Uspešno ste prijavljeni na našu mailing listu. Hvala!
Vaš komentar je poslat na odobrenje administratora. Hvala!

Artroskopija kolena

Artroskopija kolena

 

 

UPOZNAJTE SE VIŠE SA:

- Šta je artroskopija?

- Koja oboljenja i stanja se mogu lečiti artroskopijom?

- Kakva je priprema za artroskopiju?

- Kako se izvodi artroskopija?

- Koliko dugo traje oporavak nakon artroskopije?

- Koje su moguće komplikacije artroskopije?

 

Šta je artroskopija?

Artroskopija je minimalno invazivna alternativa standarnim otvorenim hiruškim tehnikama u ortopediji. U svetu predstavlja najčešće izvođenu ortopedsku hirušku proceduru koja je dovela do jednog od najvećih napredaka u ortopedskoj hirurgiji 20. veka.

 Artroskopija je najsavremenija ortopedska hirurška procedura tokom koje se, kroz minijaturne rezove u zglob uvode kamera i specijalni instrumeti za dijagnostikovanje i hirurško rešavanje problema zgloba.

Tokom artroskopije zglob se minimalno otvara! Samim tim mogućnost infekcije ili komplikacija je svedena na minimum, za razliku od klasičnih operacija velikih zglobova, gde su komplikacije znatno češće i ozbiljnije.

 

Minimalno invazivna operacija dovodi do manjeg postoperativnog oticanja i smanjenja bolova, od otvorenih tehnika, a takođe smanjuje rizik od komplikacija i omogućuje brži oporavak. Artroskopija je evoluirala iz dijagnostičkog alata u terapijsku proceduru koja može da tretira širok spektar povreda i poremećaja lokomotornog sistema.

 

U početku je krenula sa procderama na zglobu kolena a danas se primenjuje kod svih većih zglobova (kuk, koleno, skočni zglob, ručni zglob, rame i lakat). Najveću primenu ima u sportskom traumatizmu gde je prvo dovela do diagnostikovanja novih stanja i oboljenja, a kasnije i razvoja rekonstrutivnih intervencija, tako da se danas neke otvorene hiruške tehnike praktično više i ne rade.

 

Artroskopija je prvi izbor za operativno rešavanje problema kolena, naročito kod sportista i mlađih ljudi.

 

- Posle artroskopije najčešće nije potrebno ležanje u bolnici.

- Artroskopija se može izvoditi pod analgosedacijom, spinalnom, regionalnom ili lokalnom anestezijom.

- Nema rezova, nema oziljaka. U artroskopiji se napravi nekoliko minijaturnih hirurških rezova, od oko 5mm, sa obe strane zgloba

- Lekar koji izvodi artroskopiju je obično ortoped-hirurg.

- Pacijent posle procedure može da ide kući.

 

Artroskopija se izvodi pomoću artroskopa - cevčice sa optičkim vlaknom i sočivom. Artroskop se uvodi u zglob kroz male hirurške rezove na koži, a kako je povezan sa video kamerom, unutrašnjost zgloba se prati na monitoru. Veličina artroskopa zavisi od veličine zgloba koji se pregleda. Koleno se, na primer, pregleda pomoću artroskopa prečnika 5mm. Postoje mali artroskopi, od svega 0,5mm u prečniku, koji se koriste na malim zglobovima poput ručnog zgloba.

 

Ako se pored pregleda zgloba artroskopom izvodi i operacija, procedura se zove artroskopska hirurgija. Mnogo procedura može da se izvede na ovaj način. U odnosu na tradicionalne hirurške procedure, artroskopska hirurgija manje oštećuje tkivo, podrazumeva manji bol i brži oporavak.

 

Koleno

To je bio zglob od koga je krenula evolucija artroskopije od dijagnostičkog alata ka terapeutskom alatu. Danas se smatra standarnom hirurgijom kolena tako da se praktično otvorena hirurgija mekotkivnih struktura zgloba više ne radi.

Menisci kolena, polu mesečasti hrskavičavi amortizer izmedju zglobnih površina, bio je u fokusu prvih artroskopija kolena . Raksid meniskusa jedna od najčešćih mekotkivnih povreda kolena koja dovodi bolova, blokada, ograničenja pokreta. Ranija otvorena hirurgija kada se radila totalna meniscektomija , sem dužeg oporavka i većih bolova, pokazala se kao loša jer je dovodila do bržeg propadanja zgloba – gonarthrosis . Upotreba artroskopije pokazala je da parcijalna menisektomije kod raskida meniskusa daje bolji kratkoročni i dugotrajni funkcionalni rezultat sa manje degenerativnih  promene nego kod totalne menisektomije .

 

  

 

 

                          

Artroskopska operacije meniskusa  je danas najčešče izvođena artroskopska intervencija. Određeni raskidi meniskusa mogu se i ušiti, što se takođe radi artroskopski, a usavršene su i tehnike transplantacije meniskusa.

Sledeća najčešća sportska povreda kolena je raskid prednje ukrštene veze. Nekada je ova povreda predstavljala kraj karijere za profesionalnog sportistu. Danas se raskid kako prednje tako i zadnje ukrštene veze može jako uspešno rekonstruisati bez otvaranja kolena pod kontrolom artroskopa . Takve procedure sada dozvoljava svim sportistima, od rekreativaca do profesionalaca, da se uz odgovarajuću rehabilitaciju vrate na nivo aktivnosti pre povrede.

 

Artroskopska hirurgija kolena može biti:

- Dijagnostička artroskopija

- Artroskopsko rešavanje raskida meniskusa (sutura, parcijalna menisektomija)

- Odstranjenje slobodnih zglobnih telas

- Rešavanje hondralnih defekata (debridman, tehnika mikrofraktura)

- Sinvijektomija i sekcija sinovijalnih plika

* Rekonstruktivne operacije kolena:

  - Plastika prednje ukrštene veze

  - Plastika zadnje ukrštene veze

  - Rekonstrukcija medijalnog patelofemoralnog ligamenta

 

To je bio zglob od koga je krenula evolucija artroskopije od dijagnostičkog alata ka terapeutskom alatu. Danas se smatra standarnom hirurgijom kolena tako da se praktično otvorena hirurgija mekotkivnih struktura zgloba više ne radi.

Menisci kolena, polu mesečasti hrskavičavi amortizer izmedju zglobnih površina, bio je u fokusu prvih artroskopija kolena . Raksid meniskusa jedna od najčešćih mekotkivnih povreda kolena koja dovodi bolova, blokada, ograničenja pokreta. Ranija otvorena hirurgija kada se radila totalna meniscektomija , sem dužeg oporavka i većih bolova, pokazala se kao loša jer je dovodila do bržeg propadanja zgloba – gonarthrosis  Upotreba artroskopije pokazala je da parcijalna menisektomije kod raskida meniskusa daje bolji kratkoročni i dugotrajni funkcionalni rezultat sa manje degenerativnih  promene nego kod totalne menisektomije

 

Artroskopska operacije meniskusa  je danas najčešče izvođena artroskopska intervencija. Određeni raskidi meniskusa mogu se i ušiti, što se takođe radi artroskopski, a usavršene su i tehnike transplantacije meniskusa.

Sledeća najčešća sportska povreda kolena je raskid prednje ukrštene veze. Nekada je ova povreda predstavljala kraj karijere za profesionalnog sportistu. Danas se raskid kako prednje tako i zadnje ukrštene veze može jako uspešno rekonstruisati bez otvaranja kolena pod kontrolom artroskopa (Sl.3). Takve procedure sada dozvoljava svim sportistima, od rekreativaca do profesionalaca, da se uz odgovarajuću rehabilitaciju vrate na nivo aktivnosti pre povrede.

Pored pomenutih, brojne druge indikacije za artroskopiju kolena i stalno se proširuju:

  • odstranjenje slobodnih zglobnih tela
  • zapaljenje sinovije kolena (sinovitis)
  • rešavanje problema kod nestabilnosti i loše pozicije čašice
  • početne degenerativne promene i oštećenja zglobnih površina
  • postraumatska stanja sa prelomom koji zahvata zglobnu površinu
  • infekcija zgloba

 

Danas možemo ređi da se sem veštačkog zgloba (endoproteze kolena) i nekih kompleksnih preloma sve druge hiruške intervencije na kolenu mogu uraditi endoskopski.

Kakva je priprema za artroskopiju?

Artroskopija je procedura pri kojoj se ne očekuje gubitak krvi i generalno se ne povezuje sa komplikacijama. Ipak, celokupno zdravlje paciijenta se uzima u obzir prilikom biranja kandidata za artroskopiju. Najvažnije je da pacijent može da podnese anesteziju koja se koristi tokom procedure. Pacijent ne bi smeo da ima problema sa srcem, bubrezima, jetrom i plućima. Ukoliko postoje problemi sa srcem ili emfizem, trebalo bi optimizovati stanje pacijenta pre operacije. Pacijenti koji su na antikoagulantima trebalo bi da prilagode terapiju operaciji. I ostali zdravstveni problemi, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, moraju biti pod kontrolom pre operacije.

 

Predoperativni pregled pacijenta obično uključuje fizički pregled, analize krvi i urina. Kardiološki pregled  EKG i rendgen pluća. Svaki znak postojeće infekcije obično odlaže artroskopiju, ukoliko se ne radi o mogućoj infekciji zgloba.

 

Kako se izvodi artroskopija?

Artroskopija se najčešće izvodi bez hospitalizovanja pacijenta. Tip anestezije koji će se koristiti zavisi od zgloba koji se pregleda i zdravstvenog stanja pacijenta. Artroskopija se može izvesti pod totalnom, spinalnom ili epiduralnom anestezijom, regionalnom blokadom ili čak lokalnom anestezijom. Na strani zgloba se pravi hirurški rez kroz koji se potom uvodi artroskop. Ukoliko je potrebno da se koriste drugi instrumenti da bi se određene strukture bolje videle, prave se dodatni rezovi kroz koje se ti instrumenti uvode. Kod artroskopske hirurgije, kroz dodatne male rezove se uvode instrumenti kojima se isecaju, odstranjuju ili ušivaju oštećene strukture. Po završetku procedure, artroskop se izvlači, rezovi se ušivaju i previju sterilnim zavojem.

 

Koliko traje oporavak nakon artroskopije?

Neosredno posle operacije pacijent se oseća pospano zbog delovanja anestezije. Ukoliko je potrebno, daju se lekovi protiv bolova. Ako se procedura obavlja pod lokalnom anestezijom, moguće je da nema nikakvih bolova. Kada se koriste epiduralna ili regionalna anestezija, normalan je osećaj utrnulosti i slabosti koji popuste pre nego što pacijent bude pušten kući.

 

Hirurški rezovi koji se prave za potrebe procedure su mali. Obično se pravi jedan ili više rezova od po 5mm sa obe strane zgloba, koji se posle previju. Zavoj može upiti nešto tečnosti od dreniranja rana, a trebalo bi ga skinuti isključivo po odluci lekara. Prvih nekoliko dana nakon operacije treba paziti da zavoj ostane suv. Pacijent mora odmah da obavesti lekara ako oseti neobičan bol u zglobu, u slučaju otoka, crvenila ili osećaja toplote, kao i u slučaju povrede tog zgloba.

 

Nekoliko dana nakon artroskopije pacijentima se savetuje da odmaraju sa podignutim zglobom, i da stavljaju ledene obloge kako bi smanjili otok i bol. Posle operacije se postepeno uvode vežbe koje će ojačati mišiće oko zgloba i sprečiti kontrakture okolnog mekog tkiva. Cilj je ponovno postizanje stabilnosti, opsega pokreta i snage zgloba brzo, ali bezbedno, dok se istovremeno sprečava rast ožiljačnog tkiva. Ovaj program je esecijalni deo procesa oporavljanja kako bi se postigao optimalni ishod procedure.

 

Vremenom je proizvodnja sve kvalitetnije fiber-optičke opreme omogućila razvoj minijaturne artroskopije.  Sada je moguće izvesti artroskopiju i na malim zglobovima. Artroskopija je tako postala važno sredstvo u artroskopskoj hirurgiji, a njena uloga će nastaviti da raste razvojem artroskopskih instrumenata.

 

Koje su moguće komplikacije artroskopije?

Moguće komplikacije su retke, a uključuju krvarenje unutar zgloba i infekciju zgloba, kao i nuspojave anestezije.

 

 

 

Zaključak

 

Arthroskopska hirurgija je donela najveći napredak ortopedske hirurgije dvadesetok veka. Ponudila je minimalno invazivni pristup uz maksimalnu vizuelizaciju zgloba naspram širokih incizija i otvorenog pristupa. Samim tim smanjena je operativna trauma kao i komplikacije operativnog lečenja a rehabilitacija je znatno brža. To je imalo uticaja i na socialno ekonomski status jer se pacijenti znatno brže vraćaju radnoj aktivnosti.  Upotrebom ove metode unapređena su saznanja o zglobnoj patologiji, a uvedene su i nove terapijske procedure za rešavanje patoloških promena koje nisu bile poznate. Takođe artroskopska hirurgija je oblast ortopedije koja se najviše razvijala u zadnjih 100 godina a smatra se da će to biti i oruće značajno za budući razvoj ortopedske hirurgije.

 

Postavite pitanje ili komentar Komentari (0)



 

Finansiranje i Kreditiranje

Za usluge Opšte Bolnice Analife možete plaćati na više načina.

Načini Plaćanja

Za usluge Opšte Bolnice Analife možete plaćati na više načina.

Zakazivanje pregleda

Ponedeljak-petak od 09-20h
Subotom od 09-15h

Adresa

Opšta Bolnica Analife
Skadarska 5
(Zemun), Beograd

bolnica@analife.rs zakaži online