lipida i kardiovaskularne bolesti.

Zbog toga lekar može procenjivati:

• telesnu težinu
• BMI
• obim struka
• odnos struka i visine
• raspored masnog tkiva
• krvni pritisak
• glikemiju i HbA1c
• lipidni status
• funkciju jetre
• druge metaboličke i hormonske parametre prema indikaciji.

Cilj nije samo smanjiti broj na vagi.

Cilj je smanjiti zdravstveni rizik i poboljšati funkciju i kvalitet života.

Da li je gojaznost hormonski problem?

Ponekad jeste, ali mnogo češće nije posledica jedne hormonske bolesti.

Većina ljudi sa gojaznošću nema jedan jedini endokrini poremećaj koji objašnjava povećanje telesne težine.

Međutim, određena endokrina stanja mogu doprineti promenama telesne težine ili promeniti način na koji se gojaznost leči.

Endokrinolog na osnovu simptoma i pregleda procenjuje da li postoji razlog za ispitivanje bolesti kao što su:

• hipotireoza
• Cushingov sindrom
• određeni poremećaji hipofize ili nadbubrežnih žlezda
• hipogonadizam
• sindrom policističnih jajnika – PCOS
• druga endokrina stanja prema kliničkoj slici.

Nije potrebno svakom pacijentu sa viškom kilograma raditi „sve hormone".

Analize treba birati ciljano, prema simptomima i kliničkoj sumnji.

Štitasta žlezda i gojaznost

Jedno od najčešćih pitanja je:

„Da li se gojim zbog štitaste žlezde?"

Hipotireoza može doprineti povećanju telesne mase, zadržavanju tečnosti, umoru i smanjenoj toleranciji napora.

Međutim, hipotireoza sama najčešće ne objašnjava izraženu gojaznost.

Ako simptomi i klinički nalaz ukazuju na poremećaj funkcije štitaste žlezde, endokrinolog će odrediti odgovarajuće laboratorijske analize.

Lečenje potvrđene hipotireoze je važno za zdravlje, ali terapija hormonima štitaste žlezde nije terapija za mršavljenje kod osoba koje imaju normalnu funkciju štitaste žlezde.

više o ultrazvuku štitaste žlezde

Gojaznost i insulinska rezistencija

Gojaznost, naročito visceralna, često je povezana sa smanjenom osetljivošću tkiva na insulin.

Kod insulinske rezistencije pankreas može stvarati veće količine insulina kako bi održao normalan nivo glukoze u krvi.

Vremenom, kod predisponiranih osoba, ovaj metabolički poremećaj može doprineti nastanku predijabetesa i dijabetesa tip 2.

Ipak:

Gojaznost ne znači automatski insulinsku rezistenciju, a insulinska rezistencija ne mora postojati samo kod ljudi sa gojaznošću.

Procena mora biti individualna.

više o insulinskoj rezistenciji

Gojaznost, predijabetes i dijabetes tip 2

Prekomerna telesna masa i gojaznost predstavljaju važne faktore rizika za razvoj dijabetesa tip 2.

Zbog toga se kod pacijenata sa gojaznošću, u zavisnosti od godina i drugih faktora rizika, može procenjivati metabolizam glukoze putem:

• glikemije natašte
• HbA1c
• OGTT testa kada postoji indikacija.

Kod osoba koje već imaju predijabetes ili dijabetes, smanjenje telesne težine može biti važan deo ukupnog lečenja i može poboljšati glikoregulaciju i druge metaboličke parametre.

više o predijabetesu i dijabetesu

Gojaznost i PCOS

Gojaznost i insulinska rezistencija mogu pogoršati metaboličke i reproduktivne karakteristike sindroma policističnih jajnika – PCOS.

Kod žena sa PCOS-om mogu postojati:

• neredovni menstrualni ciklusi
• poremećaji ovulacije
• hiperandrogenizam
• akne
• pojačana maljavost
• metabolički poremećaji.

Kod žena koje imaju višak telesne težine, čak i umereno smanjenje težine može kod pojedinih pacijentkinja poboljšati metaboličke parametre i funkciju ovulacije.

Međutim, PCOS nije jednostavno „posledica gojaznosti", niti svaka žena sa PCOS-om ima višak kilograma.

više o sindromu policističnih jajnika – PCOS

Gojaznost i plodnost

Gojaznost može uticati na reproduktivno zdravlje i žena i muškaraca.

Kod žena može biti povezana sa poremećajima ovulacije, PCOS-om i smanjenom plodnošću, dok kod muškaraca može biti povezana sa hormonalnim i metaboličkim promenama koje mogu uticati na reproduktivnu funkciju.

To ne znači da osoba sa gojaznošću ne može prirodno ostvariti trudnoću.

Kod parova koji imaju problem sa začećem potrebno je proceniti oba partnera i utvrditi sve potencijalne uzroke neplodnosti.

više o VTO i inseminaciji (IUI)

Koje bolesti su povezane sa gojaznošću?

Gojaznost može povećati rizik ili pogoršati brojna zdravstvena stanja.

Među njima su:

• dijabetes tip 2
• arterijska hipertenzija
• dislipidemija
• kardiovaskularne bolesti
• metabolički povezana masna bolest jetre
• opstruktivna apneja u snu
• osteoartritis i opterećenje zglobova
• gastroezofagealni refluks
• poremećaji reproduktivnog zdravlja
• određene maligne bolesti
• smanjena pokretljivost i funkcionalna sposobnost.

Zbog toga se težina bolesti ne određuje samo prema kilogramima, već i prema tome da li i koliko višak masnog tkiva već utiče na zdravlje.

Zašto se gojaznost vraća nakon mršavljenja?

Ovo je važno pitanje jer mnogi pacijenti godinama prolaze kroz cikluse gubitka i ponovnog dobijanja telesne težine.

Organizam aktivno reguliše energetsku ravnotežu.

Nakon gubitka težine mogu se javiti biološke adaptacije koje povećavaju glad, menjaju sitost i smanjuju energetsku potrošnju.

Zbog toga dugoročno održavanje smanjene telesne težine može biti teško.

Povratak kilograma ne znači automatski da pacijent nema volju ili disciplinu.

Gojaznost ima biološku osnovu i često zahteva dugoročni medicinski pristup, slično drugim hroničnim bolestima.

Kako izgleda endokrinološka procena gojaznosti?

Pregled počinje detaljnim razgovorom.

Lekar procenjuje:

• kada je počelo povećanje telesne težine
• kako se težina menjala tokom života
• prethodne pokušaje mršavljenja
• način ishrane
• fizičku aktivnost
• kvalitet sna
• lekove koji se koriste
• porodičnu anamnezu
• trudnoće i gestacijski dijabetes kod žena
• menstrualni ciklus i PCOS kada je relevantno
• simptome koji mogu ukazivati na endokrinu bolest
• pridružene bolesti.

Zatim se određuje koje laboratorijske ili druge analize zaista imaju medicinski smisao.

Koje analize mogu biti potrebne?

Ne postoji univerzalni „paket analiza za gojaznost" koji odgovara svakom pacijentu.

U zavisnosti od kliničke slike mogu se određivati:

• glikemija
• HbA1c
• lipidni status
• jetreni enzimi
• bubrežna funkcija
• TSH i drugi parametri funkcije štitaste žlezde kada postoje indikacije
• dodatne hormonske analize kada postoji klinička sumnja
• druge laboratorijske analize prema pridruženim bolestima.

Kod određenih pacijenata može biti potrebna i dodatna dijagnostika.

Dijagnostika treba da bude usmerena na pacijenta, a ne na što veći broj analiza.

Kako se leči gojaznost?

Savremeno lečenje gojaznosti je individualno.

Ne postoji jedna dijeta, jedan lek ili jedna metoda koja odgovara svima.

Plan može uključivati kombinaciju:

Promene načina ishrane

Ishrana treba da bude prilagođena zdravstvenom stanju, životnim navikama, preferencijama i terapijskom cilju pacijenta.

Cilj nije kratkotrajna restriktivna dijeta koju je nemoguće održavati, već način ishrane koji može postati deo dugoročnog života.

Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost pozitivno utiče na kardiometaboličko zdravlje, insulinsku osetljivost, očuvanje mišićne mase, funkcionalnu sposobnost i održavanje postignute telesne težine.

Vrsta i intenzitet aktivnosti treba da budu prilagođeni zdravstvenom stanju i fizičkoj sposobnosti pacijenta.

Promena ponašanja i životnih navika

San, stres, sedentaran način života, navike u ishrani i odnos prema hrani mogu imati važnu ulogu u dugoročnom lečenju.

Kod nekih pacijenata korisna je i psihološka ili bihejvioralna podrška.

Medikamentozna terapija

Kod odgovarajućih pacijenata, kada postoje medicinske indikacije, mogu se koristiti lekovi odobreni za lečenje gojaznosti.

Lekovi se ne propisuju samo prema želji da se brzo izgubi nekoliko kilograma.

Odluka zavisi od stepena gojaznosti, metaboličkog rizika, pridruženih bolesti, prethodnih pokušaja lečenja, kontraindikacija i karakteristika konkretnog pacijenta.

Metabolička i barijatrijska hirurgija

Kod određenih pacijenata sa teškom gojaznošću ili značajnim komplikacijama može se razmatrati metabolička/bariatrijska hirurgija.

Odluka se donosi nakon stručne procene i u okviru odgovarajućeg multidisciplinarnog pristupa.

Lekovi za gojaznost – kome su namenjeni?

Savremena farmakoterapija značajno je promenila mogućnosti lečenja gojaznosti.

Međutim, lekovi nisu namenjeni svakome ko želi da smrša.

Pre uvođenja terapije potrebno je proceniti:

• BMI i raspored masnog tkiva
• pridružene bolesti
• kardiometabolički rizik
• prethodne pokušaje lečenja
• druge lekove koje pacijent koristi
• kontraindikacije
• reproduktivne planove kod žena
• očekivanu korist i moguće neželjene efekte.

Terapija treba da bude deo dugoročnog plana, a ne kratkotrajna „kura za mršavljenje".

Lekove za lečenje gojaznosti treba koristiti isključivo pod medicinskim nadzorom i prema registrovanim indikacijama.

Da li se lekovi za gojaznost koriste doživotno?

Ne postoji isti odgovor za svakog pacijenta.

Pošto je gojaznost hronična bolest, kod dela pacijenata može biti potrebno dugotrajno lečenje.

Prekid terapije kod nekih osoba može biti praćen ponovnim porastom telesne težine, jer biološki mehanizmi koji doprinose gojaznosti nisu nužno nestali.

Trajanje terapije određuje lekar prema:

• efektu lečenja
• podnošljivosti
• zdravstvenim koristima
• neželjenim efektima
• promenama zdravstvenog stanja
• drugim individualnim okolnostima.

Lek se ne prekida ili nastavlja samoinicijativno.

Da li je cilj lečenja „idealna težina"?

Ne nužno.

Savremeno lečenje gojaznosti ne meri uspeh samo brojem izgubljenih kilograma.

Važno je proceniti da li su se poboljšali:

• glikemija
• krvni pritisak
• lipidni status
• funkcija jetre
• pokretljivost
• kvalitet sna
• simptomi apneje u snu
• fizička sposobnost
• reproduktivno zdravlje
• kvalitet života.

Kod različitih pacijenata i različit stepen gubitka telesne težine može doneti značajnu zdravstvenu korist.

Cilj je bolje zdravlje, a ne određeni konfekcijski broj.

Koliko treba smršati da bi se zdravlje poboljšalo?

Ne postoji jedan procenat koji predstavlja cilj za sve.

Kod mnogih pacijenata već umereno smanjenje telesne težine može poboljšati određene metaboličke parametre.

Kod drugih, naročito kada postoje ozbiljne komplikacije povezane sa gojaznošću, može biti potreban veći gubitak telesne težine.

Zato terapijski cilj treba postaviti prema:

• početnoj telesnoj težini
• stepenu i rasporedu masnog tkiva
• pridruženim bolestima
• zdravstvenom riziku
• mogućnostima izabrane terapije.

Da li je moguće izlečiti gojaznost?

Gojaznost se danas posmatra kao hronična bolest sa mogućnošću ponovnog pogoršanja.

Kod mnogih pacijenata može se veoma uspešno kontrolisati i mogu se značajno smanjiti zdravstveni rizici.

Međutim, potreba za dugoročnim praćenjem ostaje.

Zato je realniji cilj:

dugoročno kontrolisati bolest, održavati poboljšanje i sprečavati komplikacije, umesto obećavati trajno „izlečenje" nakon kratkotrajnog programa mršavljenja.

Gojaznost nije nedostatak karaktera

Ljudi sa gojaznošću često su izloženi stigmi i pretpostavci da je njihovo stanje isključivo posledica nediscipline ili nedostatka volje.

Takav pristup nije medicinski opravdan.

Na telesnu težinu utiču brojni biološki, genetski, neuroendokrini, psihološki, socijalni i faktori okruženja.

Pacijentu sa gojaznošću potreban je isti medicinski pristup kao kod drugih hroničnih bolesti:

procena uzroka i komplikacija, individualno lečenje, praćenje i podrška.

Kada treba otići kod endokrinologa zbog telesne težine?

Pregled posebno ima smisla ako:

• telesna težina progresivno raste
• imate gojaznost i teško održavate gubitak kilograma
• imate predijabetes ili dijabetes
• imate insulinsku rezistenciju ili metaboličke faktore rizika
• imate PCOS
• imate hipertenziju ili poremećaj lipida
• postoji masna bolest jetre
• imate simptome koji mogu ukazivati na hormonski poremećaj
• koristite lekove koji mogu uticati na telesnu težinu
• razmišljate o medikamentoznom lečenju gojaznosti
• imali ste više neuspešnih pokušaja smanjenja i održavanja telesne težine.

više o pregledu endokrinologa u Opštoj bolnici Analife

Šta poneti na prvi pregled?

Ako ih imate, ponesite:

• prethodne laboratorijske rezultate
• glikemiju i HbA1c
• lipidni status
• nalaze štitaste žlezde
• prethodne endokrinološke izveštaje
• podatke o promenama telesne težine
• spisak lekova i suplemenata koje koristite
• izveštaje drugih specijalista vezane za pridružene bolesti.

Ako ste već koristili lekove za smanjenje telesne težine, važno je lekaru reći:

• koji preparat ste koristili
• u kojoj dozi
• koliko dugo
• kakav je bio efekat
• da li ste imali neželjene reakcije.

Endokrinološko lečenje gojaznosti u Opštoj bolnici Analife

U Opštoj bolnici Analife gojaznost se ne posmatra samo kroz broj kilograma.

Endokrinološka procena usmerena je na:

• stepen i raspored viška masnog tkiva
• metaboličko zdravlje
• rizik od dijabetesa
• insulinsku rezistenciju kada je relevantna
• funkciju štitaste žlezde i druge hormone kada postoje indikacije
• krvni pritisak i lipidni status
• pridružene bolesti
• reproduktivno zdravlje
• prethodne pokušaje lečenja
• individualne ciljeve pacijenta.

Na osnovu procene pravi se plan daljeg lečenja i praćenja.

Endokrinologija – GLAVNI HUB

više o insulinskoj rezistenciji

više o predijabetesu i dijabetesu

više o PCOS-u

više o VTO i inseminaciji (IUI)

Najčešća pitanja – Gojaznost i endokrinologija

Da li je gojaznost bolest?

Da. Gojaznost se danas smatra hroničnom, kompleksnom i relapsirajućom bolešću u kojoj abnormalno ili prekomerno nakupljanje masnog tkiva može ugroziti zdravlje.

Da li sam gojazan samo ako mi je BMI veći od 30?

BMI ≥30 kg/m² tradicionalno se koristi kao kriterijum za gojaznost kod odraslih, ali savremena procena ne treba da se zasniva samo na BMI. Važni su i raspored masnog tkiva, obim struka, komplikacije i ukupno zdravstveno stanje.

Da li je moja gojaznost posledica hormona?

Moguće je da određeni hormonski poremećaji doprinesu povećanju telesne težine, ali većina gojaznosti nije posledica jedne endokrine bolesti. Endokrinolog procenjuje postoji li klinički razlog za dodatno hormonsko ispitivanje.

Da li hipotireoza može da izazove gojaznost?

Hipotireoza može doprineti povećanju telesne mase, ali obično ne objašnjava izrazitu gojaznost. Funkciju štitaste žlezde treba procenjivati kada postoje odgovarajući simptomi ili drugi razlozi za testiranje.

Da li gojaznost znači da imam insulinsku rezistenciju?

Ne. Gojaznost, posebno visceralna, povećava verovatnoću insulinske rezistencije, ali se ona ne može zaključiti samo na osnovu telesne težine.

Da li se gojaznost može lečiti lekovima?

Da, kod odgovarajućih pacijenata i kada postoje medicinske indikacije. Lekovi predstavljaju deo ukupnog plana lečenja i koriste se uz lekarski nadzor.

Da li su lekovi za mršavljenje zamena za ishranu i fizičku aktivnost?

Ne. Farmakoterapija može biti važan deo lečenja, ali se najčešće kombinuje sa promenama životnih navika i lečenjem drugih faktora rizika.

Da li moram zauvek da koristim lek za gojaznost?

Ne postoji isti odgovor za svakog pacijenta. Gojaznost je hronična bolest i nekim pacijentima može biti potrebna dugotrajna terapija. Trajanje se određuje individualno prema efektu, podnošljivosti i zdravstvenom stanju.

Da li je normalno da se kilogrami vrate nakon dijete?

Ponovni porast težine je čest i nije samo pitanje volje. Nakon mršavljenja organizam može razviti biološke adaptacije koje povećavaju glad i otežavaju održavanje izgubljene težine.

Da li moram da smršam do „idealne težine" da bih bio zdraviji?

Ne. I manji, održiv gubitak telesne težine kod mnogih osoba može poboljšati određene metaboličke parametre. Cilj lečenja određuje se prema zdravstvenom riziku, pridruženim bolestima i mogućnostima pacijenta.

Zakažite pregled

Ako imate problem sa telesnom težinom, metaboličke poremećaje ili više neuspešnih pokušaja mršavljenja, rešenje je poseta endokrinologu

Potrebno je proceniti zašto telesna težina raste, kakav je vaš metabolički rizik, postoje li pridružene bolesti i koja terapija ima smisla upravo za vas.

Literatura