Seboroični dermatitis – simptomi, uzroci i lečenje

Šta je seboroični dermatitis?

Seboroični dermatitis je hronično ili recidivirajuće inflamatorno oboljenje kože. Najčešće zahvata područja bogata lojnim žlezdama:

• vlasište
• obrve
• područje između obrva
• pregibe oko nosa – nazolabijalne brazde
• bradu i područje brade kod muškaraca
• uši i kožu iza ušiju
• centralni deo grudnog koša.

Može zahvatiti i druge pregibe kože. Promene se mogu povući nakon terapije, a zatim ponovo pojaviti. Zato kod seboroičnog dermatitisa često razlikujemo: terapiju pogoršanja i terapiju održavanja.

Da li su perut i seboroični dermatitis isto?

Ne potpuno. Perut predstavlja blažu, uglavnom neinflamatornu manifestaciju ljuspanja vlasišta. Kod klasične peruti postoje ljuspice bez izraženog crvenila kože. Kod seboroičnog dermatitisa mogu postojati:

• crvenilo
• inflamacija
• izraženije ljuspanje
• svrab
• promene i izvan vlasišta.

Zato svaka perut nije isto što i izražen seboroični dermatitis. Ali perut i seboroični dermatitis pripadaju istom spektru problema kože vlasišta.

Kako izgleda seboroični dermatitis?

Izgled zavisi od dela kože koji je zahvaćen i intenziteta bolesti. Mogu se pojaviti:

• bele ili žućkaste ljuspe
• masnije ljuspe
• crvenilo
• perutanje
• svrab
• osećaj iritacije
• tanke, slabije ograničene inflamatorne ploče.

Na svetlijoj koži inflamacija se često vidi kao crvenilo. Na tamnijim fototipovima promene mogu izgledati drugačije i mogu biti praćene promenama pigmentacije.

Gde se najčešće pojavljuje seboroični dermatitis?

Seboroični dermatitis vlasišta

Vlasište je jedno od najčešćih mesta pojavljivanja bolesti. Pacijent može imati:

• sitnu perut
• veće ljuspe
• crvenilo
• svrab
• masnije naslage na koži glave.

Promene mogu biti lokalizovane ili zahvatiti veći deo vlasišta.

Seboroični dermatitis lica

Na licu se promene često pojavljuju:

• između obrva
• u obrvama
• uz nos
• u nazolabijalnim brazdama
• na bradi
• u području brkova i brade.

Pacijent često kaže: „Stalno mi se koža oko nosa zacrveni i peruta.“ To je jedno od karakterističnih mesta na kojima dermatolog traži znake seboroičnog dermatitisa.

Seboroični dermatitis ušiju

Promene se mogu pojaviti:

• oko ušne školjke
• iza ušiju
• u spoljašnjem delu uha.

Koža može biti crvena, perutava ili iritirana.

Seboroični dermatitis na grudima

Kod nekih ljudi promene se pojavljuju i na centralnom delu grudnog koša, naročito u području grudne kosti. Mogu izgledati kao crvenkaste, ljuspave promene.

Zašto nastaje seboroični dermatitis?

Tačan uzrok nije moguće objasniti jednim faktorom. U nastanku bolesti učestvuje složena interakcija između:

• sebuma
• mikroorganizama koji normalno žive na koži
• individualnog imunskog odgovora
• kožne barijere
• drugih unutrašnjih i spoljašnjih faktora.

Posebno se proučava uloga kvasnica roda Malassezia.

Šta je Malassezia?

Malassezia je rod kvasnica koje normalno mogu biti prisutne na ljudskoj koži. One nisu „strani parazit“ koji je pacijent dobio zato što nije dovoljno čist. Kod osoba sklonih seboroičnom dermatitisu smatra se da interakcija između Malassezia, sebuma i odgovora kože doprinosi nastanku inflamacije. Zbog toga antifungalni lekovi imaju važno mesto u terapiji seboroičnog dermatitisa. Ali: prisustvo Malassezia na koži samo po sebi ne znači da osoba ima seboroični dermatitis.

Da li je seboroični dermatitis gljivična infekcija?

Nije pravilno posmatrati seboroični dermatitis kao običnu gljivičnu infekciju kože. Malassezia ima značajnu ulogu u nastanku bolesti, ali je deo normalne mikrobiote kože. Seboroični dermatitis predstavlja inflamatorno oboljenje u čijem nastanku učestvuje više faktora. To objašnjava zašto terapija često nije usmerena samo na Malassezia, već i na inflamaciju, ljuspanje i održavanje kožne barijere.

Da li seboroični dermatitis nastaje zbog masne kože?

Seboroični dermatitis se često javlja na područjima sa većom aktivnošću lojnih žlezda, ali sama masna koža nije dovoljna da objasni nastanak bolesti. Sebum predstavlja deo sredine u kojoj se odvijaju procesi važni za razvoj seboroičnog dermatitisa. Zato: masna koža ne znači automatski seboroični dermatitis.

Da li seboroični dermatitis nastaje zbog loše higijene?

Ne. Seboroični dermatitis nije dokaz da osoba nedovoljno pere kosu ili lice. Preterano pranje agresivnim preparatima takođe nije rešenje. Takva nega može dodatno iritirati kožu i narušiti njenu zaštitnu barijeru.

Da li je seboroični dermatitis zarazan?

Ne. Seboroični dermatitis nije zarazna bolest. Ne prenosi se:

• dodirom
• korišćenjem istog peškira
• češljem
• jastukom
• boravkom sa osobom koja ga ima.

Šta može pogoršati seboroični dermatitis?

Bolest često ima periode poboljšanja i pogoršanja. Kod nekih ljudi pogoršanja se češće javljaju tokom hladnijih meseci. Moguća pogoršanja mogu biti povezana i sa:

• stresom
• umorom i nedostatkom sna
• promenama spoljašnje temperature i klime
• određenim zdravstvenim stanjima
• iritirajućim preparatima.

Okidači nisu isti kod svih pacijenata. Nije potrebno tražiti jedan „skriveni uzrok“ svakog pogoršanja.

Da li stres izaziva seboroični dermatitis?

Stres nije jedini uzrok bolesti. Međutim, kod nekih pacijenata stresni periodi mogu biti povezani sa pogoršanjem simptoma. To ne znači da je seboroični dermatitis psihološka bolest. On je dermatološko oboljenje čiju aktivnost mogu menjati različiti faktori.

Seboroični dermatitis i psorijaza – kako ih razlikovati?

Seboroični dermatitis i psorijaza mogu zahvatiti vlasište i ponekad izgledati slično. Kod seboroičnog dermatitisa promene su često:

• tanje
• slabije ograničene
• sa sitnijim belim ili žućkastim ljuspama
• prisutne i oko nosa, u obrvama i iza ušiju.

Psorijaza vlasišta češće daje:

• jasnije ograničene plakove
• deblje promene
• izraženije, često srebrnasto-bele ljuspe
• promene koje mogu prelaziti granicu vlasišta.

Kod psorijaze mogu postojati promene i na:

• laktovima
• kolenima
• noktima
• drugim delovima tela.

Ipak, nije uvek moguće napraviti pouzdanu razliku samo prema ovom opisu.

više o psorijazi

Šta je sebopsorijaza?

Kod nekih pacijenata promene imaju karakteristike i seboroičnog dermatitisa i psorijaze. Za takvu kliničku sliku koristi se naziv sebopsorijaza. Promene se često nalaze u tzv. seboroičnim regijama, ali mogu biti:

• izraženije
• jasnije ograničene
• sa debljim ljuspanjem nego kod tipičnog seboroičnog dermatitisa.

Ovo je još jedan razlog zbog kojeg uporna „perut“ ponekad zahteva dermatološki pregled.

više o psorijazi

Seboroični dermatitis i rozacea – nisu isto

Oba oboljenja mogu zahvatiti lice. Kod seboroičnog dermatitisa često dominiraju:

• ljuspanje
• crvenilo uz nos
• promene u obrvama
• promene na vlasištu i iza ušiju.

Kod rozacee mogu dominirati:

• flushing
• trajno centralno crvenilo lica
• telangiektazije
• papule i pustule
• peckanje i osetljivost kože.

Kod nekih pacijenata ova dva oboljenja mogu postojati istovremeno.

više o rozacei

Seboroični i perioralni dermatitis – da li su isto?

Ne. Perioralni, odnosno periorificijalni dermatitis, najčešće daje sitne inflamatorne promene raspoređene oko usta, nosa ili očiju. Seboroični dermatitis češće daje crvenilo i ljuspanje u:

• obrvama
• nazolabijalnim brazdama
• vlasištu
• iza ušiju.

više o perioralnom dermatitisu

Da li seboroični dermatitis izaziva opadanje kose?

Seboroični dermatitis vlasišta sam po sebi najčešće nije uzrok trajnog gubitka kose. Međutim, izražena inflamacija, svrab, češanje i istovremeno postojanje drugih bolesti vlasišta mogu biti povezani sa pojačanim opadanjem ili lomljenjem dlake. Ako uz perut i crvenilo primećujete značajno proređivanje kose, ne treba automatski zaključiti da je uzrok seboroični dermatitis. Potrebno je proceniti i druge moguće uzroke opadanja kose.

više o opadanju kose i alopeciji

Seboroični dermatitis kod beba – temenjača

Seboroični dermatitis može se javiti i kod odojčadi. Na vlasištu se tada mogu pojaviti karakteristične masnije, žućkaste ljuspe koje se često nazivaju temenjača – cradle cap. Kod odojčadi bolest ima drugačiji tok nego hronični seboroični dermatitis odraslih i često se vremenom povlači. Promene ne treba nasilno skidati sa kože. Ako su veoma izražene, šire se izvan vlasišta ili dijagnoza nije jasna, dete treba da pregleda lekar.

Kada izražen seboroični dermatitis zahteva dodatnu pažnju?

Kod većine ljudi seboroični dermatitis je lokalizovano dermatološko oboljenje i ne znači da postoji ozbiljna unutrašnja bolest. Međutim, teži i rasprostranjeniji oblici češće se mogu javiti kod određenih neuroloških stanja i kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom. To ne znači da svakom pacijentu sa peruti treba raditi opsežne laboratorijske analize. Ako je bolest:

• naglo nastala
• neuobičajeno teška
• veoma rasprostranjena
• uporna uprkos odgovarajućoj terapiji

dermatolog procenjuje da li postoji razlog za dodatno ispitivanje.

Kako dermatolog postavlja dijagnozu?

Dijagnoza se najčešće postavlja klinički. Dermatolog procenjuje:

• izgled promena
• mesto na kome se pojavljuju
• raspored promena
• prisustvo crvenila i ljuspanja
• svrab
• tok bolesti
• odgovor na prethodnu terapiju.

Kod tipične kliničke slike laboratorijske analize uglavnom nisu potrebne. Ako izgled nije karakterističan ili postoji sumnja na drugo oboljenje, mogu biti potrebna dodatna ispitivanja. U određenim situacijama može se uraditi i biopsija kože.

Zašto nalaz Malassezia nije dovoljan za dijagnozu?

Zato što Malassezia može biti normalno prisutna na zdravoj koži. Njeno pronalaženje samo po sebi ne potvrđuje seboroični dermatitis. Dijagnoza se prvenstveno zasniva na kliničkoj slici i dermatološkom pregledu.

Šta još može ličiti na seboroični dermatitis?

Slične promene mogu se videti kod:

• psorijaze
• rozacee
• atopijskog dermatitisa
• kontaktnog dermatitisa
• gljivičnih infekcija kože ili vlasišta
• perioralnog dermatitisa
• određenih drugih inflamatornih bolesti kože.

Zato uporno crvenilo i perutanje ne treba mesecima lečiti nasumičnim preparatima ako dijagnoza nije sigurna.

više o psorijazi

više o rozacei

više o perioralnom dermatitisu

Kako se leči seboroični dermatitis?

Terapija zavisi od:

• mesta promena
• njihove izraženosti
• stepena inflamacije
• uzrasta
• prethodnog odgovora na terapiju
• učestalosti ponovnog javljanja.

Lečenje može uključivati:

• medicinske šampone
• lokalne antifungalne lekove
• lekove za kontrolu inflamacije
• preparate koji pomažu uklanjanju ljuspi
• odgovarajuću negu kože
• terapiju održavanja kod bolesti koja se često vraća.

Kod većine pacijenata lokalna terapija je dovoljna.

Medicinski šamponi za seboroični dermatitis

Kod promena na vlasištu često se koriste medicinski šamponi. U zavisnosti od pacijenta i preparata, mogu sadržati aktivne sastojke kao što su:

• ketokonazol
• ciklopiroks
• selenijum-sulfid
• drugi antidandruff/antifungalni sastojci
• keratolitički sastojci koji pomažu uklanjanju ljuspi.

Važno je koristiti šampon na način koji je preporučen. Neki medicinski šamponi moraju ostati određeno vreme na koži glave da bi aktivni sastojak mogao da deluje. Kada se bolest smiri, kod nekih pacijenata dermatolog može preporučiti ređu primenu u okviru terapije održavanja.

Antifungalna terapija

Topikalni antifungalni lekovi predstavljaju jedan od osnovnih terapijskih pristupa seboroičnom dermatitisu. Često se koriste preparati sa:

• ketokonazolom
• ciklopiroksom.

Mogu biti dostupni u različitim formulacijama za vlasište ili kožu. Cilj je smanjiti faktore povezane sa Malassezia i pomoći u kontroli bolesti.

Kortikosteroidi kod seboroičnog dermatitisa

Kod izražene inflamacije dermatolog može kratkotrajno uključiti lokalni kortikosteroid odgovarajuće jačine i formulacije. Kortikosteroidi mogu brzo smanjiti:

• crvenilo
• inflamaciju
• svrab.

Ali: nisu namenjeni nekontrolisanoj i dugotrajnoj svakodnevnoj upotrebi, naročito na licu. Dugotrajna neodgovarajuća primena može dovesti do neželjenih efekata, uključujući istanjenje kože i druge promene.

Inhibitori kalcineurina – kada se koriste?

Kod određenih pacijenata dermatolog može koristiti topikalne inhibitore kalcineurina, kao što su:

• pimekrolimus
• takrolimus.

Posebno mogu imati mesto na osetljivim regijama kao što je lice, kada je potrebno izbeći čestu ili dugotrajnu primenu kortikosteroida. Izbor terapije zavisi od individualnog pacijenta.

Postoje li novije terapije za seboroični dermatitis?

Da. Terapijske mogućnosti se razvijaju. Jedan od novijih topikalnih lekova u pojedinim zemljama jeste roflumilast pena, inhibitor fosfodiesteraze-4 (PDE-4), namenjen određenim pacijentima sa seboroičnim dermatitisom. Dostupnost i registrovane indikacije lekova razlikuju se između zemalja. Zato činjenica da je neki lek odobren u SAD ili drugoj zemlji ne znači automatski da je registrovan ili dostupan u Srbiji. Terapiju u Analife treba birati prema lekovima dostupnim i registrovanim na našem tržištu i prema proceni dermatologa.

Da li se seboroični dermatitis može potpuno izlečiti?

Kod odraslih seboroični dermatitis najčešće ima hroničan, recidivirajući tok. Terapija može veoma dobro kontrolisati:

• crvenilo
• ljuspanje
• svrab
• inflamaciju.

Ali kod mnogih pacijenata postoji sklonost da se bolest ponovo aktivira. Zato je važno razlikovati: „terapija mi ne radi jer se bolest vratila“ od „imam hronično oboljenje koje povremeno zahteva terapiju održavanja“.

Zašto se seboroični dermatitis stalno vraća?

Zato što terapija kontroliše bolest, ali kod odraslih ne uklanja trajnu sklonost ka njenom ponovnom pojavljivanju. Kada se simptomi smire, dermatolog kod pacijenata sa čestim recidivima može napraviti plan održavanja. To može uključivati povremenu upotrebu odgovarajućeg medicinskog šampona ili druge lokalne terapije. Cilj je: produžiti period bez simptoma i smanjiti učestalost pogoršanja.

Kako negovati kožu sa seboroičnim dermatitisom?

Nega zavisi od lokalizacije promena. Uopšteno je korisno:

• koristiti blage preparate za čišćenje
• izbegavati agresivno ribanje
• ne skidati ljuspe nasilno
• izbegavati preparate koji izazivaju iritaciju
• koristiti terapiju dovoljno dugo i prema preporuci dermatologa.

Na licu je posebno važno ne eksperimentisati sa velikim brojem agresivnih aktivnih sastojaka istovremeno.

Kada treba otići kod dermatologa?

Pregled dermatologa ima smisla ako:

• perut ne prolazi uprkos pravilnoj nezi
• vlasište je izraženo crveno ili svrbi
• promene se šire na lice, uši ili grudni koš
• crvenilo i ljuspanje na licu stalno se vraćaju
• niste sigurni da li imate seboroični dermatitis ili psorijazu
• terapija koju koristite više ne pomaže
• promene su veoma izražene ili rasprostranjene
• uz promene na vlasištu primećujete značajno opadanje kose
• mesecima koristite kortikosteroidne preparate bez kontrole dermatologa.

Kako izgleda pregled zbog seboroičnog dermatitisa?

Dermatolog procenjuje:

• gde su promene lokalizovane
• kako izgledaju
• koliko dugo traju
• da li svrbe
• da li postoje periodi poboljšanja i pogoršanja
• da li postoje promene na drugim delovima tela
• koje preparate i lekove ste koristili
• kako je koža reagovala na prethodnu terapiju.

Posebno je važno razlikovati seboroični dermatitis od drugih bolesti koje mogu zahvatiti iste regije.

Seboroični dermatitis u Opštoj bolnici Analife

U Opštoj bolnici Analife seboroični dermatitis ne posmatramo samo kao „perut“. Dermatološki pregled ima za cilj da utvrdi:

• da li se zaista radi o seboroičnom dermatitisu
• koje regije su zahvaćene
• koliko je inflamacija izražena
• da li postoje bolesti koje mogu izgledati slično
• da li postoji kombinacija seboroičnog dermatitisa i drugog oboljenja
• kakvu je terapiju pacijent prethodno koristio
• da li je potrebna terapija pogoršanja i/ili održavanja.

Cilj nije samo ukloniti ljuspe. Cilj je kontrolisati inflamaciju i smanjiti učestalost ponovnog javljanja bolesti.

više o dermatologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije

Seboroični dermatitis može ličiti na druga dermatološka oboljenja ili postojati zajedno sa njima. U okviru Dermatologije Opšte bolnice Analife možete pročitati i:

Dermatologija – GLAVNI HUB

Akne

Rozacea

Psorijaza

Perioralni dermatitis

Lichen planus – lihen ruber planus

Opadanje kose i alopecija

Vitiligo

Fleke i poremećaji pigmentacije

Pigmentne lezije

Ožiljci

Polno prenosive infekcije

Tumori kože

Najčešća pitanja o seboroičnom dermatitisu

Da li je seboroični dermatitis isto što i perut?

Ne potpuno. Perut predstavlja blažu, uglavnom neinflamatornu manifestaciju ljuspanja vlasišta, dok kod seboroičnog dermatitisa mogu postojati crvenilo, inflamacija, svrab i promene izvan vlasišta.

Da li seboroični dermatitis nastaje zbog loše higijene?

Ne. Seboroični dermatitis nije posledica nedovoljnog pranja kose ili kože.

Da li je seboroični dermatitis zarazan?

Ne. Ne prenosi se dodirom, peškirom, češljem ili kontaktom sa osobom koja ga ima.

Da li je Malassezia gljivica koju sam dobio od nekoga?

Ne. Kvasnice roda Malassezia mogu normalno biti prisutne na ljudskoj koži. Kod seboroičnog dermatitisa smatra se da učestvuju u složenom procesu nastanka inflamacije.

Da li seboroični dermatitis može da se izleči zauvek?

Kod odraslih najčešće ima hroničan ili recidivirajući tok. Terapijom se bolest može dobro kontrolisati, ali kod mnogih ljudi postoji sklonost ponovnom javljanju.

Da li seboroični dermatitis može biti samo na licu?

Da. Može zahvatiti lice, naročito obrve i područje uz nos, mada su vlasište, uši i gornji deo grudnog koša takođe česte lokalizacije.

Da li su seboroični dermatitis i psorijaza isto?

Ne. To su različita oboljenja, ali mogu zahvatiti iste regije i ponekad izgledati slično. Kod nekih pacijenata postoji preklapajuća klinička slika koja se naziva sebopsorijaza.

Da li seboroični dermatitis izaziva trajno opadanje kose?

Najčešće ne. Ako postoji značajno ili trajno proređivanje kose, treba razmotriti i druge uzroke alopecije.

Da li mogu stalno da koristim kortikosteroidnu kremu na licu?

Ne treba je koristiti dugotrajno i nekontrolisano. Kortikosteroidi mogu biti korisni kratkotrajno kod odgovarajuće indikacije, ali dermatolog treba da odredi preparat i trajanje terapije.

Zašto se bolest vrati čim prestanem sa terapijom?

Seboroični dermatitis kod odraslih često ima recidivirajući tok. Kod pacijenata sa čestim pogoršanjima može biti potrebna terapija održavanja.