Povišen krvni pritisak i glavobolja

Imam potiljačne glavobolje, zujanje u ušima, zamućen vid, crvenilo i osećaj vrućine u glavi, skok krvnog pritiska
 

Potiljačna glavobolja, zujanje u ušima, zamućen vid, crvenilo i osećaj vrućine u glavi, često su simptomi povišenog krvnog pritiska i znak za obavezan kardiološki pregled.

Povišen sistolni, odnosno gornji srčani pritisak preko 140mmHg, i skok dijastolnog (donjeg krvnog pritiska) iznad 90mmHg, smatraju se hipertenzijom.

FAKTORI RIZIKA za arterijsku hipertenziju kao i neishranjenost srčanog mišića (anginu pektoris) i šećernu bolest su sledeći: genetska sklonost, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, povišene masnoće u krvi, stres. 

Povišen krvni pritisak

Povišen krvni pritisak je najčešća bolest od svih kardioloških oboljenja. Na žalost, vrlo često ostaje neotkrivena i nelečena, čak i godinama.

U početnoj fazi hipertenzije (faza labilne  hipertenzije), skokovi krvnog pritiska nisu svakodnevni, javljaju se povremeno, vezano za uticaj vremenskih prilika, visinu atmosferskog pritiska, uzimanje slane, masne i začinjene hrane, alkohola, konzumiranje cigareta i emotivni stres. Simptomi su vrlo blagi (potiljačne glavobolje, zujanje u ušima i sl.) ili nedostaju.

Osobe koje dugo vremena imaju nelečen visok krvni pritisak, često nemaju nikakve simptome, jer se organizam adaptirao. Međutim, šteta koju hipertenzija čini velikim i malim krvnim sudovima svih organa je ogromna.  Kaže se da ljudi ne umiru od hipertenzije, već od njenih posledica. A posledice su dramatične i ozbiljnje.

Posledice dugogodišnje nelečene hipertenzije su: akutni infarkt miokarda (srčani udar), infarkt mozga (moždani udar ili šlog), hronična bubrežna insuficijencija (popuštanje i slabost bubrežne funkcije sve do stadijuma kada je potrebna dijaliza).
 

Zato je vrlo važno obavljati kardiološke preglede bar jednom godišnje, naročito u slučaju pojave pomenutih simptoma. Jedino se pravovremenim lečenjem povišenog krvnog pritiska, mogu sprečiti posledice ove podmukle bolesti, koja se u medicini kao i šećerna bolest često naziva „ tihi ubica“.