Polno prenosive infekcije (polne bolesti) – simptomi, testiranje i lečenje

Šta su polno prenosive infekcije?

Polno prenosive infekcije – PPI – predstavljaju grupu infekcija koje se mogu preneti seksualnim kontaktom. Mogu ih izazvati:

• bakterije
• virusi
• paraziti.

Prenošenje je moguće tokom:

• vaginalnog odnosa
• analnog odnosa
• oralnog seksualnog kontakta.

Kod pojedinih infekcija prenos je moguć i direktnim kontaktom kože ili sluzokože u genitalnoj regiji. Neke infekcije mogu se preneti i sa majke na dete tokom trudnoće ili porođaja, a načini prenosa zavise od konkretnog uzročnika.

Polno prenosiva infekcija ili polna bolest – da li je to isto?

U svakodnevnom govoru najčešće se kaže: „polna bolest“. U medicini je precizniji izraz: polno prenosiva infekcija – PPI. Razlog je jednostavan. Osoba može imati infekciju, a da nema nikakve simptome niti očigledne znake bolesti. Zbog toga ćemo na ovoj stranici koristiti oba termina, ali je polno prenosiva infekcija medicinski precizniji izraz.

Da li polno prenosiva infekcija uvek daje simptome?

Ne. Ovo je jedna od najvažnijih činjenica o polno prenosivim infekcijama. Mnoge PPI mogu biti:

• bez simptoma
• sa veoma blagim simptomima
• sa simptomima koje pacijent ne povezuje sa seksualno prenosivom infekcijom.

Osoba zato može preneti infekciju partneru iako se oseća potpuno zdravo. „Nemam simptome“ nije isto što i „nemam infekciju“.

Koji simptomi mogu ukazivati na polno prenosivu infekciju?

Mogući simptomi zavise od uzročnika, pola, mesta infekcije i drugih faktora. Mogu se javiti:

• peckanje ili bol pri mokrenju
• sekret iz uretre
• neuobičajen vaginalni sekret
• genitalne ranice
• plikovi
• ulceracije
• izrasline u genitalnoj ili analnoj regiji
• svrab
• bol u genitalnoj regiji
• bol u donjem delu stomaka
• bol ili otok testisa
• krvarenje van očekivane menstruacije ili posle seksualnog odnosa
• bol tokom odnosa
• analni simptomi
• simptomi u ustima ili grlu nakon odgovarajuće izloženosti.

Ali nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne dokazuje PPI.

Peckanje pri mokrenju – da li to znači da imam polnu infekciju?

Ne mora da znači. Peckanje pri mokrenju može biti simptom uretritisa i može se javiti kod određenih polno prenosivih infekcija. Među mogućim infektivnim uzrocima uretritisa nalaze se, između ostalog:

• Chlamydia trachomatis
• Neisseria gonorrhoeae
• Mycoplasma genitalium
• Trichomonas vaginalis u određenim populacijama i okolnostima.

Ali peckanje pri mokrenju može imati i druge uzroke. Zato se samo na osnovu jednog simptoma ne može zaključiti: „Imam hlamidiju“ ili „Imam gonoreju“. Potrebni su anamneza, pregled i odgovarajuće testiranje.

I mene i partnera pecka kada mokrimo – šta da radimo?

Ako oba partnera imaju simptome nakon seksualnog kontakta, nije dobro da samo jedan uzme antibiotik „za svaki slučaj“. Potrebno je proceniti:

• simptome oba partnera
• seksualnu anamnezu
• moguću izloženost
• koje testove treba uraditi
• da li je kod potvrđene ili sumnjive infekcije potrebno lečenje oba partnera.

Kod određenih PPI lečenje ili odgovarajuća procena seksualnih partnera veoma su važni kako bi se smanjio rizik od ponovne infekcije i daljeg prenosa.

Da li svaka promena u genitalnoj regiji znači polno prenosivu infekciju?

Ne. U genitalnoj regiji mogu se pojaviti i bolesti koje se ne prenose seksualnim putem. Promene mogu biti posledica:

• iritacije
• kontaktnog dermatitisa
• inflamatornih bolesti kože
• psorijaze
• lichen planusa
• drugih dermatoloških bolesti.

Zato nije dobro samo na osnovu mesta promene zaključiti da pacijent ima PPI.

više o psorijazi

više o lichen planusu – lihen ruber planusu

Koje su najpoznatije polno prenosive infekcije?

Među važnim PPI nalaze se:

• hlamidijska infekcija
• gonoreja
• sifilis
• trihomonijaza
• genitalni herpes
• infekcija humanim papiloma virusom – HPV
• HIV
• hepatitis B
• Mycoplasma genitalium i druge infekcije u odgovarajućem kliničkom kontekstu.

Ove infekcije nisu iste. Razlikuju se po:

• načinu ispoljavanja
• testiranju
• mogućim komplikacijama
• lečenju
• mogućnosti izlečenja
• potrebi za praćenjem partnera.

Šta je hlamidija?

Hlamidijsku infekciju izaziva bakterija Chlamydia trachomatis. Može zahvatiti:

• uretru
• grlić materice
• rektum
• ždrelo u zavisnosti od mesta izloženosti.

Veoma važna karakteristika hlamidijske infekcije jeste da često može proći bez simptoma. Kada simptomi postoje, mogu uključivati:

• peckanje pri mokrenju
• sekret
• genitalne tegobe
• bol u donjem delu stomaka kod žena
• druge simptome zavisno od lokalizacije infekcije.

Nelečena infekcija kod žena može dovesti do inflamatorne bolesti male karlice i povećati rizik od problema sa fertilitetom.

Šta je gonoreja?

Gonoreju izaziva bakterija Neisseria gonorrhoeae. Može zahvatiti:

• genitalni trakt
• uretru
• rektum
• ždrelo
• druge lokalizacije.

Kod nekih osoba izaziva izražene simptome, a kod drugih infekcija može biti bez simptoma. Mogu se javiti:

• peckanje pri mokrenju
• uretralni ili vaginalni sekret
• genitalni simptomi
• rektalne tegobe
• simptomi u ždrelu ili potpuno odsustvo simptoma.

Gonoreju ne treba lečiti nasumično antibioticima. Antimikrobna rezistencija Neisseria gonorrhoeae predstavlja ozbiljan globalni zdravstveni problem.

Šta je sifilis?

Sifilis je bakterijska polno prenosiva infekcija koju izaziva Treponema pallidum. Bolest prolazi kroz različite stadijume i može imati veoma različite manifestacije. U ranoj fazi može se pojaviti ranica koja često nije bolna. Kasnije se mogu pojaviti:

• osip
• promene na sluzokožama
• limfadenopatija
• drugi sistemski simptomi.

Nakon toga infekcija može ući u latentnu fazu bez očiglednih simptoma. Nelečeni sifilis može tokom vremena dovesti do ozbiljnih komplikacija. Posebno je značajan u trudnoći jer se infekcija može preneti na plod.

Šta je genitalni herpes?

Genitalni herpes najčešće izazivaju herpes simplex virusi – HSV. Može izazvati:

• bolne plikove
• ranice
• peckanje
• svrab
• bol
• ponavljane epizode bolesti.

Međutim, mnoge HSV infekcije mogu biti blage ili neprepoznate. Virus nakon infekcije ostaje u organizmu i može se ponovo aktivirati. Terapija može:

• ublažiti simptome
• skratiti trajanje epizode
• kod određenih pacijenata smanjiti učestalost recidiva
• smanjiti rizik prenosa u određenim okolnostima,

ali postojeća HSV infekcija se antivirusnom terapijom ne „izbacuje“ iz organizma.

Šta je HPV?

HPV – humani papiloma virus – predstavlja veliku grupu virusa. Neki tipovi mogu izazvati:

• genitalne bradavice – kondilome.

Drugi, visokorizični tipovi povezani su sa nastankom određenih prekanceroznih promena i karcinoma. Važno je razumeti: kondilomi i rak nisu isto. Tipovi HPV-a koji najčešće izazivaju genitalne bradavice razlikuju se od visokorizičnih tipova koji su najvažniji u nastanku malignih promena. HPV infekcija je veoma česta i veliki broj infekcija se spontano povuče zahvaljujući imunskom odgovoru organizma.

Da li kondilomi znače da imam rak?

Ne. Genitalne bradavice – kondilomi – same po sebi ne znače da osoba ima rak. Ipak, HPV kao grupa obuhvata i visokorizične tipove povezane sa određenim karcinomima. Zato procena, skrining i praćenje zavise od:

• pola
• uzrasta
• lokalizacije
• kliničkog nalaza
• drugih faktora rizika.

Može li HPV da postoji bez kondiloma?

Da. Osoba može imati HPV infekciju bez vidljivih genitalnih bradavica. Zato odsustvo kondiloma ne dokazuje da HPV infekcija ne postoji.

Šta je trihomonijaza?

Trihomonijazu izaziva protozoa Trichomonas vaginalis. Infekcija može biti bez simptoma. Kada simptomi postoje, mogu uključivati:

• vaginalni sekret
• iritaciju
• neprijatan osećaj
• peckanje pri mokrenju
• druge genitalne simptome.

Kod muškaraca simptomi mogu biti odsutni ili se može javiti uretritis.

Šta je Mycoplasma genitalium?

Mycoplasma genitalium je bakterija koja se prenosi seksualnim putem i može biti povezana sa:

• uretritisom kod muškaraca
• cervicitisom kod žena
• određenim drugim komplikacijama.

Posebno je važna kod perzistentnog ili rekurentnog uretritisa i cervicitisa u odgovarajućem kliničkom kontekstu. Zbog razvoja antimikrobne rezistencije terapiju ne treba birati nasumično.

Da li se PPI mogu dobiti oralnim seksualnim kontaktom?

Da. Određene infekcije mogu se preneti oralnim seksualnim kontaktom. U zavisnosti od infekcije i seksualne prakse mogu biti zahvaćeni:

• ždrelo
• genitalna regija
• rektum.

Zato izbor mesta sa kog se uzima uzorak za testiranje treba da odgovara mestu moguće izloženosti, a ne samo simptomima.

Ako nemam simptome, zašto bih se testirao?

Zato što mnoge PPI mogu biti asimptomatske. Testiranje bez simptoma može biti preporučeno kod određenih osoba na osnovu:

• uzrasta
• seksualne anamneze
• novih ili više partnera
• pola i seksualnih praksi
• trudnoće
• prethodne PPI
• poznate izloženosti
• drugih faktora rizika.

Ne postoji jedan isti raspored testiranja za sve ljude.

Kako se testiraju polno prenosive infekcije?

Ne postoji jedan test koji predstavlja kompletan odgovor na pitanje: „Da li imam neku polnu infekciju?“ U zavisnosti od sumnje, mogu se koristiti:

• urin
• vaginalni bris
• cervikalni bris
• uretralni uzorak
• rektalni bris
• bris ždrela
• uzorak iz aktivne promene
• krv.

Vrsta testa i mesto uzorkovanja zavise od:

• simptoma
• seksualne anamneze
• vrste kontakta
• vremena proteklog od moguće izloženosti
• infekcije na koju se sumnja.

Šta su PCR i NAAT testovi?

NAAT – nucleic acid amplification test – predstavlja veoma osetljivu molekularnu metodu kojom se otkriva genetski materijal određenog mikroorganizma. Ove metode imaju veoma važno mesto u dijagnostici infekcija kao što su:

• hlamidija
• gonoreja

i drugih infekcija kada postoji odgovarajuća indikacija i validiran test. Ali ni „PCR panel“ nije automatski potreban svakom pacijentu. Testiranje treba usmeriti prema kliničkoj situaciji.

Da li treba da uradim sve moguće testove?

Ne nužno. „Testirajte me na sve“ zvuči jednostavno, ali medicinski nije uvek tako. Različite infekcije imaju:

• različite testove
• različite optimalne uzorke
• različito vreme kada test može pouzdano detektovati infekciju
• različite preporuke za skrining.

Zato lekar na osnovu rizika i anamneze određuje koje testiranje ima smisla.

Kada posle rizičnog odnosa treba uraditi test?

Ne postoji jedan univerzalni odgovor. „Window period“ nije isti za svaku infekciju i svaki test. Ako se test uradi prerano, određena infekcija možda još neće biti pouzdano detektovana. Zato vreme testiranja zavisi od:

• moguće infekcije
• vrste testa
• vremena izlaganja
• postojanja simptoma.

Ako postoje simptomi, ne treba čekati određeni datum sa interneta – treba se javiti lekaru koji će proceniti šta treba uraditi odmah, a šta eventualno ponoviti kasnije.

Da li mogu sam da popijem antibiotik pre testiranja?

To nije dobra strategija. Nasumično uzimanje antibiotika može:

• biti potpuno pogrešna terapija
• otežati dijagnostiku
• nepotrebno izložiti pacijenta neželjenim efektima
• doprineti antimikrobnoj rezistenciji.

Posebno kod gonoreje i Mycoplasma genitalium antimikrobna rezistencija predstavlja važan problem. Antibiotik se ne bira prema tome šta je pomoglo prijatelju.

Ako ja imam PPI, da li partner mora da se leči?

Zavisi od infekcije. Kod određenih potvrđenih PPI procena, testiranje i/ili lečenje seksualnih partnera predstavlja važan deo terapije. Razlog nije traženje „krivca“. Razlog je:

• lečenje infekcije
• sprečavanje komplikacija
• sprečavanje ponovne infekcije
• prekid daljeg prenosa.

Kod hlamidije i gonoreje, na primer, partner management predstavlja važan deo lečenja.

Kada ponovo možemo imati seksualne odnose?

Odgovor zavisi od konkretne infekcije i terapije. Kod određenih bakterijskih infekcija potrebno je sačekati da:

• propisana terapija bude završena prema preporuci
• prođe preporučeni period
• simptomi nestanu
• odgovarajući partneri budu lečeni.

Zato pacijent treba da dobije jasnu instrukciju za konkretnu dijagnozu, a ne univerzalno pravilo za sve PPI.

Ako sam jednom izlečen, mogu li ponovo dobiti istu infekciju?

Kod mnogih PPI – da. Preležana i izlečena infekcija ne mora ostaviti zaštitni imunitet. Na primer, hlamidijska infekcija i gonoreja mogu se ponovo dobiti. Zbog toga je važno:

• lečenje partnera kada je indikovano
• poštovanje preporuka nakon terapije
• kontrolno ili ponovno testiranje kada je preporučeno
• prevencija novih infekcija.

Da li kondom potpuno štiti od svih PPI?

Kondomi značajno smanjuju rizik prenosa mnogih PPI kada se koriste pravilno i dosledno. Ali ne pružaju apsolutnu zaštitu od svake infekcije. Infekcije koje se mogu preneti kontaktom kože sa područjima koja kondom ne pokriva i dalje mogu biti prenete. Zato je kondom veoma važna, ali ne i jedina mera prevencije.

Postoje li vakcine protiv polno prenosivih infekcija?

Da. Vakcinacija ima veoma važnu ulogu u prevenciji nekih infekcija koje se mogu preneti seksualnim putem. Najvažniji primeri su:

• HPV vakcina
• vakcina protiv hepatitisa B.

O odgovarajućoj vakcinaciji treba razgovarati prema uzrastu, prethodnoj vakcinaciji i individualnim okolnostima.

Polno prenosive infekcije i trudnoća

Pojedine PPI mogu imati značajne posledice tokom trudnoće i mogu uticati na:

• trudnicu
• tok trudnoće
• plod
• novorođenče.

Zbog toga su određena testiranja deo prenatalne zaštite, dok se dodatna testiranja rade prema individualnom riziku i kliničkoj situaciji. Posebno je važno pravovremeno prepoznavanje i lečenje infekcija kao što je sifilis.

više o trudnoći u Opštoj bolnici Analife

Da li PPI mogu uticati na plodnost?

Neke nelečene polno prenosive infekcije mogu izazvati komplikacije reproduktivnog sistema. Na primer, hlamidija i gonoreja kod žena mogu dovesti do inflamatorne bolesti male karlice, koja može povećati rizik od:

• tubarnog infertiliteta
• vanmaterične trudnoće
• hroničnog karličnog bola.

To ne znači da svaka osoba koja je imala hlamidiju ili gonoreju postaje neplodna. Rano otkrivanje i odgovarajuće lečenje smanjuju rizik od komplikacija.

više o VTO, inseminaciji i BMPO u Opštoj bolnici Analife

Da li PPI znači da je partner bio neveran?

Dijagnoza PPI sama po sebi nije dokaz kada je infekcija nastala niti automatski dokazuje neverstvo. Različite infekcije imaju različit prirodni tok. Neke mogu dugo biti bez simptoma ili ostati neprepoznate. Zato medicinski razgovor treba da bude usmeren na:

• dijagnozu
• lečenje
• zaštitu zdravlja oba partnera
• sprečavanje daljeg prenosa,

a ne na donošenje zaključaka o partnerskom odnosu koje medicinski nalaz sam ne može da potvrdi.

Da li treba da se stidim pregleda?

Ne. Peckanje, sekret, ranica, kondilomi ili sumnja na PPI nisu razlog za odlaganje pregleda. Dermatovenerolog razgovara o ovim problemima kao o bilo kom drugom zdravstvenom problemu. Za lekara su pitanja o:

• seksualnim kontaktima
• partnerima
• načinu odnosa
• korišćenju zaštite
• prethodnim infekcijama

medicinski podaci. Ne postavljaju se da bi se pacijent osuđivao. Postavljaju se zato što mogu odrediti: koju infekciju treba tražiti, sa kog mesta uzeti uzorak i kako pacijenta pravilno lečiti.

Kako izgleda pregled dermatovenerologa?

Pregled počinje razgovorom o:

• simptomima
• njihovom trajanju
• prethodnim infekcijama
• terapijama koje je pacijent već koristio
• mogućoj seksualnoj izloženosti.

Zavisno od problema, lekar može pregledati:

• kožu
• genitalnu regiju
• vidljive promene
• sluzokože
• druge relevantne regije.

Nakon toga procenjuje koje testiranje je potrebno. Ne mora svaki pacijent da radi isti panel testova.

Kada treba što pre da se javite lekaru?

Pregled ne treba odlagati ako postoje:

• izražen bol u genitalnoj regiji
• bol ili otok testisa
• jak bol u donjem delu stomaka
• temperatura uz genitalne simptome
• genitalne ulceracije ili izražene bolne promene
• simptomi nakon poznatog kontakta sa osobom kojoj je potvrđena PPI
• simptomi tokom trudnoće
• naglo pogoršanje opšteg stanja.

Hitnost zavisi od kliničke slike, pa kod ozbiljnih simptoma treba potražiti odgovarajuću medicinsku procenu bez čekanja.

Polno prenosive infekcije u Opštoj bolnici Analife

Kod sumnje na polno prenosivu infekciju cilj nije da pacijent nasumično uradi desetine analiza ili popije antibiotik pre nego što znamo šta lečimo. Potrebno je utvrditi:

• koji simptomi postoje
• kakva je bila moguća izloženost
• koja mesta mogu biti zahvaćena
• koje testiranje ima smisla
• da li je potrebno lečenje
• da li partner treba da bude pregledan, testiran ili lečen
• kada je potrebna kontrola.

Bez stida. Bez osuđivanja. Bez terapije napamet.

više o dermatologiji i dermatovenerologiji u Opštoj bolnici Analife

Povezane oblasti dermatologije i Analife bolnice

Dermatologija – glavni HUB

Akne

Rozacea

Seboroični dermatitis

Psorijaza

Perioralni dermatitis

Lichen planus – lihen ruber planus

Opadanje kose i alopecija

Vitiligo

Fleke i poremećaji pigmentacije

Pigmentne lezije

Ožiljci

Tumori kože

Kada postoji medicinska povezanost:

Ginekologija

Trudnoća

VTO i inseminacija – BMPO

Najčešća pitanja o polno prenosivim infekcijama

Da li PPI uvek daje simptome?

Ne. Mnoge polno prenosive infekcije mogu biti bez simptoma ili imati veoma blage simptome.

Da li peckanje pri mokrenju znači da imam polnu bolest?

Ne nužno. Peckanje može imati više uzroka. Potrebni su anamneza, pregled i odgovarajuće testiranje.

Ako ja imam simptome, da li i partner treba kod lekara?

Kod sumnje ili potvrde određenih PPI procena, testiranje i/ili lečenje partnera mogu biti potrebni. To zavisi od konkretne infekcije.

Da li svaka genitalna promena znači PPI?

Ne. Psorijaza, lichen planus, dermatitis i druga dermatološka stanja takođe mogu zahvatiti genitalnu regiju.

Mogu li imati hlamidiju bez simptoma?

Da. Hlamidijska infekcija često može biti asimptomatska.

Mogu li se PPI preneti oralnim seksom?

Da. Određene PPI mogu se preneti oralnim seksualnim kontaktom i mogu zahvatiti ždrelo.

Da li jedan test može otkriti sve PPI?

Ne. Različite infekcije zahtevaju različite testove, uzorke i ponekad različito vreme testiranja.

Da li mogu preventivno da popijem antibiotik posle rizičnog odnosa?

Ne treba samoinicijativno uzimati antibiotike. Procena zavisi od konkretne izloženosti, infekcije i individualnog rizika.

Da li kondom štiti od svih polno prenosivih infekcija?

Kondom značajno smanjuje rizik mnogih PPI, ali ne pruža potpunu zaštitu od infekcija koje se mogu preneti kontaktom kože van područja koje kondom pokriva.

Da li kondilomi znače da imam rak?

Ne. Genitalne bradavice same po sebi ne znače da osoba ima rak. Različiti tipovi HPV-a imaju različit klinički značaj.

Da li se polno prenosive infekcije mogu ponovo dobiti?

Da. Nakon lečenja određenih PPI moguće je ponovo se inficirati.

Da li PPI automatski znači da je partner bio neveran?

Ne. Sama dijagnoza PPI ne određuje pouzdano kada je infekcija nastala i ne predstavlja automatski dokaz neverstva. 

Literatura:
https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/70/rr/rr7004a1.htm
https://www.who.int/news-room/