Vitiligo – simptomi, uzroci, dijagnostika i lečenje

Šta je vitiligo?

Vitiligo je stečena hronična bolest kože koju karakteriše gubitak funkcionalnih melanocita. Melanociti su ćelije koje stvaraju melanin – pigment koji daje boju koži. Kada melanociti prestanu da funkcionišu ili budu izgubljeni, na koži nastaju depigmentovane – bele – promene. Vitiligo može zahvatiti:

• lice
• šake
• stopala
• laktove
• kolena
• genitalnu regiju
• područje oko očiju
• područje oko usta
• druge delove tela.

Može zahvatiti i dlake, koje u pogođenom području mogu postati bele.

Da li je vitiligo zarazan?

Ne. Vitiligo nije zarazna bolest. Ne prenosi se:

• dodirom
• poljupcem
• seksualnim kontaktom
• korišćenjem istog peškira
• bazenom
• hranom
• vazduhom.

Vitiligo nije infekcija i osoba sa vitiligom ne predstavlja opasnost za ljude oko sebe.

Da li je vitiligo autoimuna bolest?

Vitiligo ima snažnu autoimunu komponentu. Kod najčešćeg, nesegmentalnog vitiliga smatra se da imunski sistem napada i oštećuje melanocite. U nastanku bolesti učestvuju:

• genetska predispozicija
• imunološki mehanizmi
• oksidativni stres
• drugi biološki i spoljašnji faktori.

Vitiligo zato nije samo „nedostatak pigmenta“. To je kompleksna bolest sa više mehanizama.

Zašto nastaje vitiligo?

Ne postoji jedan jedini uzrok. Kod većine pacijenata bolest nastaje kao rezultat međusobnog delovanja:

• genetske predispozicije
• imunskog sistema
• faktora iz okruženja
• individualnih karakteristika kože.

Kod nekih pacijenata postoji porodična istorija vitiliga ili drugih autoimunih bolesti. Ali vitiligo se može javiti i kod osobe koja nema poznatu porodičnu anamnezu.

Da li je vitiligo nasledan?

Genetika ima važnu ulogu, ali vitiligo se ne nasleđuje jednostavno kao jedna osobina. To znači: ako jedan roditelj ima vitiligo, dete ne mora razviti vitiligo. Postoji povećana genetska predispozicija, ali na pojavu bolesti utiču i drugi faktori.

Kako izgleda vitiligo?

Tipične promene su:

• svetle ili potpuno bele
• jasno ograničene
• bez ljuspanja
• obično glatke površine
• bez bola.

Kod svetlijih fototipova mogu biti manje uočljive. Kod tamnije kože kontrast može biti veoma izražen. Promene se mogu postepeno širiti ili dugo ostati stabilne.

Da li svaka bela fleka znači vitiligo?

Ne. Postoji više stanja koja mogu izazvati hipopigmentaciju ili depigmentaciju. Među njima mogu biti:

• postinflamatorna hipopigmentacija
• pityriasis alba
• tinea versicolor
• idiopatska gutatna hipomelanoza
• hemijska leukoderma
• druge bolesti kože.

Zato se vitiligo ne dijagnostikuje samo na osnovu toga što je promena bela.

više o flekama i poremećajima pigmentacije kože

Koje vrste vitiliga postoje?

Najvažnija podela je na:

• nesegmentalni vitiligo
• segmentalni vitiligo.

Postoje i druge kliničke varijante i obrasci zahvatanja. Razlikovanje tipa bolesti važno je jer:

• tok bolesti može biti drugačiji
• prognoza može biti drugačija
• izbor terapije može biti drugačiji.

Nesegmentalni vitiligo

Nesegmentalni vitiligo je najčešći oblik. Promene su često:

• obostrane
• relativno simetrične
• prisutne na više regija tela.

Bolest može biti:

• stabilna
• polako progresivna
• aktivna sa pojavom novih promena.

Kod nesegmentalnog vitiliga autoimuni mehanizmi imaju naročito važnu ulogu.

Segmentalni vitiligo

Segmentalni vitiligo obično zahvata:

• jednu stranu tela
• jedno ograničeno područje
• često prati određeni segment kože.

Često se razvija brže u početnoj fazi, a zatim može postati stabilniji. Tok segmentalnog vitiliga razlikuje se od tipičnog nesegmentalnog oblika.

Šta znači da je vitiligo aktivan?

Aktivan vitiligo znači da bolest trenutno pokazuje znake progresije. To može uključivati:

• pojavu novih belih promena
• širenje postojećih promena
• spajanje više promena
• određene kliničke znake aktivnosti.

Procena aktivnosti je veoma važna jer utiče na izbor terapije. Kod aktivne bolesti jedan od glavnih ciljeva može biti: zaustaviti ili usporiti pojavu novih promena. Kod stabilnog vitiliga fokus može biti više usmeren na repigmentaciju.

Šta je Koebnerov fenomen kod vitiliga?

Kod nekih osoba sa aktivnim vitiligom nove promene mogu nastati na mestu prethodne povrede ili iritacije kože. To se naziva Koebnerov fenomen. Promene se mogu pojaviti, na primer, nakon:

• ogrebotine
• trenja
• opekotine
• druge traume kože.

To ne znači da će svaka povreda kod pacijenta sa vitiligom izazvati novu promenu.

Može li stres izazvati vitiligo?

Pacijenti često povezuju početak bolesti sa periodom intenzivnog stresa. Stres može biti jedan od faktora koji kod predisponirane osobe utiče na bolest. Ali vitiligo se ne može objasniti samo rečenicom: „To vam je od stresa.“ Vitiligo ima kompleksnu imunološku i genetsku osnovu.

Vitiligo i štitasta žlezda

Vitiligo može biti povezan sa drugim autoimunim bolestima. Jedna od najpoznatijih povezanosti jeste sa autoimunim bolestima štitaste žlezde. Zbog toga dermatolog kod odgovarajućih pacijenata može proceniti potrebu za:

• funkcionalnim testovima štitaste žlezde
• antitireoidnim antitelima
• dodatnom endokrinološkom procenom.

To ne znači da svaka osoba sa vitiligom ima bolest štitaste žlezde.

više o endokrinologiji u Opštoj bolnici Analife

više o ultrazvuku štitaste žlezde

Sa kojim drugim autoimunim bolestima vitiligo može biti povezan?

Kod određenih pacijenata vitiligo može biti povezan sa drugim autoimunim oboljenjima. Moguće povezanosti uključuju:

• autoimune bolesti štitaste žlezde
• alopeciju areatu
• druge autoimune bolesti.

To ne znači da će svaki pacijent sa vitiligom razviti drugo autoimuno oboljenje. I ne znači da svakom pacijentu treba raditi veliki, neselektivan „autoimuni panel“. Ispitivanje treba prilagoditi anamnezi, pregledu i kliničkoj slici.

više o alopeciji areati i opadanju kose

Da li vitiligo boli ili svrbi?

Najčešće ne. Promene su obično bez simptoma. Međutim, kod nekih pacijenata mogu postojati:

• blag svrab
• osećaj nelagodnosti
• drugi lokalni simptomi.

Psihološki uticaj bolesti često je mnogo veći od fizičke nelagodnosti.

Da li vitiligo utiče samo na izgled?

Ne. Iako promene na koži obično ne bole, vitiligo može značajno uticati na:

• samopouzdanje
• partnerske odnose
• društveni život
• odlazak na plažu ili bazen
• izbor garderobe
• psihološko zdravlje
• kvalitet života.

Kod dece i adolescenata psihosocijalni uticaj može biti posebno važan. Vitiligo zato ne treba banalizovati kao „samo estetski problem“.

Kako dermatolog postavlja dijagnozu vitiliga?

Dijagnoza se često postavlja na osnovu:

• anamneze
• kliničkog pregleda
• izgleda i rasporeda promena.

Dermatolog procenjuje:

• kada su promene nastale
• da li se šire
• da li postoje nove promene
• raspored po telu
• prisustvo belih dlaka
• porodičnu anamnezu
• druge autoimune bolesti.

Šta je Woodova lampa?

Woodova lampa emituje specifično ultravioletno svetlo i može pomoći dermatologu da jasnije vidi područja depigmentacije. Može biti korisna:

• kada su promene diskretne
• kod svetlog fototipa
• pri proceni granica promena
• u razlikovanju pojedinih poremećaja pigmentacije.

NAPOMENA PROGRAMERU: Woodovu lampu ne predstavljati kao konkretnu uslugu Analife dok dermatolog ne potvrdi da je koristi u ordinaciji.

Da li su potrebne laboratorijske analize?

Ne mora svaki pacijent raditi isti paket analiza. Međutim, zbog povezanosti vitiliga sa autoimunim bolestima, posebno bolestima štitaste žlezde, mogu biti opravdana dodatna ispitivanja. Izbor analiza zavisi od:

• anamneze
• uzrasta
• porodične istorije
• simptoma
• kliničkog pregleda
• pridruženih bolesti.

Može li vitiligo da se leči?

Da – postoje terapijske mogućnosti. Ali važno je razumeti šta „lečenje“ znači. Ciljevi terapije mogu biti: 1. zaustavljanje ili usporavanje širenja bolesti 2. sprečavanje novih promena 3. repigmentacija postojećih promena 4. održavanje postignutog rezultata 5. smanjenje psihološkog opterećenja bolesti. Ne postoji jedna terapija koja deluje kod svakog pacijenta.

Da li vitiligo može potpuno da se izleči?

Trenutno ne postoji terapija koja garantuje trajno „izlečenje“ vitiliga kod svakog pacijenta. Ali to nije isto što i reći: „Vitiligo se ne leči.“ Savremeno lečenje kod odgovarajućih pacijenata može:

• stabilizovati bolest
• smanjiti pojavu novih promena
• dovesti do delimične ili značajne repigmentacije.

Kod nekih pacijenata rezultat može biti veoma dobar. Kod drugih odgovor može biti ograničen.

Od čega zavisi uspeh terapije?

Odgovor na terapiju zavisi od:

• tipa vitiliga
• aktivnosti bolesti
• trajanja promena
• lokalizacije
• površine zahvaćene kože
• uzrasta
• prethodne terapije
• prisustva belih dlaka u promeni
• individualnog odgovora pacijenta.

Promene na:

• licu
• vratu
• trupu

često bolje odgovaraju na terapiju. Promene na:

• prstima
• šakama
• stopalima
• akralnim regijama

često teže repigmentuju.

Kako se leči vitiligo?

Terapija može uključivati:

• lokalne kortikosteroide
• lokalne inhibitore kalcineurina
• fototerapiju
• ciljanu svetlosnu/lasersku terapiju
• određene sistemske terapije kod aktivne bolesti
• JAK inhibitore u odgovarajućim indikacijama
• hirurške metode kod pažljivo odabranih stabilnih formi
• medicinsku kamuflažu.

Najbolji izbor zavisi od konkretnog pacijenta.

Lokalni kortikosteroidi

Topikalni kortikosteroidi imaju važno mesto u terapiji ograničenog vitiliga. Mogu pomoći:

• u stabilizaciji bolesti
• u repigmentaciji određenih promena.

Ali terapija mora biti pravilno dozirana. Dugotrajna nekontrolisana upotreba potentnih kortikosteroida može dovesti do neželjenih efekata, kao što je stanjivanje kože. Zato se:

• jačina preparata
• lokalizacija
• trajanje
• režim primene

određuju individualno.

Takrolimus i pimekrolimus

Topikalni inhibitori kalcineurina, kao što su:

• takrolimus
• pimekrolimus

mogu imati mesto u lečenju vitiliga, posebno na:

• licu
• vratu
• pregibima
• drugim osetljivim regijama.

Njihova prednost je što ne izazivaju atrofiju kože kao lokalni kortikosteroidi.

Fototerapija kod vitiliga

Fototerapija predstavlja važnu terapijsku opciju kod vitiliga. Najčešće se koristi narrowband UVB – NB-UVB. Može biti posebno korisna kod:

• proširenijeg vitiliga
• aktivne bolesti
• pacijenata kod kojih lokalna terapija nije dovoljna.

Fototerapija zahteva:

• pravilnu indikaciju
• kontrolisanu dozu
• više tretmana
• praćenje odgovora.

Fototerapija nije isto što i sunčanje.

Da li laser može da leči vitiligo?

Određene ciljane svetlosne terapije, uključujući excimer uređaje, mogu se koristiti kod određenih lokalizovanih promena. Njihova prednost može biti tretiranje ograničenih zona bez izlaganja velike površine kože. Ali: laser nije univerzalno bolji od drugih terapija. Izbor zavisi od:

• broja promena
• njihove lokalizacije
• aktivnosti bolesti
• dostupnosti metode
• procene dermatologa.

Da li postoje tablete za vitiligo?

Kod određenih pacijenata sa brzo progresivnim, aktivnim vitiligom dermatolog može razmatrati sistemsku terapiju. Cilj može biti: zaustavljanje progresije bolesti. U pojedinim situacijama koriste se sistemski kortikosteroidi u specifičnim režimima ili druge terapije prema proceni specijaliste. To nije terapija za samostalnu primenu.

Da li operacija može pomoći kod vitiliga?

Kod pažljivo odabranih pacijenata sa stabilnim vitiligom mogu se razmatrati hirurške metode. One mogu uključivati različite tehnike prenosa:

• pigmentisane kože
• melanocita
• melanocitno-keratinocitnih ćelijskih suspenzija.

Hirurška terapija nije namenjena svakom pacijentu. Posebno nije standardni izbor kod aktivne bolesti koja se i dalje širi. NAPOMENA: Ne navoditi da Analife izvodi ove procedure dok to nije potvrđeno.

Zašto su lice i vrat često zahvalniji za terapiju?

Repigmentacija velikim delom zavisi od rezervoara melanocita u folikulima dlake. Regije sa većom gustinom folikula često bolje odgovaraju. Zato su:

• lice
• vrat
• određeni delovi trupa

često zahvalniji za terapiju. Akralne regije, kao što su:

• prsti
• šake
• stopala

često reaguju slabije.

Šta znači bela dlaka unutar vitiliga?

Ako dlake u području vitiliga postanu bele, to se naziva leukotrihija. Prisustvo belih dlaka može ukazivati na izraženiji gubitak melanocitnog rezervoara u folikulima. Takve promene mogu slabije reagovati na određene metode repigmentacije.

Da li sunce pomaže vitiligu?

Nekontrolisano sunčanje nije terapija vitiliga. Koža bez melanina nema istu prirodnu pigmentnu zaštitu kao okolna koža. Prekomerno sunčanje može izazvati:

• opekotine
• izraženiji kontrast između zdrave i depigmentovane kože
• oštećenje kože.

Zato je fotoprotekcija važan deo nege.

Da li osoba sa vitiligom mora stalno da koristi zaštitu od sunca?

Fotoprotekcija je važna. Može pomoći da se:

• smanji rizik od opekotina
• smanji kontrast između pigmentisane i depigmentovane kože
• zaštiti koža od prekomernog UV zračenja.

Dermatolog može preporučiti odgovarajući SPF i način korišćenja prema fototipu i navikama pacijenta.

Da li ishrana može izlečiti vitiligo?

Ne postoji dokazana univerzalna „vitiligo dijeta“ koja vraća pigment kod svih pacijenata. Nema medicinskog osnova da svaki pacijent automatski izbaci:

• gluten
• mleko
• određeno voće
• paradajz
• druge namirnice

bez odgovarajuće indikacije. Ukoliko postoji potvrđena druga bolest, kao što je celijakija ili nutritivni deficit, ishrana se prilagođava tom stanju.

Da li vitamini i suplementi mogu vratiti pigment?

Nijedan suplement nije univerzalna terapija za vitiligo. Istraživani su:

• vitamini
• minerali
• antioksidansi
• drugi suplementi.

Ali oni ne mogu zameniti dermatološku terapiju sa dokazanim mestom u lečenju. Ako postoji dokazani nutritivni deficit, on se naravno koriguje.

Može li vitiligo spontano da se povuče?

Spontana repigmentacija može da se javi, ali nije predvidiva. Kod većine pacijenata nije moguće unapred znati:

• da li će bolest ostati stabilna
• da li će se širiti
• da li će spontano doći do repigmentacije.

Zato je procena aktivnosti bolesti važna.

Može li se vitiligo ponovo pojaviti posle uspešnog lečenja?

Da. Čak i kada se postigne dobra repigmentacija, vitiligo je hronična bolest. Moguće je:

• ponovno gubljenje pigmenta
• nastajanje novih promena.

Zbog toga kod nekih pacijenata može biti potrebna terapija održavanja.

Šta je medicinska kamuflaža?

Medicinska kamuflaža može uključivati:

• specijalnu šminku
• proizvode za ujednačavanje tona kože
• samopotamnjivanje.

Ovo nije „odustajanje od lečenja“. Za neke pacijente kamuflaža može:

• poboljšati samopouzdanje
• smanjiti psihološko opterećenje
• pomoći dok se čeka efekat terapije.

Vitiligo kod dece

Vitiligo može početi i u detinjstvu. Kod dece je posebno važno:

• potvrditi dijagnozu
• proceniti aktivnost bolesti
• proceniti uticaj na samopouzdanje i školu
• terapiju prilagoditi uzrastu i lokalizaciji promena.

Nisu sve terapije prikladne za svaki uzrast.

Vitiligo i trudnoća

Kod žena koje planiraju trudnoću ili su trudne izbor terapije mora biti pažljivo prilagođen. Određeni lokalni ili sistemski lekovi mogu zahtevati:

• prekid
• zamenu
• poseban oprez.

Zato dermatolog mora znati ako pacijentkinja:

• planira trudnoću
• jeste trudna
• doji.

više o trudnoći u Opštoj bolnici Analife

Kada treba otići dermatologu?

Pregled je preporučljiv kada:

• se pojavi nova bela promena
• postoji više novih promena
• promene se šire
• zahvaćeno je lice
• zahvaćene su šake ili genitalna regija
• dlake u promeni postaju bele
• niste sigurni da li je u pitanju vitiligo
• bolest značajno utiče na psihološko stanje
• želite da razgovarate o savremenim terapijskim mogućnostima.

Kako izgleda pregled pacijenta sa vitiligom?

Dermatolog procenjuje:

• izgled promena
• raspored promena
• procenat zahvaćene kože
• aktivnost bolesti
• trajanje
• brzinu širenja
• prisustvo belih dlaka
• porodičnu anamnezu
• druge autoimune bolesti
• psihološki uticaj.

Prema potrebi može odlučiti o:

• dodatnom pregledu pod specijalnim svetlom
• laboratorijskim analizama
• dodatnom endokrinološkom ispitivanju
• planu terapije.

Vitiligo u Opštoj bolnici Analife

Kod vitiliga nije dovoljno pacijentu reći: „To se ne leči.“ Ali isto tako nije realno obećati: „Vratićemo pigment svuda i trajno.“ Savremen pristup podrazumeva da se proceni:

• da li je dijagnoza zaista vitiligo
• koji tip bolesti postoji
• da li je vitiligo aktivan ili stabilan
• koje regije su zahvaćene
• koliko dugo promene postoje
• da li postoje druge autoimune bolesti
• koje terapijske mogućnosti imaju smisla.

Cilj terapije može biti: zaustavljanje širenja, repigmentacija i dugoročna kontrola bolesti.

više o dermatologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije i Analife bolnice

Dermatologija – glavni HUB

Akne

Rozacea

Seboroični dermatitis

Psorijaza

Opadanje kose i alopecija

Polno prenosive infekcije

Lichen planus – lihen ruber planus

Perioralni dermatitis

Fleke i poremećaji pigmentacije kože

Pigmentne lezije

Ožiljci

Tumori kože

Kada postoji medicinska povezanost:

Endokrinologija

Ultrazvuk štitaste žlezde

Trudnoća

Najčešća pitanja o vitiligu

Da li je vitiligo zarazan?

Ne. Vitiligo nije infekcija i ne prenosi se kontaktom sa drugom osobom.

Da li je svaka bela fleka vitiligo?

Ne. Postoji više bolesti i stanja koja mogu izazvati svetlije promene na koži. Dijagnozu treba potvrditi dermatološkim pregledom.

Da li je vitiligo autoimuna bolest?

Najčešći oblik vitiliga ima snažnu autoimunu osnovu i povezan je sa gubitkom melanocita.

Može li vitiligo da se leči?

Da. Terapija može stabilizovati bolest i kod odgovarajućih pacijenata dovesti do repigmentacije.

Da li postoji lek koji trajno izleči vitiligo?

Trenutno ne postoji terapija koja garantuje trajno izlečenje kod svakog pacijenta. Ipak, postoje terapije koje mogu značajno poboljšati bolest.

Da li vitiligo može da prestane da se širi?

Da. Kod nekih pacijenata bolest spontano postaje stabilna, dok kod aktivne bolesti terapija može imati za cilj usporavanje ili zaustavljanje progresije.

Koji delovi tela najbolje reaguju na terapiju?

Lice i vrat često bolje repigmentuju, dok prsti, šake i stopala obično reaguju slabije.

Da li vitiligo ima veze sa štitastom žlezdom?

Može. Autoimune bolesti štitaste žlezde češće se javljaju kod osoba sa vitiligom, ali ih nema svaki pacijent.

Da li treba da promenim ishranu?

Ne postoji univerzalna dijeta koja leči vitiligo. Posebne restrikcije imaju smisla samo kada postoji druga medicinska indikacija.

Da li laser leči vitiligo?

Ciljana svetlosna terapija može pomoći kod određenih lokalizovanih promena, ali nije univerzalna terapija za svakog pacijenta.

Šta je ruxolitinib krema?

Ruxolitinib je lokalni JAK inhibitor i predstavlja noviju ciljanu terapiju za određene pacijente sa nesegmentalnim vitiligom. Dostupnost i registracija razlikuju se među državama.

Da li vitiligo može ponovo da se pojavi nakon repigmentacije?

Da. Vitiligo je hronična bolest i gubitak pigmenta može ponovo nastati, zbog čega je nekada potrebna terapija održavanja.

Literatura:
https://www.aad.org/public/diseases/a-z/vitiligo-treatment