A PHP Error was encountered

Severity: Notice

Message: Undefined variable: home_page

Filename: include/header.php

Line Number: 100

Uspešno ste prijavljeni na našu mailing listu. Hvala!
Vaš komentar je poslat na odobrenje administratora. Hvala!

Aiss. dr sci.med. Jelena Micić

spec. ginekologije i akušerstva

dr Zoran Vilendečić

spec.ginekologije i akuserstva i citologije ginekologija

Vantelesna Oplodnja

Posmatranje razvoja embriona kamerom Time laps Vitrolife u Bolnici Analife. Gledajmo stvaranje novog života !!!!!

Nevidljivo, oku skriveno čudo prirode, uz pomoć specijalne „time lapse“ kamere, odvija se pred našim očima.

Zahvaljujući Primo Vision Time Lapse sistemu monitoringa koji je instaliran u inkubatoru, sada imamo mogućnost da, zajedno sa budućim roditeljima, nadgledamo svaku fazu rasta i razvoja embriona, a da im uopšte ne smetamo.

Ako znamo da je inkubator veštačka materica u kojoj se pod kontrolom ugljen-dioksida i kiseonika pokušava „imitirati“ prava materica, onda je i laiku jasno da svako otvaranje vrata inkubatora, uzimanje "sudića" sa embrionima i njihovo stavljanje pod mikroskop radi određivanja faze razvoja, predstavlja stres za embrione i može da remeti proces stvaranja novog života.

OB Analife je uvela sistem „Time Lipse“ kamera koje omogućavaju emriologu da prati, izdvaja, analizira i na kraju donosi odluku koji su embrioni najbolji, da bi se određenog momenta u procesu embriotrensfera vratili u prirodnu matericu. Tokom celog procesa kontrole embrioni ostaju u inkubatoru, zaštićeni od potencijalnog stresa kojem su izloženi bez primene ovog najsavremenijeg načina monitoringa.
 


 

Usluge

Histeroskopija

Histeroskopija

Savetovalište za sterilitet

Dobro došli u savetovalište za sterilitet /infertilitet

Ispitivanje neplodnosti

...morate znati koliko posvećenosti je potrebno sa naše i vaše strane.

Ispitivanja kod žene

Koji su uzroci ženske neplodnosti?

Moj problem je

Zalihe humanih oocita

ZALIHE HUMANIH OOCITA – NEPOVRATNA RETROGRESIJA kontra NEO-OOGENEZI - novi koncepti u histologiji -

Institut za ginekologiju i akušerstvo KCS, Beograd

Apstrakt:

Poslednjih 10-ak godina revidirane su neke od standardnih postavki klasične histologije i biologije ćelije: postojanje tkiva i organa koji se ne regenerišu, terminalna diferenciranost određenih ćelijskih tipova i organa, definitivni postnatalni prestanak deoba određenih ćelijskih tipova. Kako je tehnologija omogućila precizne eksperimente sa obeležavanjem i praćenjem pojedinačnih ćelija, detektovanje transdiferencijacije ćelija, ostvaren je nešto radikalniji pomak u tumačenju ćelijske organizacije (na nivou same ćelije i višim nivoima). Sazrevanje ideje o suštinskoj plastičnosti ćelija i tkiva uz odgovarajuće materijalne dokaze baca novo svetlo na „dogmu“ o nenarušivosti građe i plana organizma. Organima se priznaje sposobnost samoobnove, mobilizacijom sopstvenih „stem“ ćelija kao i cirkulirajućih „stem“ ćelija kosne srži, uz posredovanje ćelija imunog sistema (jetri i koži „pridružuju se“ mozak, srce, bubreg...)

Paralelno sa novim konceptima u histologiji, desila se i, više nego potrebna, korekcija nekih postulata molekularne biologije: terminalno diferencirana ćelija definisana specifičnom kombinacijom transkribovanih i blokiranih gena, sudbina ćelije predeterminisana određenim setom transkripcionih faktora, „nepovratno“ isključeni geni...

Kako se ova „nova sinteza“ odražava na oblast reproduktivne biologije i u kojoj meri će pomoći u tumačenju mehanizama očuvanja reproduktivne funkcije? Da li se u novim saznanjima nazire i dobrobit za ART pacijenta?

Sudbina ćelija koje nas prevode iz generacije u sledeću izuzetna je i sa embrionalne i sa evolutivne tačke gledanja. Polne ćelije su prva determinisana embrionalna ćelijska linija. Prekursori budućih gameta potiču iz epiblasta (budući ektoderm!) odakle migriraju, dele se i putuju kroz zid žumancetne kese (spoljni endoderm!), zatim preko vitelinske i dorzalne mezentere do gonadnog nabora (mezoderm!) gde indukuju razvoj gonada. Preko polno indiferentne faze, rast i razvoj gonada završava formiranjem ovarija ili testisa. Standardno za ženke sisara, masovna proliferacija budućih oocita završava se u fetalnom periodu, kada ćelije ušavši u mejozu zastaju u profazi.

Evolutivno, polna ćelija je i prva ćelijska specijalizacija, te je značaj zaštite tog i takvog zaloga kontinuiteta generacija vodio pojavi ćelija sa zaštitnom i nutritivnom funkcijom. Dalje usložnjavanje višećelijskog života praćeno je sve efikasnijom spregom ovih funkcija. Kako je onda moguće da čovek, visoko na lestvici kičmenjaka, luksuzna forma života koja u sledeću generaciju ulaže po 20 i više godina, poseduje tako jedinstven retrogresivan reproduktivni mehanizam? Mehanizam koji onom polu koji je nosilac reproduktivog kapaciteta zajednice ne ostavlja drugu mogućnost - do stalnog, više-manje izraženog gubitka reproduktivne moći. Pri tom je celokupna zaliha potencijalnih oocita zaustavljena u profazi Mejoze-I. Nasledni materijal je tada vidno nekondenzovan i takav ostaje izložen svekolikim štetnim uticajima okoline, narednih 15, 20, 30...40 godina. Da li je ovakav scenario adaptivan? Da li i jajnik zaslužuje „reviziju“?

Od 2004. tim Bukovskog otvara mogućnost, a potom, sukcesivno, iznosi i dokaze de nuovo formiranja primarnih folikula unutar adultnog jajnika čoveka. Više timova se otada posvetilo bilo potvrđivanju bilo osporavanju početne ideje, nastavljeni su eksperimenti koji su ranije potvrdili ovaj fenomen kod majmuna i miševa (smatran je izuzetkom od pravila!), da bi se danas moglo govoriti o potvrđenoj neo-oogenezi unutar adultnog humanog ovarijuma. Tako bi stvarne zalihe primarnih folikula u adultnom jajniku bile dinamična, a ne statična populacija. Mehanizam neogeneze prim.folikula je mezenhimsko-epitelna tranzicija mezenhimalnih ćelija unutar tunica albuginea (TA). Preko faze formiranja novih ploča ovarijalnog površinskog epitela (OSE), TA-matične ćelije diferenciraju se u dva pravca: primitivne granuloza i oocitolike ćelije. „Granuloza“ i „oocit“ fenotip potvrđeni su imunohistohemijski. Na nivou jajnika u dubljim oblastima korteksa uočene su ovalne strukture tipa „ovarijum unutar ovarijuma“.

Periodično obnavljanje oocita i folikula bi u izvesnoj meri zamenjivalo ostarele primarne folikule, opadajući u kasnim 30-tim, do potpunog prestanka u kasnijem dobu. Na taj način bi se osigurali gameti sa novom, neoštećenom DNK, pri čemu je adaptivna dobrobit očigledna. Dodatno, statistička analiza variranja broja primarnih folikula žena od 0 do 50 godina pokazuje prvo značajnije opadanje u grupi od 18 - 24 god., plato bez statistički značajnog opadanja broja tokom 20 godina optimalnog reproduktivnog perioda (od 18 do 38 ± 4.1 SD y), i značajno niže brojke u grupi od 40 – 50 god.

Iako su ova saznanja donela mnogo novih pitanja, jedno od njih ne bi trebalo biti - da li će ART praktičari imati koristi od njih. Koje su mogućnosti za terapijsku intervenciju na nivou jajnika? Da li su krioprezervacija kortikalnog tkiva, kultivacija i produkcija folikula in vitro - pravac koji obećava? Da li je to obnova jajnika transplantacijom gajenih folikula, ili in vitro maturacija novoformiranih oocita? Da li novonastale oocite funcionalno dozrevaju i dostižu kompentenciju za vođenje razvića? Da li i minimalna transplantacija može „pobuditi“ jajnik sa preranim zastojem funkcije ili odložiti menopauzu nekoliko godina?

Odgovore na ova pitanja danas nemamo, pa bi na kraju valjalo prizvati parafraziranu Ajnštajnovu misao: „Ljudsko znanje napreduje novim pitanjima, a ne novim odgovorima na već postavljena pitanja! "

REFERENCE / LITERATURA:

  • Bukovsky A, Gupta SK, Virant-Klun I, Upadhyaya NB, Copas P, Van Meter SE, Svetlikova M, Ayala ME, Dominguez R: Study origin of germ cells and formation of new primary follicles in adult human and rat ovaries. Methods Mol Biol. 450:233-65, 2008
  • Carlsson IB: Regulation of Human Ovarian Folliculogenesis in vitro, PhD Thesis, Karolinska Institutet, 2008
  • Cant M A , Johnstone R A: Reproductive conflict and the separation of reproductive generations in humans. PNAS vol 105 no14 pp 5332 -5336, 2008
  • Chuva de Sousa Lopes SM, Hayashi K, Surani MA: Proximal visceral endoderm and extraembryonic ectoderm regulate the formation of primordial germ cell precursors. BMC Developmental Biology, 7:140, 2007
  • Bukovsky A, Copas P, Virant-Klun I : Potential new strategies for the treatment of ovarian infertility and degenerative diseases with autologous ovarian stem cells. Expert Opin Biol Ther. 6 Apr 6(4):341-65, 2006
  • Wu JM, Zelinski MB, Ingram D K, Ottinger MA: Ovarian Aging and Menopause: Current Theories, Hypotheses,and Research Models. Exp Biol Med 230:818–828, 2005
  • Hussein MR: Apoptosis in the ovary: molecular mechanisms. Hum Reprod Update.11(2):162-77, 2005
  • Bukovsky A, Caudle MR, Svetlikova M, Upadhyaya BN: Origin of germ cells and formation of new primary follicles in adult human ovaries. Reprod Biol and Endocr 2:20, 2004
  • de Bruin J P, Dorland M, Spek E R, Posthuma G, van Haaften M, Looman C W N, Velde E R: Age-Related Changes in the Ultrastructure of the Resting Follicle Pool in Human Ovaries. Biol of Reprod 70, 419–424, 2004
  • Johnson J, Canning J, Kaneko T, Pru JK, Tilly JL: Germline stem cells and follicular renewal in the postnatal mammalian ovary. Nature Mar 11;428(6979) 145-50, 2004

    NAPOMENA: ORALNA PREZENTACIJA; mini-revijalni rad

SKINITE POWER POINT PREZANTACIJU!

Koji Vam je procenat uspešnosti

NASLOV: KOJI VAM JE PROCENAT!? – Upotreba i razumevanje IVF statistike

AUTORI: Vesna Stanković, Prof Dr Ivan Tulić, Prof Dr Nebojša Radunović – Institut za ginekologiju i akušerstvo KCS, Beograd

Ubrzani razvoj biomedicinskih nauka, prateće tehnologije, “na klik” dostupnost nezamislive količine informacija, koliko god da su povećale kvalitet našeg života per se te olakšale razmenu znanja, sa sobom nose i teret dezinformisanja – informacijama.

Realna ocena stručno-naučne tačnosti publikovanih kliničkih rezultata, zaključivanje o vrednosti i suštini istih, nije jednostavna ni praktičarima i iskusnim stručnjacima iz iste oblasti, dok šira javnost i zvaničnici zaduženi za nadzor rada i regulaciju propisa mogu imati još veće dileme i nedoumice. I u oblasti lečenja infertiliteta, ovaj raskorak kao takav odavno je prepoznat, diskutovan žustro od kliničara i ART eksperata, konsultovani su nezavisni stručnjaci za statistiku i udruženja pacijenata. Baš kao i druge biomedicinske discipline i polje infertiliteta pritisnuto je težinom pitanja: “Koji vam je procenat uspeha?”

Načini na koji se konkretni uspeh tretmana infertiliteta, npr.ishod IVF-a, može prikazati su višestruki, zahtevaju transparentne i nedvosmislene, ali, nažalost, kompleksne i brojne ulazne parametre. Kao standardni metod prezentacije rezultata koristi se statistička obrada populacionog uzorka. Nije neobično, posle svega, da u oblasti koja zahteva izuzetno predan i dugotrajan timski rad, standardizovane metode, vrhunsku opremu i imperativ “up-date” edukacije osoblja, naiđemo na oglas klinike koja postiže rezultate “dvostruko bolje od drugih” u tom regionu. ÄŒinjenica je da se uspešnost IVF programa može prikazati gotovo bilo kojim brojem “poželjnim za javno mnjenje”. Mada široko poznata u stručnim krugovima, nezvanično priznata od lidera IVF-a, široj javnosti ovakva interpretacija je zapravo nejasna.

U godini u kojoj je donesen zakon o BMPO i neposredno pre formiranja Nacionalnog registra za postupke BMPO, neohodno je skrenuti pažnju na mane i vrline samog sistema prezentovanja rezultata u ovoj oblasti. Našoj zemlji predstoji ulazak u red onih koje raportiraju ART rezultate u potpunosti i po precizno utvrđenim protokolima i rokovima. Cilj ove prezentacije je da prodiskutuje same mehanizme koji finalnu statistiku rezultata mogu učiniti „manipulabilnom“. Navedeni, i javno dostupni, primeri ilustrovaće samu mehaniku procesa obrade rezultata, i sa namerom da se akcenat stavi na brojeve, nikako imena.

Pretpostavka je da se za potrebe javnog publikovanja statistika uspeha IVF programa „maksimizuje“. Imajući na umu da statistika barata podacima o populaciji, osnovni mehanizam kojim se prikaz rada može učiniti vanredno dobrim je – kontrola populacionih podataka. Kumulativni efekat sistematskog delovanja u ovom pravcu može biti ogroman. Selekcija pacijenata je bazni mehanizam ovakve strategije i to kombinacija pozitivnih i negativnih selekcionih kriterijuma. Benefit je da se statistički prijavljena populacija obogati „boljim“ pacijentima. Dodatni potezi koji prate ovakav pristup su posebni pozitivni selekcioni kriterijumi (rani ulazak para u IVF program, diskont paketi za određene pacijente), uvođenje kategorije „research“ pacijenata, korištenje liste čekanja i planskog odlaganja starta ciklusa te reklasifikacija ciklusa. Po završetku IVF postupka moguće je dodatno poboljšati uspešnost kombinacijom prenosa velikog broja embriona uz obeshrabrivanje krioprezervacije, kao i modifikacijom završne statističke obrade (ukoliko zatrudni pacijent izostavljen iz uzorka vraća se u statistički raportiranu populaciju, „lost to follow up“ pacijenti sa βHCG potvrdom trudnoće se mogu ubrojati u uspeh itd.)

S obzirom da se IVF rezultati razlikuju znatno zavisno od toga koji se parametri koriste za izražavanje uspeha, neophodan je pažljiv odabir optimalnog numeratora i denominatora za standardizovano prikazivanje uspeha programa BMPO, pre svega na nacionalnom nivou. Zamenom klasične paradigme - stope trudnoća po ET (koja gotovo uvek probija magičnih 30% pa i 40%) i stope TR/aspiraciji ili započetom ciklusu, odnosom koji se fokusira na tretman u celini. To bi moglo biti terminsko rođenje jedne bebe po započetom tretmanu, pa čak i u određenom vremenskom okviru. Ovakav pristup je saglasan sa kombinovanom strategijom blažih stimulacija sa ET 1 do 2 embriona. I pored blagog pada u % trudnoća po ciklusu, moguće je dobiti isti total trudnoća, za isti period vremena, uz slične troškove i mnogo niži stepen stresa i rizika po zdravlje pacijenata.

Ostaje da se vidi da li će kod državnih zvaničnika i pozvanih autoriteta iz oblasti asistirane reprodukcije biti dovoljno mudrosti i dobre volje da se nacionalna strategija lečenja infertiliteta uklopi u evropsku regulativu, da se izbegnu zamke složenog sistema koji je i u razvijenim zemljama u stalnom balansiranju i modifikaciji, i ne zaboravi krajni cilj – dobrobit parova suočenih sa infertilitetom u, priznajmo, siromašnoj, zemlji.

Reference:

1. Schoysman, R. Hum Reprod vol.11 no.4 pp.695-697, 1996
2. Schulman, J.D. Hum Reprod vol.11 no.4 pp.697-699, 1996
3. Olivennes, F. and Frydman, R., Hum Reprod vol.11 no.4 pp.699 -700, 1996
4. Min J.K., Breheny S.A., MacLachlan V. and Healy D.L. Hum Reprod Vol.19, No.1 pp. 307, 2004
5. Heijnen, E.M.E.W., Macklon, N.S. and Fauser, B.C.J.M., Hum. Reprod. Adv.Access, June 24, 2004, pp.1-3
6. ART in Europe, 2004: results generated from European registers by ESHRE, Hum Reprod Vol.23, No.4 pp. 756–771, 2008
7. Looking beyond Fertility Clinic Success Statistics, web portal: http://fertilitysuccessrates.com/index.html
8. Zakon o BMPO (Biomedicinski potpomognutom oplođenju) i Predlog zakona o BMPO sa obrazloženjem, www.parlament.sr.gov.yu

Napomena: oralna prezentacija - posebno saopštenje

SKINITE POWER POINT PREZANTACIJU!

ZALIHE HUMANIH OOCITA – NEPOVRATNA RETROGRESIJA kontra NEO-OOGENEZI

Komentari (0)


Finansiranje i Kreditiranje

Za usluge Opšte Bolnice Analife možete plaćati na više načina.

Načini Plaćanja

Za usluge Opšte Bolnice Analife možete plaćati na više načina.

Zakazivanje pregleda

Ponedeljak-petak od 09-20h
Subotom od 09-15h

Adresa

Opšta Bolnica Analife
Skadarska 5
(Zemun), Beograd

bolnica@analife.rs