Insulinska rezistencija – simptomi, dijagnostika i lečenje

Šta je insulinska rezistencija?

Nakon obroka raste nivo glukoze u krvi, a pankreas luči insulin.

Insulin omogućava da glukoza iz krvi uđe u ćelije, posebno mišićnog i masnog tkiva, i utiče na stvaranje i oslobađanje glukoze iz jetre.

Kod insulinske rezistencije tkiva slabije odgovaraju na insulin.

Pankreas zato pokušava da nadoknadi smanjenu osetljivost stvaranjem veće količine insulina.

U početku organizam na taj način može uspevati da održava glikemiju u normalnim granicama.

Ako metabolički poremećaj napreduje i beta ćelije pankreasa više ne mogu da obezbede dovoljno insulina za potrebe organizma, nivo glukoze počinje da raste.

Tada se mogu razviti predijabetes, a kasnije kod nekih osoba i dijabetes tip 2.

više o predijabetesu i dijabetesu

Da li insulinska rezistencija ima simptome?

Jedna od najvažnijih činjenica jeste da insulinska rezistencija često nema specifične simptome.

Osoba može godinama imati povećan metabolički rizik, a da se oseća potpuno zdravo.

Zato se insulinska rezistencija ne može pouzdano prepoznati samo prema tome kako se neko oseća.

Kod pojedinih osoba mogu postojati stanja i znaci povezani sa povećanim metaboličkim rizikom, kao što su:

• povećana telesna težina
• izraženije nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka
• povišeni trigliceridi
• snižen HDL holesterol
• povišen krvni pritisak
• poremećena glikemija
• sindrom policističnih jajnika – PCOS
• acanthosis nigricans – tamnije, zadebljale promene kože, najčešće u predelu vrata i kožnih pregiba.

Umor, pospanost nakon obroka ili pojačana želja za slatkišima mogu biti razlog da se pacijent obrati lekaru, ali nisu specifični simptomi insulinske rezistencije i sami po sebi ne potvrđuju dijagnozu.

Ko ima povećan rizik za insulinsku rezistenciju?

Rizik nije isti kod svih osoba.

Veću verovatnoću za razvoj insulinske rezistencije i poremećaja metabolizma glukoze mogu imati osobe sa:

• prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću, posebno abdominalnom
• fizičkom neaktivnošću
• porodičnom anamnezom dijabetesa tip 2
• predijabetesom
• sindromom policističnih jajnika – PCOS
• prethodnim gestacijskim dijabetesom
• hipertenzijom
• poremećajem lipida
• metabolički povezanom masnom bolešću jetre
• drugim kliničkim stanjima povezanim sa povećanim metaboličkim rizikom.

Prisustvo faktora rizika ne znači da će osoba sigurno razviti dijabetes, ali predstavlja razlog za odgovarajuću metaboličku procenu i praćenje.

Insulinska rezistencija i gojaznost

Insulinska rezistencija i gojaznost često su povezane, posebno kada postoji povećana količina visceralnog masnog tkiva u predelu abdomena.

Međutim, odnos nije jednostavan.

Nije svaka osoba sa gojaznošću insulinski rezistentna u istoj meri, niti svaka osoba sa insulinskom rezistencijom mora imati gojaznost.

Zato se metaboličko zdravlje ne procenjuje samo prema kilogramima ili BMI.

Važni su i raspored masnog tkiva, obim struka, glikemija, lipidni status, krvni pritisak, porodični rizik i druge pridružene bolesti.

više o endokrinološkom lečenju gojaznosti

Insulinska rezistencija i PCOS

Insulinska rezistencija često je povezana sa sindromom policističnih jajnika (PCOS).

Kod dela žena sa PCOS-om povišeni nivoi insulina mogu doprineti metaboličkim i reproduktivnim poremećajima.

Međutim:

PCOS se ne dijagnostikuje na osnovu insulina, a insulinska rezistencija sama po sebi ne znači da žena ima PCOS.

Dijagnoza PCOS-a zahteva procenu menstrualnog ciklusa i ovulacije, znakova ili laboratorijskih pokazatelja hiperandrogenizma i, kada je potrebno, morfologije jajnika, uz isključivanje drugih mogućih uzroka simptoma.

Žene sa PCOS-om imaju povećan rizik od poremećaja metabolizma glukoze, zbog čega procena metaboličkog zdravlja predstavlja važan deo njihovog praćenja.

više o sindromu policističnih jajnika – PCOS

Insulinska rezistencija i trudnoća

Metabolizam glukoze i insulina menja se tokom trudnoće.

Fiziološka insulinska rezistencija povećava se naročito u drugoj polovini trudnoće, a kod žena kod kojih pankreas ne može dovoljno da poveća lučenje insulina može se razviti gestacijski dijabetes.

Prethodni gestacijski dijabetes predstavlja i važan faktor rizika za kasniji razvoj dijabetesa tip 2.

Zbog toga procena metabolizma glukoze pre trudnoće, tokom trudnoće i nakon gestacijskog dijabetesa treba da se sprovodi prema odgovarajućim medicinskim indikacija

Insulinska rezistencija i neplodnost

Insulinska rezistencija sama po sebi nije sinonim za neplodnost.

Međutim, može biti deo šireg metaboličkog i hormonskog poremećaja, posebno kod žena sa PCOS-om, kod kojih mogu postojati neredovne ovulacije i otežano ostvarivanje trudnoće.

Kod žene koja ima poremećaj menstrualnog ciklusa, PCOS ili druge faktore metaboličkog rizika, endokrinološka procena može biti deo ispitivanja uzroka problema sa plodnošću.

više o VTO i inseminaciji (IUI)

Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?

Ovo je deo u kojem često nastaje najveća zabuna.

Ne postoji jedan rutinski laboratorijski test koji kod svakog pacijenta samostalno potvrđuje ili isključuje insulinsku rezistenciju.

Metode kojima se insulinska osetljivost veoma precizno meri koriste se uglavnom u naučnim istraživanjima i nisu deo svakodnevne kliničke prakse.

U kliničkom radu lekar procenjuje celokupan metabolički rizik.

U zavisnosti od pacijenta, mogu biti potrebni:

• glikemija natašte
• HbA1c
• oralni test opterećenja glukozom – OGTT, kada postoji indikacija
• lipidni status
• krvni pritisak
• telesna težina, BMI i obim struka
• druge laboratorijske i dijagnostičke analize prema kliničkoj slici.

Kod pojedinih pacijenata lekar može određivati i insulin, ali njegov rezultat ne treba tumačiti izolovano od ostalih nalaza i kliničke slike.

Šta je HOMA-IR?

HOMA-IR je matematički indeks koji se izračunava na osnovu vrednosti glukoze i insulina natašte i koristi se kao indirektna procena insulinske rezistencije.

Može biti koristan u određenim kliničkim i istraživačkim situacijama, ali postoji važna stvar koju pacijent treba da zna:

HOMA-IR nije samostalni „da ili ne" test za insulinsku rezistenciju.

Vrednosti insulina mogu zavisiti od laboratorijske metode, populacije i drugih faktora, a ne postoji jedan univerzalni granični HOMA-IR rezultat koji se može jednako primeniti na svaku osobu.

Zato nalaz treba da tumači lekar u kontekstu celokupnog metaboličkog statusa pacijenta.

Da li je OGTT sa insulinima obavezan?

Ne.

OGTT je važan test za procenu metabolizma glukoze i koristi se kada za njega postoji odgovarajuća indikacija.

Standardizovani OGTT sa 75 g glukoze omogućava procenu odgovora glikemije nakon opterećenja glukozom.

Merenje insulina u više vremenskih tačaka tokom OGTT-a nije rutinski neophodno kod svakog pacijenta niti predstavlja univerzalni test za postavljanje dijagnoze insulinske rezistencije.

Lekar odlučuje koje analize imaju smisla na osnovu razloga zbog kojeg se pacijent ispituje.

Insulinska rezistencija, predijabetes i dijabetes – koja je razlika?

Ova tri pojma nisu sinonimi.

Insulinska rezistencija

Tkiva slabije odgovaraju na dejstvo insulina. Organizam može kompenzatorno stvarati više insulina i glikemija još uvek može biti normalna.

Predijabetes

Predijabetes znači da je nivo glukoze viši od normalnog, ali još ne ispunjava kriterijume za dijabetes.

Kod odraslih koji nisu trudni, prema ADA kriterijumima predijabetes može biti definisan jednim od sledećih nalaza:

• HbA1c 5,7–6,4%
• glikemija natašte 5,6–6,9 mmol/L
• glikemija 2 sata nakon 75 g glukoze tokom OGTT-a 7,8–11,0 mmol/L.

Dijabetes

Dijabetes se dijagnostikuje prema definisanim kriterijumima glikemije i/ili HbA1c, uz potvrdu nalaza kada ne postoji nedvosmislena hiperglikemija sa odgovarajućom kliničkom slikom.

Zato pacijent sa insulinskom rezistencijom ne mora imati predijabetes ili dijabetes, ali insulinska rezistencija može biti deo procesa koji kod predisponirane osobe povećava rizik njihovog razvoja.

više o predijabetesu i dijabetesu

Kako se leči insulinska rezistencija?

Lečenje nije isto za svakog pacijenta.

Cilj nije samo „spustiti insulin", već poboljšati metaboličko zdravlje i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa i drugih povezanih bolesti.

Osnova pristupa može uključivati:

• odgovarajuću ishranu
• redovnu fizičku aktivnost
• smanjenje telesne težine kada postoji prekomerna težina ili gojaznost
• dovoljno sna
• smanjenje dugotrajnog sedentarnog ponašanja
• prestanak pušenja
• regulaciju krvnog pritiska i lipida
• lečenje drugih pridruženih metaboličkih i endokrinih poremećaja.

Čak i umereno smanjenje telesne težine kod osoba sa viškom kilograma može značajno poboljšati metaboličke parametre.

Plan mora biti prilagođen zdravstvenom stanju, godinama, telesnoj težini, pridruženim bolestima i mogućnostima pacijenta.

Da li se insulinska rezistencija leči lekovima?

Ne postoji pravilo da svaka osoba kojoj je utvrđena insulinska rezistencija treba da dobije lek.

Medikamentozna terapija razmatra se prema konkretnom metaboličkom poremećaju, riziku i pridruženim bolestima.

Kod određenih pacijenata mogu postojati indikacije za metformin ili druge lekove, ali odluka o terapiji ne donosi se samo na osnovu povišenog insulina ili HOMA-IR vrednosti.

Lek nije zamena za procenu kompletnog metaboličkog rizika.

Terapiju određuje lekar prema individualnim karakteristikama pacijenta.

Može li insulinska rezistencija da se popravi?

Da.

Insulinska osetljivost može se značajno poboljšati promenama životnih navika, povećanjem fizičke aktivnosti, smanjenjem viška telesne težine i odgovarajućim lečenjem pridruženih metaboličkih poremećaja.

Koliko će se stanje poboljšati zavisi od uzroka, genetike, telesne težine, životnih navika, drugih bolesti i terapije.

Zbog toga je korisnije govoriti o dugoročnoj kontroli metaboličkog rizika nego obećavati da će insulinska rezistencija kod svakog pacijenta biti „izlečena zauvek".

Šta se dešava ako se metabolički rizik zanemari?

Insulinska rezistencija može godinama postojati bez jasnih simptoma.

Kod osoba sa odgovarajućim faktorima rizika može biti povezana sa razvojem:

• predijabetesa
• dijabetesa tip 2
• poremećaja lipida
• hipertenzije
• metabolički povezane masne bolesti jetre
• povećanog kardiovaskularnog rizika.

Zato cilj nije lečiti samo jednu laboratorijsku vrednost, već proceniti i pratiti celokupno metaboličko zdravlje pacijenta.

Kada treba otići kod endokrinologa?

Pregled endokrinologa posebno ima smisla ako:

• imate povišenu glikemiju ili HbA1c
• imate predijabetes
• imate višak kilograma ili abdominalnu gojaznost i druge metaboličke faktore rizika
• imate PCOS
• imali ste gestacijski dijabetes
• imate porodičnu anamnezu dijabetesa tip 2
• imate poremećene trigliceride ili HDL holesterol
• laboratorijski nalazi pokazuju povišene vrednosti insulina koje zahtevaju stručno tumačenje
• već uzimate terapiju zbog metaboličkog poremećaja i potrebno je dalje praćenje.

više o pregledu endokrinologa u Opštoj bolnici Analife

Kako izgleda pregled zbog sumnje na insulinsku rezistenciju?

Pregled počinje razgovorom o zdravstvenom stanju, telesnoj težini i njenim promenama, načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti, porodičnoj anamnezi, prethodnim trudnoćama i gestacijskom dijabetesu kod žena, menstrualnom ciklusu i PCOS-u kada je relevantno, kao i lekovima koje pacijent koristi.

Endokrinolog zatim procenjuje postojeće laboratorijske rezultate i određuje da li je potrebno dodatno ispitivanje.

Cilj nije da pacijent uradi što veći broj analiza.

Cilj je da uradi one analize koje mogu odgovoriti na konkretno medicinsko pitanje.

Šta poneti na pregled?

Ako ih imate, ponesite:

• prethodne rezultate glikemije i insulina
• HbA1c
• prethodne OGTT rezultate
• lipidni status
• prethodne endokrinološke nalaze
• izveštaje ginekologa ako imate PCOS ili poremećaj ciklusa
• podatke o terapiji i suplementima koje koristite
• druge relevantne laboratorijske i specijalističke nalaze.

Nemojte samoinicijativno prekidati terapiju niti raditi veliki broj hormonskih analiza pre pregleda bez preporuke lekara.

Insulinska rezistencija u Opštoj bolnici Analife

Kod insulinske rezistencije nije dovoljno pogledati samo jednu vrednost insulina.

U Opštoj bolnici Analife cilj endokrinološkog pregleda je da se proceni celokupan metabolički status pacijenta — glikoregulacija, telesna težina, raspored masnog tkiva, lipidni status, krvni pritisak, pridruženi hormonski poremećaji i individualni rizik za razvoj predijabetesa i dijabetesa tip 2.

Kada je potrebno, endokrinološka procena može se povezati sa drugim oblastima medicine u okviru Analife bolnice.

Endokrinologija – GLAVNI HUB

više o PCOS-u

više o gojaznosti i metaboličkom zdravlju

više o VTO i inseminaciji (IUI)

Najčešća pitanja – Insulinska rezistencija

Da li insulinska rezistencija znači da imam dijabetes?

Ne. Insulinska rezistencija nije isto što i dijabetes. Osoba može imati insulinsku rezistenciju dok joj je glikemija još u normalnom rasponu. Međutim, kod osoba sa odgovarajućim faktorima rizika insulinska rezistencija može doprineti razvoju predijabetesa i dijabetesa tip 2.

Koji su simptomi insulinske rezistencije?

Insulinska rezistencija često nema specifične simptome. Zbog toga se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu umora, pospanosti posle obroka, želje za slatkišima ili povećanja telesne težine.

Da li je HOMA-IR dovoljan za dijagnozu?

Ne. HOMA-IR je indirektna procena insulinske rezistencije i ne postoji jedna univerzalna granična vrednost koja se može primeniti na svakog pacijenta. Rezultat treba tumačiti zajedno sa drugim metaboličkim nalazima i kliničkom slikom.

Da li moram da radim OGTT sa insulinima?

Ne mora svaki pacijent. OGTT se radi kada postoji odgovarajuća indikacija, dok višestruko merenje insulina tokom testa nije univerzalno neophodno za postavljanje dijagnoze insulinske rezistencije.

Da li je insulinska rezistencija isto što i predijabetes?

Ne. Predijabetes se definiše povišenim vrednostima glukoze i/ili HbA1c koje još ne ispunjavaju kriterijume za dijabetes. Insulinska rezistencija opisuje smanjenu osetljivost tkiva na insulin.

Da li svako sa insulinskom rezistencijom treba da pije metformin?

Ne. Terapija se određuje individualno prema metaboličkom riziku, glikoregulaciji, pridruženim bolestima i drugim karakteristikama pacijenta. Povišen insulin sam po sebi nije dovoljan razlog da pacijent sam započne terapiju.

Da li insulinska rezistencija otežava trudnoću?

Može biti povezana sa reproduktivnim problemima, posebno kod žena sa PCOS-om i poremećajem ovulacije, ali insulinska rezistencija sama po sebi nije sinonim za neplodnost.

Može li mršava osoba imati insulinsku rezistenciju?

Da. Iako je insulinska rezistencija često povezana sa prekomernom telesnom težinom i visceralnom gojaznošću, može postojati i kod osoba koje nemaju gojaznost.

Može li se insulinska rezistencija poboljšati?

Da. Fizička aktivnost, regulacija telesne težine kada postoji višak kilograma i lečenje pridruženih metaboličkih poremećaja mogu značajno poboljšati insulinsku osetljivost.

Zakažite pregled

Ako imate povišene vrednosti glukoze ili insulina, predijabetes, PCOS, višak telesne težine ili druge faktore metaboličkog rizika, nije dovoljno posmatrati samo jednu laboratorijsku vrednost.

Potrebno je proceniti šta se dešava sa celokupnim metabolizmom i koliki je vaš individualni rizik.

Zakažite pregled endokrinologa u Opštoj bolnici Analife i donesite prethodne laboratorijske i specijalističke nalaze koje imate.

Literatura