A PHP Error was encountered

Severity: Notice

Message: Undefined variable: home_page

Filename: include/header.php

Line Number: 100

Uspešno ste prijavljeni na našu mailing listu. Hvala!
Vaš komentar je poslat na odobrenje administratora. Hvala!

Ortopedija - Artroskopija

- UNUTRASNJOST ZGLOBA KAO NA DLANU
- ZGLOB SE NE OTVARA - NEMA ZATVARANJA RANE

- MINIMALNO OSTECENJE TKIVA
- MANJI BOLOVI
- BRŽI OPORAVAK
- ISTI DAN IDETE KUCI

SA NASIM SPECIJALNIM “ROBOTIMA FIZIOTERAPEUTIMA” OPORAVAK POSLE ARTROSKOPIJE  MERI  SE DANIMA A NE MESECIMA KAO KOD KLASICNE FIZIKALNE TERAPIJE.
 

UPOZNAJTE SE VIŠE SA:



 

Sta je artroskopija?
Artroskopija je najsavremenija ortopedska hirurška procedura tokom koje se, kroz minijaturne rezove, u zglob uvode kamera i specijalni instrumeti za dijagnostikovanje i hirurško rešavanje problema zgloba.

Tokom artroskopije zglob se minimalno otvara!!! Samim tim mogućnost infekcije ili komplikacija je svedena na minimum, za razliku od klasičnih operacija velikih zglobova, gde su komplikacije znatno češće i ozbiljnije.

Artroskopija je prvi izbor (zlatni standard) za operativno rešavanje problema ramena, lakta, kolena i skočnog zgloba, naročito kod sportista i mlađih ljudi.

- Posle artroskopije najčešće nije potrebno ležanje u bolnici.
- Artroskopija se može izvoditi pod  analgosedacijom, spinalnom, regionalnom ili lokalnom anestezijom.
- Nema rezova, nema oziljaka, U artroskopiji se napravi nekoliko minijaturnih hirurških rezova, od oko 5mm, sa obe strane zgloba
- Lekar koji izvodi artroskopiju je obično ortoped-hirurg.
- Pacijent posle procedure može da ide kući.

Artroskopija se izvodi pomoću artroskopa- cevčice sa optičkim vlaknom i sočivom. Artroskop se uvodi u zglob kroz male hirurške rezove na koži, a kako je povezan sa video kamerom, unutrašnjost zgloba se prati na monitoru. Veličina artroskopa zavisi od veličine zgloba koji se pregleda. Koleno se, na primer, pregleda pomoću artroskopa prečnika 5mm. Postoje mali artroskopi, od svega 0,5mm u prečniku, koji se koriste na malim zglobovima poput ručnog zgloba.

Ako se pored pregleda zgloba artroskopom izvodi i operacija, procedura se zove artroskopska hirurgija. Mnogo procedura može da se izvede na ovaj način. U odnosu na tradicionalne hirurške procedure, artroskopska hirurgija manje oštećuje tkivo, podrazumeva manji bol i brži oporavak.

 

Koja oboljenja i stanja se leče artroskopijom?

Artroskopska hirurgija velikih zglobova


Koleno
- dijagnostička artroskopija
- artroskopsko rešavanje raskida meniskusa (sutura, parcijalna menisektomija)
- odstranjenje slobodnih zglobnih telas
- rešavanje hondralnih defekata (debridman, tehnika mikrofraktura)
- sinvijektomija i sekcija sinovijalnih plika

  • Rekonstruktivne operacije kolena:
    • plastika prednje urštene veze
    • plastika zadnje ukrštene veze
    • rekonstrukcija medijalnog patelofemoralnog ligamenta


Rame
- dijagnostička artroskopija ramenog zgloba
- odstranjenje slobodnih zglobnih tela
- subakromijalna dekompresija, debridman i akromioplastika
- artroskopska resekcija akromioklavikularnog zgloba
- popuštanje kapsule i redresman kod „smrznutog ramena

  • Rekonstruktivne operacije ramena
    • artroskopska stabilizacija ramena
    • rekonstrukcija rotatorne manžetne


Skočni zglob
- dijagnostička artroskopija
- artroskopsko rešavanje prednje impingementa
- artroskopsko rešavanje zadnje impingementa
- odstranjenje slobodnih zglobnih tela
- debridman osteohondralnih lezija

- artroskopsko rešavanje Haglundove pete

 

 


Artroskopija može biti korisna u dijagnostifikovanju i lečenju nezapaljenskog, zapaljenskog i infektivnog tipa artritisa, kao i kod različitih povreda zgloba.

Nezapaljenski degenerativni artristis – osteoartritis može da se vidi artroskopom kao pohabana i nepravilna hrskavica. Nova procedura koja se primenjuje kod mlađih pacijenata sa izolovanom povredom na hrskavici koja prekriva krajeve kosti u zglobu, uključuje “lepljenje” pacijentovim sopstvenim ćelijama hrskavice. Ćelije se pokupe i rastu u laboratoriji, a posle nekog vremena se presade u koleno uz pomoć artroskopa.

Kod zapaljenskog artritisa, kao što je reumatoidni artritis, nekim pacijentima se upaljeno tkivo zgloba može artroskopski odstraniti (sinovektomija). Ovo tkivo koje oblaže zglob (sinovijum) se može biopsirati i pregledati pod mikroskopom kako bi se utvrdio uzročnik zapaljenja I otkrile infekcije, poput tuberkuloze. Artroskopija nam omogućava da dobijemo više informacija nego što bi bilo moguće samo izvlačenjem tečnosti i analiziranjem tečnosti zgloba.

Uobičajene povrede kolena za koje je artroskopija predviđena uključuju kidanje hrskavice, (kidanje meniskusa), istezanje i kidanje ligamenata i propadanje hrskavice ispod čašice kolena. Artroskopija se uobičajeno koristi za kolena i ramena, ali može poslužiti i za pregled i lečenje stanja kukova, ručnog zgloba, skočnog zgloba, stopala, kičme i laktova.

Delići kosti ili hrskavice, kao i strana tela poput trna ili igle, koji su ušli u strukturu zgloba, mogu takođe biti odstranjeni artroskopijom.

Kakva je priprema za artroskopiju?
Artroskopija je procedura pri kojoj se ne očekuje gubitak krvi i generalno se ne povezuje sa komplikacijama.Ipak, celokupno zdravlje paciijenta se uzima u obzir prilikom biranja kandidata za artroskopiju. Najvažnije je da pacijent može da podnese anesteziju koja se koristi tokom procedure. Pacijent ne bi smeo da ima problema sa srcem, bubrezima, jetrom i plućima. Ukoliko postoje problemi sa srcem ili emfizem, trebalo bi optimizovati stanje pacijenta pre operacije. Pacijenti koji su na antikoagulantima trebalo bi da prilagode terapiju operaciji. I ostali zdravstveni problemi, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, moraju biti pod kontrolom pre operacije.

Predoperativni pregled pacijenta obično uključuje fizički pregled, analize krvi i urina. Kardioloski pregled  EKG i rendgen pluća. Svaki znak postojeće infekcije obično odlaže artroskopiju, ukoliko se ne radi o mogućoj infekciji zgloba.

Kako se izvodi artroskopija?
Artroskopija se najčešće izvodi bez hospitalizovanja pacijenta. Tip anestezije koji će se koristiti zavisi od zgloba koji se pregleda i zdravstvenog stanja pacijenta. Artroskopija se može izvesti pod totalnom, spinalnom ili epiduralnom anestezijom, regionalnom blokadom ili čak lokalnom anestezijom. Na strani zgloba se pravi hirurški rez kroz koji se potom uvodi artroskop. Ukoliko je potrebno da se koriste drugi instrumenti da bi se određene strukture bolje videle, prave se dodatni rezovi kroz koje se ti instrumenti uvode. Kod artroskopske hirurgije, kroz dodatne male rezove se uvode instrumenti kojima se isecaju, odstranjuju ili ušivaju oštećene strukture. Po završetku procedure, artroskop se izvlači, rezovi se ušivaju i previju sterilnim zavojem.

 

Koliko traje oporavak nakon artroskopije?
Neosredno posle operacije pacijent se oseća pospano zbog delovanja anestezije. Ukoliko je potrebno, daju se lekovi protiv bolova. Ako se procedura obavlja pod lokalnom anestezijom, moguće je da nema nikakvih bolova. Kada se koriste epiduralna ili regionalna anestezija, normalan je osećaj utrnulosti i slabosti koji popuste pre nego što pacijent bude pušten kući.

Hirurški rezovi koji se prave za potrebe procedure su mali. Obično se pravi jedan ili više rezova od po 5mm sa obe strane zgloba, koji se posle previju. Zavoj može upiti nešto tečnosti od dreniranja rana, a trebalo bi ga skinuti isključivo po odluci lekara. Prvih nekoliko dana nakon operacije treba paziti da zavoj ostane suv. Pacijent mora odmah da obavesti lekara ako oseti neobičan bol u zglobu, u slučaju otoka, crvenila ili osećaja toplote, kao i u slučaju povrede tog zgloba.

Nekoliko dana nakon artroskopije pacijentima se savetuje da odmaraju sa podignutim zglobom, i da stavljaju ledene obloge kako bi smanjili otok i bol. Posle operacije se postepeno uvode vežbe koje će ojačati mišiće oko zgloba i sprečiti kontrakture okolnog mekog tkiva. Cilj je ponovno postizanje stabilnosti, opsega pokreta i snage zgloba brzo ali bezbedno, dok se istovremeno sprečava rast ožiljačnog tkiva. Ovaj program je esecijalni deo procesa oporavljanja kako bi se postigao optimalni ishod procedure.

Vremenom je proizvodnja sve kvalitetnije fiber-optičke opreme omogućila razvoj minijaturne artroskopije.  Sada je moguće izvesti artroskopiju i na malim zglobovima. Artroskopija je tako postala važno sredstvo u artroskopskoj hirurgiji, a njena uloga će nastaviti da raste razvojem artroskopskih instrumenata.

Koje su moguće komplikacije artroskopije?

Moguće komplikacije su retke, a uključuju krvarenje unutar zgloba i infekciju zgloba, kao i nuspojave anestezije.

Komentari (0)





Finansiranje i Kreditiranje

Za usluge Opšte Bolnice Analife možete plaćati na više načina.

Načini Plaćanja

Za usluge Opšte Bolnice Analife možete plaćati na više načina.

Zakazivanje pregleda

Ponedeljak-petak od 09-20h
Subotom od 09-15h

Adresa

Opšta Bolnica Analife
Skadarska 5
(Zemun), Beograd

bolnica@analife.rs